Koštunica kaže da nema, ali naravno da ima. Jer sve ima cenu, i to nije samo fraza. I ljudski život ima cenu, i u teoriji i u praksi.
To ne znači da ćete prihvatiti da vam neko plati bogatstvo da bi vas ubio, nego da svom životu na druge načine, implicitno, pripisujete neku konačnu vrednost. Recimo, u demokratiji mi zajednički odlučujemo da se odreknemo jednog dela dohotka da bi povećali opštu bezbednost života. Ali koliko? Da li smo spremni da damo 90% dohotka na otklanjanje raznih rizika? Nismo, i činjenica da nismo pokazuje da u praksi ne postupamo kao da ljudski život ima neograničenu vrednost. Isto je i sa individualnim izborom. Vrednost života se procenjuje na osnovu vrednosti koju smo spremni da damo da bi smanjili rizike. Niko ne daje svoju celu platu na povećanje lične bezbednosti. Svakodnevno se svesno izlažemo rizicima, u kući, na poslu, svaki put kada izađemo na ulicu i činjenica da to radimo pokazuje da nismo spremni da žrtvujemo baš sve da bi sačuvali život. Spremni smo da platimo malo više za automobil za koji znamo da je bezbedniji, ali ne i neograničeno više. Na osnovu ovih parametara se vrednost života utvrđuje na sudovima, prilikom raznih kompenzacija.
Na sličan način smo već pokazali da Kosovo ima cenu, juna 1999. Tada je u Srbiji gotovo postojao konsenzus da treba potpisati Kumanovski sporazum i prihvatiti uslove NATO-a. Cena Kosova je bila prestanak bombardovanja -- smanjenje rizika, smanjenje finansijskih gubitaka i prestanak neprijatnosti kao što su bili nestanci struje i vode. Sve je to načelno moguće prevesti u novčani iznos.
7 comments:
Ali, zapazi, perverzija njegove izjave je u tome sto on realno NE POSEDUJE ono za sta tvrdi da nece dati ni po koju cenu! On dakle nama hoce da kaze da on u nase ime odbija bilo kakav poklon, tj kompenzaciju za odricanje od neceg sto ne posedujemo. Nije rec o odbijanju trgovine, nego o odbijanju poklona! Umesto da trlja ruke sto mu nude razne secerleme NIZASTA (recimo eksresno ukidanje viza, mnogo brze prikljucenje EU, mozda i ukidanje Haga kao uslova), on kaze da ga to ne zanima. Da je njegova sveta duznost da svojim podanicima uskrati bilo kakvu buducnost i odbiej bilo kakve kompenzacije, ma kolike bile, zato sto NJEMU neko uzima nesto sto on nema, i sto je ljut na Ahtisarija. Mislim da to vise nema veze s politikom, i da je ovde rec o psihijatrijskom fenomenu i problematici.
Mastercard tvrdi da ima i priceless momenata.
Mi kao da smo rodjeni avanturisti pa treba da damo Kosovo za vize!!
Pfff
Budi demokrata i dozvoli da te...
anonimous,
u ovoj zemlji niko NE POSEDUJE Kosovo, tako da ne moze ni da ga "da" ili "ne da", za vize ili za bilo sta drugo. Postavlja se samo pitanje da li ce neko da bude dovoljan ludak da odbije ubrzano priblizavanje EU, odnosno da li ce zbog ovakvog ili onakvog resenja problema na koji ionako ne moze da utice, da upropasti svoju zemlju.
U pravu si :P
Da se ja pitam nikada ne treba da udjemo u EU.
"Ubrzano priblizavanje EU"
Najobicnija fraza.
Србија се сагињати неће-"то" могу да нам раде и стојећи.
Е сад када човек ради, троши се. Када се троши, лагано, али сигурно убрза процес старења (полагано одумире). Међутим нема друге, радити се мора. Код нас на тржишту и нема велике потражње за радном снагом, велика незапосленост. Због тога су и плате мале-па скоро недовољне за потрошачку корпу. И шта сад радити се мора да се ради и шта је ту је-или дај шта даш.
Тржиште одређује меру и цену рада, која није довољна да се човек ревитализује, али радити се мора.
Дали је са Косметом иста ствар, дали ту вреди принцип дај шта даш, или би наши политичари могли да зараде своју плату (мало се потруде) па ишчупају Космет из туђих руку, као неки синдикати у западним развијеним земљама који испослују боље услове за своје раднике.
Сви ћемо умрети кад тад, па дали да се пустимо или да се боримо за своја права и натерамо политичаре да раде свој посао?
*-Гаврило'с Принцип'с-*
Gavrilo ti si glup pusti ljude da diskutuju stogod pametno da se procita, tvoji ispadi bas nikoga ne zanimaju
Post a Comment