Vladimir Gligorov, jedan od retkih nesumnjivih naših liberalnih ekonomista, piše o ovoj temi na LDP blogu. Zanimljiv tekst, u najvećoj meri. Uostalom, ništa drugo nisam ni očekivao od njega. Međutim, postoje dve ključne stvari u kojima se ne slažem sa njim, a verujem ni većina ostalih blogera na TR-u, ali bih svakako voleo da čujem i njihovo mišljenje.
Prvo, njegova osnovna teza iz koje izvodi sve dalje teze, je da liberali zastupaju ideju "savršenog tržišta" i da, samim tim, moraju biti protiv krupnih kapitalista. To, prosto, nije tačno. Liberali zastupaju ideju "slobodnog tržišta", što se veoma razlikuje od "savršenog tržišta".
Savršeno tržište (kao i monopol, oligopol ili monopolistička konkurencija, uostalom) je samo teorijski model koji olakšava sagledavanje realne situacije, koja je skoro uvek "negde između" teorijskih modela. Pravi liberal nema ništa protiv toga što u određenoj grani postoje samo dva ili čak jedan proizvođač, ako je ulazak novih konkurenata slobodan. Recimo, skoro nijedan liberal nije smatrao da je proces protiv Microsofta opravdan, zato što nikome nije zabranjeno da napravi svoj operativni sistem i da ga ponudi tržištu. Kažem "skoro", jer postoji i među liberalima dilema (koja se pre svega ogleda u sukobu dve liberalne ekonomske škole - čikaške i austrijske) šta se tačno treba smatrati "barijerama ulasku" - da li u to treba uvrstiti samo formalno-pravne barijere (koje može da uvede isključivo država), ili i ekonomske barijere, poput transportnih troškova ili situacije prirodnog monopola, na primer. Ja sam tu bliži čikaškoj poziciji, a čini mi se da su Lazar, Ivan i Slaviša bliži austrijskoj poziciji. Ali ćemo se lako složiti da, čak ni po čikaškoj definiciji, maloprodaja nije jedna od privrednih grana u kojima je opasnost od monopola velika.
Ideološki problem u koji je LDP upao je to što su u sukobu između biznisa i vlasti stali na stranu vlasti (Komisije za zaštitu konkurencije). Sada Gligorov to opravdava tako što kaže da pravi liberali ideološki podržavaju napore države u borbi protiv krupnih kapitalista. To, prosto, nije tačno. Liberali zaista ne vole monopole, ali pre svega državno garantovane monopole i one monopole koje država održava uvođenjem barijera novim ulascima na tržište. Insistiranje na tome da se država razračuna sa krupnim kapitalistima nije liberalna ideologija, pa makar i liberal poput Vlade Gligorova tvrdio suprotno. To ne znači da nema dobrih argumenata da se država razračuna sa Deltom, nego znači da ti argumenti sasvim sigurno nisu liberalni.
Liberali, sa druge strane, takođe nisu ni zastupnici krupnog kapitala. Kada bi Mišković bio vlasnik EPS-a ili NIS-a u ovakvom regulatornom okviru, bilo bi, po mom mišljenju, sasvim u skladu sa liberalnom ideologijom tražiti od države da se "razračuna" sa njim.
Drugo, Gligorov kaže da je ograničavanje slobode govora potpuno u skladu sa "neoliberalnim konstitucionalizmom", što, po meni, takođe nije tačno. Sloboda govora jeste ograničena u skoro svim zemlja sveta. Ali, to nije dokaz za njegovu tvrdnju. Pravi "neoliberalni konstitucionalizam" smatra da se ustavom treba ograničiti vlast, a ne slobode ljudi. Verovatno je tom idealu najbliži američki Ustav (Prvi amandman), kojim se državi zabranjuje da na bilo koji način ograničava slobodu govora i štampe:
"Congress shall make no law respecting an establishment of religion, or prohibiting the free exercise thereof; or abridging the freedom of speech, or of the press; or the right of the people peaceably to assemble, and to petition the government for a redress of grievances."
