"Svet treba da se pripremi za rat protiv Irana"..."iransko nuklearno oružje bi predstavljalo pretnju za ceo svet".
Ako mislite da je ovo izgovorio neki "neokonzervativac" iz Vašingtona, grešite. Izjava pripada, od svih ljudi, francuskom ministru inostranih polsova, socijalisti (i osvedočenom srbomrzcu) Bernaru Kušneru. Slične izjave prethodnih dana su ponovili i francuski premijer i predsednik.
Ovo donosi dosta zanimljiv obrt u globalnoj politici. To, u paketu sa prošlonedljenim izveštajem generala Petraeusa u Vašingtonu, koji govori o značajnom napretku u Iraku, menja pomalo raspored karata u svetskoj politici, na koji smo navikli u prethodnih nekoliko godina. Više nemamo grupu desničarskih ratnih huškača i ludaka u Vašingtonu na jednoj, a "ceo miroljubivi svet" na drugoj strani, na čelu sa EU. I namamo priču o porazu Bušove politike u Iraku i predviđanje da će napasti i Iran, takođe bez podrške kolega u NATO-u.
Umesto toga, ispada da su se u međuvremenu stvari malo zakomlikovale. Amerikanci su našli zajednički jezik sa sunitskim šeicima u Iraku, koji su proterali Al Kaidu. I nivo nasilja šiitskih milicija je opao dramatično, a sam Muktada al Sadr iz Irana poziva svoje pristalice da odustanu od nasilja. Situacija posle slanja dodatnih trupa i ovih političkih promena u samom Iraku izgleda mnogo bolje nego pre 6 meseci: Demokratima u Vašingtonu to ne odgovara. Oni su sve katrte bacili na priču o neuspehu u Iraku i nikakve dobre vesti im ne idu u prilog. Zato je i general Petreus bio difamatorski napadnut u NY Timesu kao "lažov" i "izdajnik"
A sada stiže i jedna dodatna komplikacija, ne samo za demokrate U SAD nego i za mnogo širi krug kreatora svetskog "liberalnog" javnog mnenja. Mnogo pre bilo koga iz Bušove administracije, čovek iz kabineta novog Francuskog predsednika (sa nesumnjivim levičarskim akreditacijama) preti mogućim ratom protiv Irana. "Liberali" su verovatno užasnuti: zar smo se tako dogovorili, Francuzi? Zar Buš ne treba da ostane izolovani ratni huškač?
Ništa manje sluđen nije ni istoričar Holokausta Ahmedinedžad: očigledno nije očekivao ovako nešto i sada pokušava da blago ukori Francuze što padaju ispod nivoa svoje slavne kulture i civilizacije. On zna da mu nikakvo proširivanje fronta protiv Zapada ne ide u prilog, i da je najbolja situacija za njega ono što su mu "liberali" na Zapadu već bili izborili; slika o mogućoj vojnoj akciji , pa čak i pooštravanju sankcija, kao unilateralnom američkom ludilu. Ako krene fronatlno na Francuze, ta antiamerička fikcija će se konačno raspasti. Mora da se ponaša kao da laž o američkom unilateralizmu i dalje jednako vredi.
Interesenatno, ali ni u široj "humanističkoj" javnosti na Zapadu nije bilo još uvek mnogo žestokih reakcija na Kušnerove i Sarkozijeve nove izjave oko Irana (kako bismo očekivali). Nagađam da je to iz istih razloga iz kojih je i Ahemdinedžadova "učtivost"; najgora stvar koja može levičarima na Zapadu da se desi jeste raspad slike o "neokonzervativcima" kao unilateralnim krstašima i ratnim huškačima. I oni moraju, jednako kao i Ahemdinedžad da postupaju oprezno, da prebrzim svrstavanjem fransuskih vlasti među ratne huškače ne bi torpedovali sopstvenu propagandu protiv Buša i time obesmislili prethodnih pet godina svog života i politike. Prosto, nastaviti da se prave što duže je moguće da je oko Irana problem agresivnog američkog militarizma a ne problem islamističkog režima koji pravi atomsku bombu. Kušner i Sarkozi su već ozbiljno načeli tu fikciju i predviđam da ukoliko ostanu na ovom kursu narednih nedelja, da tek onda možemo očekivati ozbiljnije orkestrirane napade na njih.
