Novi NYT objavljuje zanimljiv tekst Grega Mankiwa o oporezivanju dohotka i pravednosti.
U tekstu navodi nove proračune američkog Congressional Budget Office-a po kojima najbogatijih 1% Amerikanaca za savezne poreze (koji uključuju i porez na dohodak) izdvaja oko 31,1% svog dohotka, a najsiromašnijih 20% samo oko 4,5% dohotka.
Takođe, daje i dobar kratki pregled Rawlsove i Nozickove teorije pravde.
15 comments:
Marko,
Ako smem, ja bih izneo neka svoja razmišljanja o pravednosti poreza.
Ako je prevashodna (ako ne i jedina) svrha države da 1. štiti ljudska prava (svodi se, okreni-obrni, na fizičku bezbednost, eventualno i na zaštitu od uvrede) i 2. svojinska prava, svojih građana - to je ona usluga za koju građani, kroz porez, plaćaju državi. Sad, država svim građanima ljudska prava (treba da) štiti podjednako. I tu su joj troškovi negde jednaki za svakog građanina, bogatog ili siromašnog. A imovinska prava štiti jednako i bogatima i siromašnima, ali bogatima ima mnogo više toga da štiti. Recimo, proporcionalno više. Ako je tako, onda su najpravedniji ili ravni porezi (vlasnik 1b € plaća, na primer, 100m €, a vlasnik 1.000 € plaća 100 €, jer je porez za obojicu iste stope, 10%), ili možda blago regresivni porezi (mala glavarina u svrhu zaštite lične bezbednosti i prava, plus ravna stopa u svrhu zaštite svojine). A nikako ne progresivni porezi.
Ovo gore pod jednim uslovom - da država svakom nadoknadi štetu nastalu propustima njenog obezbeđenja. Pa da se tako učine maltene izlišnim privatna obezbeđenja. Jer ako neko plati 100m poreza, ima pravo da desetine policajaca čuvaju njegovu kompaniju, vilu, vozni park itd. A ako mu ko ipak razbije prozor, onda da mu država to nadoknadi, kao što će da nadoknadi i razbijen prozor na udžerici sirotana koji je takođe platio, proporcionalno vrednosti imovine, svoje obaveze.
Ako se država (po definiciji) već otima za monopol na silu, neka joj, ali onda neka plati punu cenu te privilegije.
Sto se tice pravednog oprezivanja, u osnovi ta dilema je vec resena. Opste usvojen, dominantan sistem koji se danas uzima kao osnova pravednog oporezivanja je tzv princip oporezivnja prema sposobnosti placanja.
On se uzima u praksi kao osnova za oporezivanje kako u SAD,EU tako i u Srbiji. Jedan od retkih clanova ustava koji se bavi temom oporezivanja je posvecven upravo definisanju ovog principa. (Inace nacin na koji je to uradjeno je los jer predvidja da se taj prinzip primenjuje na sve javne dazbine a ne samo na poreze sto je recimo za takse van pameti).
Drugi moguci principi kao sto je princip ekvivalencije, barem sa pravnog stanovista i stanovista jacvnih finasija su u osnovi odbaceni, kao prakticno ne primenjivi (ne moze se izmeriti korist).
Tako da kao sto rekoh dilema pravednog oporezivanja je barem sa stanovista Srbije resena. Nacelno.
Sad ostaje u vezi ovog principa citav niz pitanja. recimo da li se konsultuje samo za ukupno poresko opterecenje ili je primenjiv na pojednie vrste poreza, ili da li se primenjuje na pravne subjekte ili na ekonomske entitete, sta sa problem stranih lica i dvostrukog oprezivanja, kako se primenjuje na ekonomsku zajednicu supruznika. On takopdje ne odgovara eksplicitno ni na pitanje proporcionalno ili progresivno oporezivanje dohotka. I redom.
Sa druge strane, da batalimo javne finasije kao posebnu disciplinu ili pravo, cisto ekonomski ovaj princip takodje deluje ok. Ako vec mora da postoji oporezivanje, a cini mi se da se svi slazemo oko toga, jer ga cek i ekonomska teorija predlaze kao optimalni modus drzavne interevencije, ovaj princip je takodje primenjiv.
Prakticno primenjiv.
Negde dole sam rekao da postoje pravedni porezi. Tada sam mislio pre svega na pigoove poreze i na odbrambene carine.
Sa ekonoskog stanovista opet pravedno nije argument.Jedini argument je efikasnost (kao medju cilj, da zanemarimo stvari kao sto je regionalni razvoj i slicne zajebacncije koje su u osnovi prolaznog kakartera)
Razlog protiv progresivnog oporezivanja dohotka je sto je neefikasniji od proporcionalnog i sto u smislu konkurencije institucija inferioran.
Sa druge strane on je pre u korist ostvarenja oporezivanja po ability to pay principu zbog regresije PDV-a i sa druge strane (ovaj argument vam se nece dopasti ali za mene je vazan) ublazava nejednakost koju iz generacije u generaciju stvara trzisni mehanizam.
Iako ovi argumenti ne deluju kao da doticu efikasnost, doticu je. Duboko raslojeno drustvo je nestabilno sto se moze jako odraziti na efiksnost.
