Sudeći po Obaminom pobedničkom govoru gde se poziva na iskustva najstarijeg glasača - ponajviše kolektivizam:
When there was despair in the dust bowl and depression across the land, she saw a nation conquer fear itself with a New Deal, new jobs, a new sense of common purpose. Yes we can.
Ipak, biće dosta vremena za kritiku Obamine politike. Danas mu pre svega treba čestitati na pobedi.
5 comments:
Svakako mu treba čestitati, poželeti dobre rezultate i nadati se da će nešto od najgorih predizbornih obećanja u realizaciji biti preskočeno.
Obamin izbor, kao Afroamerikanca, je pokazatelj da se Amerika izmenila i da je na najboljem putu da ostvari punu ravnopravnost ljudi bez obzira na boju kože ili rasno ili etničko poreklo. Verujem da će njegov izbor biti podsticaj milionima njegovih sunarodnika da izostave samosažaljevanje i oslone se na sopstvene sposobnosti u probijanju kroz život, jer s jedne strane sve je manje razloga za optuživanje drugih ili sistema za sopstvene slabosti ili pogrešne izbore, a s druge strane izbor predsednika iz njenih reova je dokaz da svako iz te grupe može, bar teoretski, sve u životu da postigne. Mnogi Afroamerikanci su sinoć plakali, ko od sreće a ko, mislim češće, od neke vrste katarze - kao da su odagnali neki teret koji ih je pritiskao otkad su se rodili.
Eto neke vajde od izbora Baraka Obame, mada bih više voleo da je na njegovom mestu bio npr. prof. Volter Vilijams ili neko sličnih političkih pogleda.
Slazem se, Lazare, a slazem se i sa Lightouse-om.
Malo je pateticna kritika Obame iz ugla ljudi koji o americkoj istoriji a ni politici ocigledno nista ne znaju niti razumeju.
Npr., famozno "druzenje sa teroristima"... pa SAD su pravna drzava, valjda su teroristi po zatvorima... Ili onaj pacenik koji se zali da nije rodjen na teritoriji SAD... pa zar ne znate da postoje sluzbe koje proveravaju mesto rodjenja kandidata cim se oni ukljuce u proces nominacije u svojim strankama... Ne mozemo istovremeno podrzavati demokratske institucije jedne zemlje, a i tvrditi da te institucije ne postoje ili ne funkcionisu!
Slazem se da ce vremena za kritiku biti. Populizam jeste popularan, ali, sto bi rekao jedan lokalni novokomponovani politicar, on se ne moze sipati u rezervoar. :-)
Lighthouse i Lazare,
pridruzujem se cestitkama Obami. Verujem da svi ljudi koji veruju u slobodu treba da postuju instituciju americkog predsednika, bez obzira da li se slazu sa njim ili ne. Velika greska levicara je bilo dijabolizovanje Busha i koriscenje svih sredstava protiv njega. Nesto od toga ce im se brzo vratiti. Nadam se da konzervativci nece ponoviti istu gresku i da ce njihova kritika predsednika biti pametnija i sa vise dostojanstva i integriteta nego sto su pokazivali nobelovci Stiglitz i Krugman npr, ili sam Obama kada je rec o Iraku. Da nece pasti u "Obama deraingement syndrome", kao sto je postojao "Bush deraignement syndrome" godinama medju levicarima.
Lighthose,
potpuno delim vasa osecanja oko Voltera Vilijamsa vs Obame. Ali, budite uvereni da Vilijamsova pobeda, ni u Americi ni u svetu, ne bi bila docekana kao potvrda prevazidjenosti rasnih barijera, nego kao pobeda neokonzervativnig trzisnog fundamentaliste. Ovde se radi o Obaminoj ideologiji, a rasa je samo cinicno propagandno orudje njegovih pristalica. Kao sto su i "zenska prava" cesto cinicno propagandno oruzje levicara (videti pod Sara Pejlin). Zasto nisu slavili prevazilazenje rasnih barijera kada je Klarens Tomas postao sudija Vrhovnog suda, nego su ga docekali medijskim lincom? I da li ce slaviti rusenje polnih barijera ako Sara Pejlin postane predsednik 2012? Vrlo sumnjam.
Ivane,
I ja se nadam da će Obama imati fer tretman od strane svojih protivnika, onakav kakav GWB, kakav god da je bio, nije imao, iako ga je, kao i svako drugi, zasluživao.
U pravu ste da ima dosta levičara koji evtl. izbor Sare Pejlin ne bi tumačili kao rušenje rodnih barijera, niti izbor Vilijamsa za predsednika kao rušenje rasnih, kao što ni Kolin Pauel nije mnogo pominjan kad je postao prvi crni načelnik Generalštaba, pa onda prvi državni sekretar. To nije razlog da ja lično ne pomenem sa zadovoljstvom tu činjenicu u vezi s Obamom, i dodam da dolazi vreme kada će mnogi lažni sporovi i opravdavanja pasti u vodu i kad će svaki Amerikanac morati da traži svoj položaj i ugled na osnovu vlastitog "karaktera" (cit. King), tj. ličnih izbora koji on ili ona napravi u životu. Ako ima nečeg dobrog u jučerašnjem izboru, onda je to pre svega pomenuto raščišćavanje.
Slažem se da predsednika SAD treba poštovati i kad ne delimo njegova gledišta niti podržavamo njegove politike. SAD su najmoćnija slobodna zemlja u istoriji sveta (i sreća je naša što živimo u vremenu tolikog poklapanja moći i slobodoljublja), predvodnica slobodnog sveta već više od pola veka i spasiteljka Evrope od nacizma i komunizma, uzorna demokratija i zemlja ogromne slobode od koje svako razuman ima šta i treba da (na)uči. Siguran sam da ta zemlja ima dovoljno unutrašnje snage i institucionalnih mehanizama da preživi i ide dalje bez mnogo obzira na kvalitet ljudi na njenom čelu, i nadam se da će njene institucije i iz ovog predsednika izvući više dobrog nego lošeg, od svega onoga što je u njemu.
Da, rasa bi se definitivno manje računala da je izabran Williams ili neko takav. A tretman Sare Palin će ući u anale hipokrizije, a u napadima su prednjačile navodne feministkinje. Što po medijima a što po svakodnevnom govoru, bilo je odvratno slušati. Kao što Obama tokom primaries, protiv Hillary i Edwardsa koji su bili levo od njega, nekima od Jesse Jacksona do 50 Cents nije bio "dovoljno crn", tako su sada feministi tretirali Palin. U oba slučaja rasa i pol nisu stvarno rasa i pol, nego skupovi ideoloških ubeđenja. Lepo je Bill Clinton sebe zvao "prvi crni predsednik", znao je o čemu govori.
Post a Comment