U svakom slučaju, ovo izgleda kao zanimljiva rokada: umesto Blaira i GBR, Buš je dobio saveznika u Sarkozijevoj Francuskoj. Ovo stvar čini znatno težom za "liberalne" spin doktore i u Americi i u Evropi. Nemoguće je to savezništvo otpisati ni preko tradicionalnih transatlanskih veza, ni preko Blerovog statusa "pudlice" ni preko delegitimacije njegove politike zbog koje je i smenjen, ni ičeg sličnog. Novu Francusku politiku vodi predsednik koji je pobedio pre nekoliko meseci na izborima na kojima je otvoreno i prkosno isticao svoje pro-američke stavove i konzervativnu retoriku u ekonomskoj i socijalnoj politici koja se malo razlikuje od Reganove ili Bušove, a francuski antimaerikanizam je nazvao kompleksom inferiornosti francuske kulturne elite! Za šefa diplomatije je postavio socijalistu koji deli njegove prioritete.
Čekaju nas zanimljiva vremena u svetskoj politici.
8 comments:
Још једном браво, драги г.Јанковићу! Алал вера и свака част! Него...а зашто Ви немате странку?
Bravo, Ivane, zapazili ste jednu bitnu promenu u svetskoj politici i uz to otvoreno rekli neke stvari koje se kod nas niko ne usuđuje da kaže, usred raspomamljenog antiamerikanizma (npr. da stvari u Iraku sada bolje stoje nego pre 6 meseci). Nego, da i ja, kao ovde ozloglašeni pristalica Sjedinjenih evropskih država (ali takvih čiji bi acquis imao par hiljada a ne par stotina hiljada stranica!) malo seirim - u dvema najvećim zemljama u EU, u Francuskoj i u Nemačkoj, stvari se kreću nabolje, sporo, ali ipak vidljivo.
Dobro je da je Francuska vladajuca politicka elita konacno prestala sa foliranjem i konacno se svrstala tamo gde pripada - u kolotecinu istorije. Onoliko koliko je Sarkozi demokrata, koliko je Kusner socijalista, toliko je i rat u Iraku uspesan a krstaski pohod krokodilskog orkestra kojim diriguje genijalni George W. Bush opravdan i uspesan. Treba racionalno razmisljati uprkos cinjenicnom fenomenu da Sljam vlada svetom. Po meni onaj koji poziva na rat protiv Irana jednostavno nije normalan, pa makar to bio i srbomrzac i Sarkozijev kucni ljubimac socijalista Kusner. Nedostatak jace reakcije u Francuskoj javnosti, medjutim ne mora da se tumaci kao odobravanje njegovih ideja. Verovatno se radi o tome da ga niko nije shvatio ozbiljno, jer Kusner je, prosto receno, budala i cirkuzant. Zato je uostalom i sef Sarkozijeve diplomatije.
"toliko je i rat u Iraku uspesan a krstaski pohod krokodilskog orkestra kojim diriguje genijalni George W. Bush opravdan i uspesan."
Pa da, bolje da sadam gusi gasovima kurde, masovno ubija siite i da se on i njegovi sinovi ponasaju kao robovlasnici, a zauzvrat da iracani imaju "besplatno skolstvo". Valjda je trebalo da puste sadama jos 90ih da radista hoce...
Rat protiv Irana zaista nije najbolja opcija, ali Iran sa atomskim bombom je jos gora. Ne treba zaboraviti da su i Rusija i Kina potpisale neku rezoluciju (mislim savet bezbednosti) u kojoj osudjuju naoruzavanje irana. Kusner i Bus svakako nisu sami po pitanju Irana. Mislim da svet nije dugo bio ovako slozan po nekom pitanju. Iran nema nijednog saveznika (osim mozda venecuele) za gradnju atomske bombe. Naravno, rat nije najbolje resenje a pitanje je da li sankcije mogu da pomognu. Ja najvise nade polazem u Iransku opoziciju.
"Ja najvise nade polazem u Iransku opoziciju."
Mislis na onog bivseg predsednika ili nesto drugo? ne mogu da se setim kako se zove
Ja sam skapirao da se svi ljudi u Iranu, osim Ahmanidedžeda, imaju blage varijacije imena Khomeini.
Bivši predsednik je mislim Kathami, koji se zalaže za promene u okviru sistema. Problem sa sistemom je što postoje Mule, svojevrsni vrhovni komandanti koji se ne biraju na izborima.
Sa druge strane imaš monarhiste. Mislim da Šahov sin živi u Americi, tu zgodno blizu Vašingtona. Zove se Riza Palavi.
Imaš mudžahedine na severu zemlje koji kontrolišu neku malu nepristupačnu teritoriju, ali ništa bitno.
Na kraju imaš studente koji često organizuju proteste i koji su prilično aktivni.
Kada ih sve sabereš, mislim da možeš da skrpiš pristojnu opoziciju.
Ok je to, ali vlast u iranu moze da iskoristi sve ovo i dodatno optuzi svaku opoziciju, posebno prozapadnu, da su izdajnici itd. Nesto slicno sto smmo mi imali 98-99
Mislim da je taj bivsi predsednik najrealnija opozicija
Post a Comment