Pages

14 January 2008

Koliko vredi NIS?

Dinkić kaže da minimalna cena za 51% NIS-a treba da bude 2mlrd. evra. To znači da ceo NIS vredi 4 mlrd. Koliko stvarno vredi NIS može reći samo aukcija ili barem tender, ali evo jedne brzopotezne analize.

Vrednost firmi se procenjuje ne u odnosu na mašine i zgrade, nego u odnosu na profit koji donose. (Koliko vredi fabrika peska u Sahari?) Profit NIS-a u prošloj godini je bio 100 miliona evra. U principu ulaganja treba da imaju istu isplativost za isti rizik. Ako je vrednost NIS-a 4 mlrd., to znači da bi ulaganje od 4 mlrd. evra u neki slučajan izbor akcija na Beogradskoj berzi ili recimo u neki investicioni fond u Srbiji, trebalo takođe da donese profit od 100 miliona. (Pretpostavka je da ulaganje u NIS ima rizik sličan drugim ulaganjima u Srbiji.) Drugim rečima, NIS vredi 4 mlrd. evra samo ako očekujete da indeks Beogradske berze raste po stopi od 2.5% godišnje. Ali ako očekujete da indeks raste po stopi od 5%, onda za ceo NIS ima smisla platiti samo 2 mlrd. evra. U suprotnom, bolje je uložiti u neki investicioni fond.

Rekao bih da su dugoročna očekivanja od Beogradske berze veća nego ovih 5% rasta, što znači da je Dinkić daleko premašio. Mislim da bi prodaja celog NIS-a za 2 mlrd. evra bila uspeh.

5 comments:

Marko Paunović said...

Mislim da odgovor na tvoje pitanje mora da bude "nemam pojma" jer krajnja cena zavisi od previse stvari.

Prvo, pretpostavlja se da novi vlasnik nece firmu voditi bolje nego sadasnji. To verovatno nije tacno, odnosno, ako je bude vodio bolje, bice veci i profit, pa samim tim i cena koju je spreman da ponudi.

Medjutim, jos bitnija stvar od toga je regulatorni okvir u kojem NIS posluje. Ako se ukine zabrana uvoza defivata, svaki novi vlasnik ce biti veoma uspesan ako uspe da zadrzi profit na sadasnjem nivou.

Sve u svemu, nemamo pojma koliko NIS kosta. Mislim da bi Dinkicu mnogo bolje bilo da, umesto sto prica o tome koliko para gubimo direktnim pregovorima, prica o legitimnosti samog procesa. Ovako rizikuje da, ako se odrzi tender i postigne se cena od recimo 700 miliona evra, ispadne kompletan sarlatan.

Lighthouse said...

Slaviša,

Stvarno si me iznenadio svojom računicom. Pa, po tebi, pošto Mobtel celu deceniju nije prikazao ni pare profita, vredeo je 0 evra, ne? Privatni vlasnik će svakako manje i pažljivije (ako uopšte) davati političkim partijama, kod sponzorstava voditi računa o efikasnosti uloženog, a i rukovodiće firmom tako da poveća profit, a ne da sotvaruje politički uticaj i krčmi tuđe.

Marko,

Moraš razumeti Dinkića. On nije govorio kao profesor nego kao političar. Govorio je običnim biračima. Oni ne razumeju šta je tender, i kad im kažeš tender gledaju te kao da si im opsovao i oca i majku. Ali, kad im kažeš da su država i svi njeni građani pokradeni za toliko i toliko stotina miliona, ili milijardi, onda možda i mogu da zamisle toliki novac i da znaju o čemu se radi.

Ivan Jankovic said...

Marko,
tacno je da rdjavo upravlajnje NIS-om i njegova tehnoloska zaostalost daju novom vlasniku veliku marginu da znacajno poveca vrednost preduzeca u buducnosti. Time ce on biti voljan da plati danas vise za firmu.

Ali je isto tako tacno da u postojecem regualtornom rezimu sa zabranom uvoza nafte, NIS vredi mnogo vise nego sto bi vredeo u sistemu liberalizovanog uvoza. Ako se, kao sto mi verujemo da treba, prvo liberalizuje uvoz, pa tek onda ide na privatizaciju NIS-a, to bi drasticno moglo da smanji vrednost firme na tenderu. Seticemo se da su veliek cifre za cementare i duvanske fabrike postignute samo zato sto je prodato trziste, tj. garantovana zastita od strane konkurencije u narednim godinama.

Marko Paunović said...

Lighthouse, slazem se. Ali, moj problem sa njegovim stavom je nesto drugacije prirode.

Dinkic je u pravu da treba ici na tender, ali nije u pravu po pitanju toga zasto ici na tender. NIS se ne treba prodati na tenderu zato sto ce tako drzava uzeti najvise para, nego zato sto je to najbolja opcija za potrosace.

Kada se prodaje obicno preduzece ta distinkcija nije bitna, jer je interes potrosaca i drzave isti - naci investitora koji najvise vrednuje datu firmu. Ali, kada se prodaje javno preduzece, u paketu sa regulatornim okvirom, interesi drzave (budzeta) i potrosaca su striktno suprotstavljeni.

I zato u ovom slucaju najvisa cena ne mora da znaci i najbolju ponudu, jer je visu cenu moguce postici produzavanjem roka vazenja uredbe.

U sustini, cilj prodaje NIS-a ne treba da bude maksimizacija prohoda drzave nego maksimizacija koristi za potrosace.

Sto se same cene NIS-a tice, veliko je pitanje koliko on vredi. Vrlo je moguce da ce otvaranje trzista da prakticno zatvori rafinerije i da od NIS-a ostanu samo pumpe. Buduci da ih ima oko 500-600, a da je prosecna vrednost NIS-ove pumpe oko milion evra (vrlo okvirno), cena moze biti i znatno niza od Dinkiceve procene. Sto naravno uopste ne znaci da treba ici na direktne pregovore sa Rusima.

Slaviša Tasić said...

Lighthouse, to je osnovni način računanja. Ima specijalnih slučajeva kao Telekom, ali NIS ne bi trebalo da bude. Državno upravljanje mu smanjuje vrednost, a monopol povećava, pa računam da se ti efekti otprilike potiru. Jako grub račun, ali dovoljno da se pokaže da je 4 mlrd. previše.