Piraterija negativno utiče na privredni razvoj Srbije, ocenili su učesnici Regionalne konferenciji o zaštiti intelektualne svojine.
Zamislite da se u poslednjih deset godina plaćala puna cena za MS Office. Kako bi tačno to učinilo Srbiju naprednijom?
Ovde je moj stari post o intelektualnoj svojini. Dobrog moralnog argumenta nema ni za ni protiv intelektualne svojine. Većina se slaže da utilitarni argument sudi u korit poštovanja intelektualnih svojinskih prava, ali svaki utilitarni argument je promenjiv, on uvek zavisi od mesta i vremena. Za sada, čini mi se da je ignorisanje intelektualne svojine dobro služilo Srbiju. Zašto da tako ne ostane?
14 comments:
Vecina drzava sprovodi sledecu politiku - ako je proizvod domaci, stiti; ako je strani, nemoj.
I takva politika je verovatno najmanje stetna po razvoj.
У име свих нас алтернативних-глобалиста:
''Да нам живи-живи пиратерија.
Прљави покварени пират
Mislim da je za razvoj najbolja politika potpunog ignorisanja takozvane intelektualne svojine.
Nisam siguran... Ipak ima logike argument da ako ne mozes da naplatis softver (film, knjigu), zasto bi ga uopste pravio?
"Za sada, čini mi se da je ignorisanje intelektualne svojine dobro služilo Srbiju. Zašto da tako ne ostane?"
Da li je ovo otvoren poziv za kradju? Podrzavanje lopova i kriminalaca? Ne vidim bas nikakvu razliku izmedju kradje hleda u prodavnici i nekog programa!
Evo u čemu mislim da je problem: sadašnje mejnstrim autorsko pravo obuhvata više nego što sme da obuhvati, a da pri tome ne naruši osnovna ljudska prava.
Uzeću za primer softver. Ako napišem program koji rešava neki problem, svakako nemam prava da sprečavam druge programere da o tom problemu razmišljaju i nude svoja rešenja. Čak i ako patentiram svoj kod ili algoritam, to ne sprečava druge programere da misle. Neko od njih može nezavisno da dođe na istu ili sličnu ideju - kako da bilo ko dokaže da to nije on sam smislio, ne znajući za mene i moj patent? Autorsko pravo polazi od premise da svako ko se bavi nekim problemom zna o svemu što drugi rade i poznaje rešenja koja su smislili. Ali možda ne zna! Možda je sopstvenim mentalnim naporom došao do rešenja. A sad mu neko kaže da nema pravo da taj svoj mentalni napor naplati jer se toga neko navodno setio pre njega!
I patenti odnosno autorska prava obeshrabruju napredak softvera jer obeshrabruju mnoge programere u eksperimentisanju.
Softver (ideje, pesme, romani, tehnička rešenja, crteži, itd) je specifičan u tome da niko ne sme da prisili autora da ih obznani, ali kod je to jednom uradio - mora da izgubi jedan deo kontrole nad njima, hteo - ne hteo. Dakle niko Mikrosoft ne sme da prisiljava da obznani svoj izvorni kod. S druge strane, kopija legalno kupljenog softvera je i dalje legitimna svojina. Ja sam pošteno kupio original (Mikrosoft dobrovoljno prodao, ja dobrovoljno kupio) i na svom računaru ga iskopirao. A onda dalje prodao. Priroda stvarnosti je takva da je kopiranje softvera jednostavno i jeftino. Nikakvo nasilje nad stvarnošću odnosno nad ljudima neće dovesti do toga da se stvarnost promeni, postojanje zakona o intelektualnoj "svojini" neće učiniti da kopija bude manje moja. Mikrosoft mora da prihvati da je to priroda stvarnosti (lako kopiranje) i da se tome prilagodi, ili ako mu se to ne dopada, da se bavi drugim poslom.
Pada mi na pamet analogija sa semenom. Odem u semenaru, kupim neko seme i zasejem. Posle nekog vremena izraste mi biljka i ja sad imam mnogo više semena nego na početku. Ali svo to seme je moje! I mogu da ga prodam ako to želim, ko god se tome aktivno protivi krši moje pravo. Analogno, "zasejem" diskove legalno nabavljenim "semenom" i prodajem. Bilo bi sumanuto da mi semenara brani korišćenje mog semena. Tako stoje stvari sa svakom stvari koja se lako može reprodukovati. Postoje problemi sa kojima autor mora da se pomiri, a ako ne može - pa nećemo se svi menjati zato da bi autor lepo živeo.
"Ne vidim bas nikakvu razliku izmedju kradje hleda u prodavnici i nekog programa!"
