Pages

10 April 2008

Znanje imanje

"Znanje je osnova prosperiteta" i "Današnje društvo je zasnovano na znanju", kaže prof. Srbijanka Turajlić. Ove tvrdnje su toliko prihvaćene i deliju tako logično da je teško nesložiti se i biti shvaćen ozbiljno. Ali ja zaista mislim da znanje, u smislu u kojem ga akademici upotrebljavaju, nije osnova prosperiteta.

Kao što je Hayek, u sada čuvenom eseju iz 1945. godine "Upotreba znanja u društvu" pisao, akademici, a sa njima i političari, intelektualci i opšta javnost, daju preveliku težinu jednoj vrsti znanja: naučnom znanju. Naučno znanje, bilo da je reč o prirodnim ili društvenim naukama, međutim nije jedino znanje koje je važno. Za ekonomski prosperitet najvažnije je sasvim posebno znanje nekih lokalnih karakteristika na tržištu i u društvu, ili u Hayekovoj frazi "the knowledge of the particular circumstances of time and place". Možda se najbolje može opisati kao poznavanje situacije. To je znanje koje imaju privrednici, preduzetnici ili potencijalni preduzetnici, pa čak i svaki kupac i prodavac bilo čega na bilo kakvoj pijaci, znanje o resursima i cenama i mogućnostima alternativnih upotreba raznih resursa. Takvo znanje je rasparčano na sitne delove, a oni koji ga imaju najčešće nisu ni svesni da ga imaju ili ga ne zovu znanjem -- Michael Polanyi je nešto slično tome zvao tiho, prećutno ili implicitno znanje (tacit knowledge).

Prosperitet nastaje iz mobilizacije takvog, jednostavnog ali specifilnog loklanog znanja, poznavanja šta gde na loklanom nivou nedostaje, šta se može popraviti i kako se time može zaraditi. To znanje ne samo da je zanemareno od strane akademika, nego sa na njega obično gleda sa nipodaštavanjem. Ali na njemu se zasnivaju sve pojedinačne razmene i ono je osnov rada svih tržišta.

Naučno znanje je naravno izuzetno važno kao osnova za inovacije, ali treba shvatiti da je ono potreban ali ne i dovoljan uslov. Danas se misli da je tvorac parne mašine James Watt, a malo je poznato da je prototip parne mašine postojao u Egiptu još u 1. veku nove ere. Ali se nije koristio, odnosno koristio se kao ukrasna sprava za otvaranje vrata na nekoj biblioteci, jer nije bilo profitnog motiva za nekog da ga upotrebi. Nedostajala je ta druga vrsta znanja, nije bilo motiva za njega. Civilizacije Maja i Inka nisu upotrebljavale točak, iako su imale točkove na dečjim igračkama. Ali u tiranijama kao što su oni bili nije bilo potrebe za točkom, podanici su nosili na leđima sve što je trebalo. Ali dok se danas shvata da je važno da neko izmisli točak, retko se razume da je potrebno i da se neko seti kako da ga upotrebi. Tako ni znanje u uskom akademskom smislu neće samo od sebe rešiti problem ako nema mobilizacije lokalnog znanja. Za mobilizaciju ove druge vrste znanja potreban je motiv, a većini ljudi motiv je profit. A za to nije potrebna nikakva posebna politika, dovoljno je da država garantuje privatnu svojinu i poštovanje ugovora, kao i da svojim mešanjem, regulacijom i oporezivanjem ne smeta mobilizaciji ovog znanja. Možda se onda može reći da osnov prosperiteta nije znanje, nego upotreba znanja, koje najčešće uopšte nije akademsko.

2 comments:

tiki said...

Očit primer je što se mi ubismo trvdeći kako su naši faksevi (tehnički)teški,pa eto naši ljudi su poželjni kad idu raditi za strane gazde.Recimo na prvoj te godini ubiju nekim imaginarnim podintegralnim substitucijama, pa izgubiš pola semestra na razne abonetske knjižice, potvrde ,overe indeksa i šta ti ja znam i( 4 sata čekanja dnevno u menzi (bože dragi koliko sam vremena prestajo u redu )dok recimo u kanadi (UBC) nit imaš indeks. nema nikakvi ovjera nadovjera i podovjera bjesnih teta na šalterima,lepo jedan semestar imaš kako napisat CV, a drugi kako se progurat kroz firmu i napustit je ako tone.Gospođo/ice Turajlić dali se na ijednom predmetu na vašem faksu radi studije konkretnih slučaja , naravno ne ...Sve apstrakcija.....
Upravo trba naučit čoveka kad završi faks, da ako želi da može otvorit svoju firmu pa makar sijalice uvrto

Ivan Simić said...

Svako znanje bez prakticne primene je besmisleno znanje. Nasi fakulteti su primer i mesto sticanja takvog znanja. Osnova naseg obrazovnog sistema je pravljenje od mladog coveka da bude "enciklopedija na dve noge". U savremenom drustvu to nikome nije potrebno. Otuda je bio toliki sok kada se nasa zemlja nasla na 44 mestu u Evropi po obrazovanju, a godinama se mislilo da nam je obrazovni sistem "odlican".

Pogresno je ustaljeno misljenje da je komunizam ucinio nas obrazovni sistem takvim. On je takav od svog nastanka a pratiti razvoj samo Filozofskog fakulteta u Beogradu moze dati dobar primer.