10 comments:
Baš mislim sve što si rekao za mene samo si ti to lepše napisao :)
Jednan komentar. Američki ustav zaista ograničava vlast države. To jest, ustav bez amandmana. Prvih deset amandmana se i zovu Bill of Rights jer garantuju prava ljudima.
I bez prvog amandmana ustav ne dozvoljava ograničenje slobode govora. Američki ustav nabraja ovlašćenja države, i sve što nije nabrojano je državi zabranjeno. Kako nigde u ustavu ne piše da vlada sme da ograničava govor, on je shodno tome slobodan.
Koliko ja znam uvođenje amandmana je i bio razlog rasprave između Madisona i Jefersona ako se ne varam. Jefferson je bio protiv Bill of Rights, ali je Madison mislio da je najvažnije stvari bitno eksplicitno naglasiti.
Ako je prvi amandman garantovano pravo slobodnog govora, 1433. amandman bi mogao da bude pravo da se nose naočare. U tome i jeste najveća razlika između američkih i ostalih ustava jer američki ne nabraja dugačku listu prava, već samo 10 najvažnijih. Ja mislim da je moglo i bez njih da prođe, ali ni ovo sada nije loše. Američki je zato i značajno kraći od većine ostalih.
Ono što hoću da kažem a malo skrećem sa teme je da bi dobar primer neoliberalnog konstitucionalizma bio američki ustav bez prvih deset amandmana odnosno Bill of Rights.
Sto se tice Gosn Gligorova on (verovatno) jeste liberal ali ljudi kojima je napisao program to nisu. I ako ocekujete od njih da ako jednog dana doju na vlast sproveedu politiku koja je liberalna plasim se da cete se jako razocarati.
I to sto pokusava da objasni liberalnim napad na Miskovica je verujem pre samoubedjivanje ili samozavaravanje nego bilo sta drugo.
Nego jedno pitanje mi se komnsantno vraca pa bih bio zahvalan da mi neko razjasni: Da li je po vama trziste po sebi vredno ili smatrate da je trziste (samo) sredstvo za ostavrenje nekakvog cilja koji je u pozadini i koji se precutkuje?
Igipop
Da, ja se slazem sa LAzarom oko Bill of Rights.
Sto se Gligorova tice, cudno je da jedan liberal koristi izraz "neoliberalni", jer je to pogrdni izraz levicara za liberale koji osporavaju XX vekovnu fuziju liberalizma sa levim idejama i vracaju se klasicnom liberalizmu XVIII i XIX veka.
No, to je manje vazno. Vaznije je njegovo identifikovanje liberalnog individualizma sa anti-tajkunskom filozofijom. To je vrlo problematicno, jer kako je Marko i rekao, liberalizam nacelno ne osporava nikome pravo da bude monopolista, ukoliko je tu poziciju stekao na slobodnom trzistu.
Ipak, sto se tice onih nijansi izmedju cikaske i austrijske skole u tom pogledu, djavo zaista jeste u detaljima. Gligorov bi se mogao smatrati zastupnikom cikaskog vidjenja monopola i konkurencije, samo bez nekih naprednih tehnickih inovacija koje su predstavnici kasnijih generacija skole uveli tipa teorije kontestabilnog trzista, ili trade-of tehnoloske i alokativne efikasnosti koji osporavaju staru teoriju saversene konkurencije, i teoriju monopola kao stetnih po sebi. Ipak, osnovni Gligorovljev nalaz da svaki monopol nosi drustveni trosak klasicna stvar i u cikaskoj ekonomiji. Pogledajte samo Borka ili Habergera ili Stiglera, ili Posnera. Svi se sa tim slazu. I svi se slazu da drzava treba da intervenise protiv privatnih monopola da bi zastitila javni interes.Samo se cini da je Gligorovljeva verzija tog argumenta rigoroznija, i podseca vise na staru cikasku skolu Hnerija Simonsa iz 1930-ih, koji je bio za radikalni trust-busting. Cikaski revizionisti nalaze manje prostora za takve intervencije vlade nego ranije. ALi to sustinski malo menja na stvari.
