Prva priča:
Neko vam ukrade kola. Posle 15 dana nadju lopova, a on kaže "Pa nemojte odmah da mi ih uzmete, ja sam se na njih baš navikao, treba da postoji prelazni period od barem 5 dana - evo sutra ću da ga vozim malo manje, pa prekosutra još manje, pa ću za 5 dana da vratim auto u potpunosti." Policajci i sudije ga gledaju kao ludaka, primoraju ga da odmah vrati kola, osude na zatvor (ili čak ludnicu), a mora da plati i kaznu. Prijatelji mu kažu da je srećan što nije dobio batine.
Druga priča:
Neka firma je zaštićena carinom od 50%, što znači da plaćate 50% višu cenu za taj proizvod nego što bi plaćali da je trgovina slobodna. Pregovara se ulazak u WTO, a vlasnik te firme (podržan od strane sindikata, Privredne komore i resornog ministarstva) kaže "Pa nemojte odmah da ukinete carinu, nije fer, ja sam se na carinu navikao, treba da postoji prelazni period." Političari i građani prihvate to kao razuman predlog. Još ponude da plate program prekvalifikacije radnika i dodatne subvencije, kako bi se firma "pripremila za konkurenciju".
Suština je da vam je neko uzeo nešto što mu ne pripada. U jednom slučaju je on lopov, mora da vrati to što je uzeo i još da plati kaznu. U drugom slučaju, ne samo da nije kažnjen i da ne mora da vrati to što je uzimao sve ove godine, već mu se dozvoljava da nastavi da uzima, ali po malo manje dok ne dođe do nule. Koja je tačno razlika? Moralno je nema, ali postoji razlika u zakonitosti. U prvom slučaju je čovek ukrao nešto što nije smeo i tako je prekršio zakon. U drugom slučaju je ukrao nešto što je smeo i što je bilo u skladu sa zakonom.
Pouka je sledeća: Ako hoćete da prisvajate tuđe pare, postarajte se da vam političari prvo to omoguće. Tada ne samo da možete da kradete, već i ako vas uhvate u krađi, možete da tražite prelazni period u kojem ćete prestati da kradete!
4 comments:
sve najrazvijenije drzave su na pocetku svog razvoja stitile domacu industriju. SAD, Japan, Svajcarska, Engleska...
I u poslednjih 30 godina su najbrze napredovale drzave koje su imale najjaci protekcionizam na pocetku pa su ga polako smanjivale npr. Koreja, Tajvan, Japan, Vijetnam
kina
a sta smo ni dobili liberalizacijom i ukidanjem carina?
Ja uopste nisam negirao da proizvodjaci imaju korist od protekcionizma. Pa naravno da imaju, to je i poenta. Ali, ta korist dolazi na teret potrosaca i to je problem. Mogu cak i da Vam pokazem da je korist za proizvodjace MANJA od troskova za potrosace, ali ne mogu da crtam grafikone u komentarima. :)
Drugo, velike zemlje mogu u nekim slucajevima da prenesu trosak carine na izvoznike, sto sa aspekta drzave jeste pozitivno. Ali, time mogu da se bave Amerika, Kina, EU ili mozda Japan. Mi smo, tehnickim zargonom receno, price-taker, koji ne moze to da radi.
Nasuprot siroko rasirenim misljenjima, Srbija je veoma malo smanjila carine. Jesu jos 2000. godine ukinute dozvole i kontigenti, ali oni su zaista bili samo izvor korupcije. Sto se samih carina tice, prosek je 2001. smanjen sa oko 15% na nesto ispod 10% uz prelazak na realni kurs. Do tada je primenjivan zvanicni kurs, koji je cesto bio 5 puta manji od trzisnog. Zato efektivna carina nije ni bila 15% nego mnogo manja, u nekim trenucima samo 3%. Takozvana liberalizacija je dovela do POVECANJA efektivne carinske stope sa 3% na oko 9%.
Medjutim, ukidanje dozvola i kontigenata je dovelo do ogromnog povecanja asortimana na domacem trzistu i do pada mnogih cena. To je i bila poenta.
Pitanje za vas je - ako su carine tako dobre, zasto ne bi smo jednostavno zabranili trgovinu sa celim svetom i proizvodili sve u Srbiji?
Post a Comment