Ja vidim. Ako ukradete hleb iz prodavnice prodavac ga više nema. Ako iskopirate program, prodavac ili programer, ga još uvek imaju.
Znači ne radi se o klasičnoj krađi kao što želite da predstavite.
Svejedno, radi se o kriminalu i kršenju prava nosioca intelektualne svojine.
To pravo je svetinja, po meni!
Anonymous i fg, kliknite na link i pogledajte stari post. Poenta je da nema jasnog moralnog argumenta da li intelektualnu svojinu treba tretirati kao svojinu. O tome se vode velike pravne i ekonomske rasprave ne samo kod libertarijanca, i uopste nije jasno da je to "pljacka". Za sada se zna da je nelegalno samo zato sto su skupstinski poslanici rekli da je nelegalno, ali mi smo ovde zainteresovani za sustinu problema, a ne sta je rekla skupstina.
"...O tome se vode velike pravne i ekonomske rasprave ne samo kod libertarijanca,..."
****
Izvini, ja sam dete sa sela...
Nego, šta ti misliš, kakve će biti ekonomske posledice odluke da intelektualnu svojinu ne bi trebalo tretirati kao svojinu?
Da li bi u tom slučaju neko bio motivisan da stvara "nesvojinu" od koje bi on eventualno mogao da dobije samo prestiž i ništa više?
Dobro, ako smo se složili da to pravo nije svetinja, već razgovaramo o ekonomskim posledicama, to je već korak napred :).
O motivisanosti, evo ja sam motivisan da blogujem u etar, ne znam ni sam zašto. Ili to što rade Open Office ili Wikipedia. Ali to ne mora biti generalno pravilo, za sada sam najbliži stavu da copyrights mogu da prođu, ali da zaštitu patenata treba relaksirati. U Srbiji, kao što sam napisao, za sada je bolje kada ih ignorišemo.
Da li bi bio motivisan i kada bi tvoje blogovanje podrazumevalo i ulaganje sredstava, zaduživanje kod banaka, angažovanje stručnjaka iz raznih oblasti itd?
Mislim da si naveo dva primera koja nemaju veze sa ukidanjem intelektualne svojine.
Oni su besplatni upravo zato što je njihov opstanak na tržištu uslovljen time. Da nije tako, danas bi i oni imali cenu.
Pravo je vlasnika da li će svoju uslugu ili proizvod naplaćivati, kao što MS naplaćuje svoj MS Office!
Što se tiče Srbije, to je isto kao da si rekao da je kradja računarskog hardvera iz nekog magacina dobro služila razvoj informatike!
fg,
Softver i hardver nisu isto u tome i jeste poenta. Ako ja ukradem hardver, NIKO DRUGI ne moze da koristi taj hardver. Ako ja ukradem softver, nikom drugom nisam uskratio mogucnost da koristi isti taj softver.
U ekonomskom smislu, sofver je javno dobro. Dobra analogija je sa recimo gledanjem TV programa preko antene bez placanja pretplate. Iako je time ostecen RTS, to nije klasicna kradja, jer moje gledanje TV-a nije nikom drugom uskratilo mogucnost da gleda TV. Da sam ukrao repetitor, situacija bi bila znacajno drugacija.
Drugi primer je gledanje Zvezdine utakmice sa terase neke od zgrada pored stadiona. Iako nisi platio ulaznicu, nije sasvim ocigledno da je to gledanje "kradja".
Nije ni kopirajt postojao pre par stotina godina pa je aristotel kucao mudrosti u kamen, a gete sarao perom. Charles Dickens je bio najprodavaniji autor u americi, a nije bio zasticen pravno jer su u 19. veku tu zastitu imali samo americki gradjani. Izdavaci su mu dobrovoljno davali deo zarade.
Ljudi bi i dalje bili motivisani da stvaraju. Mozda manje nego danas, ali bi stvarali, jer su stvarali i ranije dok nije bilo te zastite. Madona bi mozda vise love zaradjivala od odrzavanja koncerta, slikanja za novine, prodaje diskova kroz distributere koji odluce da joj daju neki kes pod uslovom da ih reklamira i slicno. I ostali bi se snasli.
Ako je cena ukidanja pravne zastite smanjivanje broja umetnika, na primer, ok. I to je zivot. Mada, siguran sam da se ljudi bave umetnoscu zato sto to vole a ne jer ocekuju da od toga zarade milione. Rock muzicka scena u srbiji je sjajan primer. Cane sigurno nije milioner ali covek i dalje svira jer je to njegov stil zivota. Naravno, nije zgoreg da zarade, ali na pocetku to rade iz drugih pobuda. Najbolji bi u svakom slucaju opstali.
Post a Comment