Dugo se već priča kako je u Srbiji nizak natalitet i kako država mora nešto da uradi po tom pitanju. Nedavno je najavljena i nova strategija. Evo šta o beloj kugi kažu majke.
"Ja imam troje dece. Starijih dvoje sam rodila u inostranstvu, treće u Srbiji, gde je i vodjena cela trudnoća. Mogu da kažem, da je ovo treće bilo kojim slučajem prvo, nikad mi u zivotu više ne bi palo na pamet da pomislim na još jedno, a kamoli još dva deteta, sve zbog stravičnog iskustva što se tiče organizacije i odnosa zdravstvenih radnika u kombinaciji sa opštim uslovima u našim bolnicama." Na primer, "Kako ko upadne u sobu od „bogova u belom", bez ikakvog uvoda, predstavljanja ili pripreme, pravac u onu razdrljenu spavaćicu i štipanje za grudi „da vidim je l' imaš mleka", koji užas, koja noćna mora, strašno! To mi se desilo dva puta, posle toga sam vikala čim neko upadne u sobu „Imam mleka! Sve je u redu!", samo da me ostave na miru."
I na kraju zaključak: "Ovu temu nisam postavila ovde da nekog plašim, nego da čujem vaša iskustva i da kažem svim budućim mamama da ako situacija u mestu gde vi živite imalo liči na gore opisanu, idite u neko privatno porodilište, ako ikako možete i ako verujete u stručnost lekara koji u toj privatnoj klinici radi."
Jedna druga mama kaže: "Možda zvuči previše racionalno ali u privatnoj klinici se više trude jer se zna ko je kriv ako nešto nedaj bože zabrljaju. A u državnoj bolnici su masovno umirale bebe jedno vreme i nikom ništa. Ne kažem da nema greški i kod privatnika ali se bar više trude jer ako ih tužis posle može samo da zatvori i ćao."
Zato bi i bilo najbolje kada bi sve bolnice bile privatne. Kada nekome to kažem, prvo pitanje je - kako bi se siromašni lečili? Mnogi ne shvataju da postoji i mogućnost da bolnice budu privatne, ali da se i dalje finansiraju iz osiguranja - privatnog, za one koji to mogu, a državnog za one koji to ne mogu da priušte.
4 comments:
Najbolje bi bilo da vlada osnuje malu agenciju koja će da zacrta zakonske standarde ustanova - ambulante, doma zdravlja, bolnice, klinike... Te da se propisima i zakonima reguliše dopunsko privatno osiguranje u više nivoa, kao u Nemačkoj na primer, pa da onda imamo privatne bolnice, ali ne bilo kakve i da ih ne može otvoriti bilo ko.
Na dugi rok mislim da nema potrebe cak ni za takvom agencijom. Jer, ako su bolnice "bilo kakve" (citaj lose) tamo niko nece ici, pa ce propasti.
Na kratak rok verovatno ima. Problem je sto Ministarstvo zdravlja po pravilu vode lekari, koji ne zele privatizaciju. To mora da pogura neki ministar finansija, premijer, ili tako neko. A do tada cemo se nacekati, bojim se. Dodatni problem je sto zdravlje ne zanima ni EU, ni MMF, ni ostale, tako da reforme mora da gura neko iznutra, a ne vidim ko bi to mogao da uradi.
"Problem je sto Ministarstvo zdravlja po pravilu vode lekari, koji ne zele privatizaciju."
zasto mislis da je to tako
Sa jedne strane, problem je "ideoloski", zato sto oni misle da je sadasnji sistem u sustini dobar i da je problem u menadzmentu, u nedostatku para, u mesanju politike... Sve to stvarno smeta, ali nije to sustinski problem. Oni zele da sadasnji sistem poprave, a ne da ga iz temelja promene.
Drugi problem je interesni. U sistemu u kojem su bolnice privatne, lekari postaju najobicniji zaposleni, od kojih se ocekuje da ostvaruju rezultate, da budu odgovorni i ljubazni prema pacijentima. Na znacaju dobijaju administratori, ljudi koji ce da organizuju stvari i vode bolnice. Prirodno, lekari to ne vole.
Posao ministra zdravlja nema nikakve veze sa medicinom. Njegov je posao da donosi odluke, da utvrjuje prioritete, da zna strateski da razmislja, da zna sa ljudima. Sve to nisu osobine niti znanja koja nuzno imaju lekari.
Post a Comment