Hocu reci da je sa cikaskog stanovista tesko principijelno kritikovati Gligovova zbog stava prema Miskovicu ili monopolima. To i Marko priznaje, jer kaze da cikaska skola svakako ne smatra da je monopol mnogo moguc u maloprodaji. Ali, to je tehnicki i akcidentalni argument; Miskovic je lako mogao poslovati u nekoj drugoj oblasti, gde je iz tehnickih razloga monopol "verovatniji" i onda bi Gligorov, barem iz cikaske pozocije, bio u pravu.
Jos jedna stvar: plasim se da Gligorov nije toliki "borac protiv monopola" u teoriji, koliko samo "teorijski racionalizuje" svoju partijsku agendu "borbe protiv Miskovica". Ne verujem da je njegovo shvatanje konkurencije i monopola inace toliko drasticno intervencionisticko.
Ma potpuna apologija. Sve ovo što je rekao o liberalima može da važi za svakoga, sve do radikala -- samo što potura da je njegova borba protiv monopola "na naučnoj bazi", a ograničenje slobode govora strogo "konstitucionalno".
"Nego jedno pitanje mi se komnsantno vraca pa bih bio zahvalan da mi neko razjasni: Da li je po vama trziste po sebi vredno ili smatrate da je trziste (samo) sredstvo za ostavrenje nekakvog cilja koji je u pozadini i koji se precutkuje? "
za mene je trziste sistem koji omogucava najbolje ekonomske performanse, tj. sve bolji i bolji nacin zivota za najveci broj ljudi a to je po meni cilj kojem treba teziti a trziste nam to obezbedjuje.
Igipop, dobro pitanje.
Po meni, trziste je po sebi vredno jer omogucava da se konflikti oko ogranicenih resursa rese mirno - novcem, umesto toljagama, na primer. Medjutim, da rezultati nisu tako dobri i tako ocigledni, nisam siguran da bih ga podrzavao.
Sustinski, mislim da je tesko napraviti tu razliku - da li je trziste cilj za sebe, ili je ono samo sredstvo sa postizanje nekog cilja. Mislim da je i cilj i sredstvo, a cilj je zato sto se dokazalo kao jako dobro sredstvo, ako uopste ima smisla to sto sam rekao.
Mi ostali ćutimo da ne bi otkrili da smo ideolozi :)
Meni je u suštini cilj da svako može da prodaje (svoju) i kupuje imovinu bez ograničenja, ili uz minimalna ograničenja kao npr. porez za finansiranje minimalne države.
Sada, što taj sistem obezbedjuje najveći ekonomski rast i rast životnog standarda su pozitivne eksternalije :)
:)
A ja se pitam sto niko ne odgovara.
To su prilicno razlicita stanovista.
Tržište, odnosno sistem slobodnog tržišta je vredan jer omogućava ljudima da ostvaruju SVOJE ciljeve. U tom smislu dihotomija između imanentne vrednosti i korisnosti tržišta i ne postoji.
Ja ne cenim sistem slobodnog tržišta zato što on stvara bogatstvo, nego zato što omogućava ljudima da rade šta hoće -- da slede ciljeve koje hoće na način koji hoće. Međutim, slučajno se ispostavlja da ono što velika većina ljudi hoće je bogatstvo i blagostanje. Zbog toga ispada da je tržište najbolji sistem za stvaranje bogatstva.
Prema tome, sistem prirodne slobode ili slobodnog tržišta, je dobar sam po sebi. Istovremeno, njegova posledica je stvaranje bogatstva. Zamisli situaciju, 200 godina od danas, kada ljudi imaju dovoljno blagostanja i materijalno bogatsvto prestane da bude glavni cilj, već im nova opsesija postane recimo umetnost. U tom svetu može da bude boljih načina od tržišta za organizovanje proizvodnje i stvaranje bogatstva. Ali za ostvarenje sopstvenih ciljeva (što je sada umetnost), opet je sistem prirodne slobode, tržište, najbolji.
Post a Comment