Slazem se sa Markom da progreija ne sme da bude velika. Ali bi trebala da bude dovoljna. :Ö)
Igipop
Pravedno oporezivanje je oksimoron iliti kontradikcija i tu ništa nije "u osnovi već rešeno" naročito ako se nalazimo na opljačkanoj strani. Naravno, strana koja pljačka - država - celu stvar "vidi" drugačije. Takozvani "princip oporezivanja prema sposobnosti plaćanja" je ništa više nego eufemizam za lopovsku logiku - "pljačkaj tamo gde ima".
Jednom kad se vidi suština principa - a to je naravno, bez nepotrebnih ulepšavanja, najefikasnija pljačka - "čitav niz pitanja koja ostaju u vezi ovog principa" pokazuju se u pravom svetlu. Dakle isključivo kao zamazivanje očiju površnima i prikrivanje suštine nebitnim detaljima.
Ali ima tu i bisera. "Sa ekonomskog stanovišta opet pravedno nije argument.Jedini argument je efikasnost..." Briljantna logika. Nema se šta prigovoriti. Zašto potezati pravednost, ako smo već na početku prihvatili pljačku kao metod, samo smo je malo drugačije nazvali. A, da, sećam se zašto: da pljačkani ne bi postavljali neugodna pitanja. Stoka ume da nervira.
Lighthouse:
Minimalna drzava treba da stiti to sto ste naveli. Nijedna moderna drzava nije minimalna.
Ali, da pretpostavimo da imamo neku drzavu koja se bavi samo zastitom sloboda ljudi i zastitom imovine. Da li bu i tom slucaju proporcionalno oporezivanje dohotka bilo pravedno? Nisam uopste siguran. Dohodak ima veze sa imovinom, ali ne kod svih ljudi. Tada bi recimo penzioneri bili povlasceni jer imaju relativno mali dohodak (penziju), a relativno veliku imovinu. Sa druge strane mladi imaju relativno veliki dohodak, a malu imovinu. Placanje zastite imovine iz dohotka nije pravedno. Trebalo bi da se finansira iz proporcionalnog poreza na imovinu.
Isto vazi i za zastitu zivota. Da li je bas svaki zivot podjednako vazan? Verovatno je vazniji zivot deteta (jer moze da ocekuje da ce ziveti jos recimo 70 godina), nego stare osobe (ocekivana duzina zivota jos 3 godine). Ako je to tako, onda mlade treba vise stititi, a oni (odn. roditelji) za to treba vise i da plate.
Sto se nadoknade stete tice, slazem se da nadoknada mora da postoji. Ali, mora da se uvede i mehanizam da i konkretan drzavni sluzbenik plati nesto, inace ga je bas briga.
Igi Pop:
Princip oporezivanja prema sposobnosti placanja je nacelno OK, ali sta to tacno znaci? I regresivni i proporcionalni i progresivni sistem zadovoljavaju taj princip jer u svakome od njih onaj ko ima vise para, placa i visi porez. Sustinski, samo se glavarina iskljucuje, ali to tesko da bilo ko zagovara.
Andrej:
Slozicemo se da je vecina poreza naplacena u ime preraspodele.
Ali, nisu svi porezi pljacka, ili ja bar u to ne verujem. Drzava ima (malo) korisnih funkcija i ne vidim kako bi to moglo da se drugacije finansira.
Marko: Zapitajte se šta je za Vas pljačka? Najjednostavnija definicija pljačke. Pa to uporedite sa porezom.
Dobar tekst Frank Chodorov: Taxation is robbery, http://www.mises.org/etexts/taxrob.asp
A o tome kako bi ono malo korisnih funkcija države moglo drugačije da se finansira - pogrešno Vam je pitanje. Stvar je u tome što te funkcije uopšte ne mora da obezbeđuje država. O tome kako slobodno tržište obezbeđuje te funkcije: Morris and Linda Tannehill, Market for Liberty, pretpostavljam i Machinery of Freedom Davida Freedmana ali ovo još nisam pročitao. State is not a necessary evil, it is an unnecessary one.
Vaša razmišljanja o pravednosti poreza su anahrona i levičarska. Ne postoji pravedna cena a kamoli pravedan porez. Postoji tržišna cena za sve proizvode i usluge, pa i one koje sada silom monopolizuje država. Samo treba osloboditi tržište. Svi takozvani "defekti tržišta" su u stvari antitržišni efekti države.
Andrej:
Pljacka je kada mi neko nesto uzme bez moje dozvole.
Porez ne samo da uzimaju a da se ne bunim, vec ga uglavnom i samoinicijativno placam. Odnosno, do sada sam ga uvek samoinicijativno placao, jer nikada nisu dosli da mi plene imovinu.
Zato mi se cini da porez visi lici na reketiranje nego na klasicnu pljacku. Da li je monopol na reketiranju losa stvar? Pa ne, bolje je da budes reketiran od strane jednog, nego od strane 10 reketasa. Takodje, taj kome placas reket ti pruza nesto za uzvrat - ne da drugima da te reketiraju i po tome se reketiranje i pljacka razlikuju. Mislim da je definicija Mancura Olsona o drzavi kao "stacionarnom banditu" dosta dobra.
Drzava za poreze koje nam uzme, nam nesto i pruza. Kvalitet toga je los i kosta previse, ali ne mozes reci da su pare prosto nestale. Veliki deo toga se vrati kao novac poreskim obveznicima (kod transfera) ili kao usluga (policija, zdravstvo, skolstvo).
David Friedman u Machinery of Freedom daje pregled mogucnosti trzisnog pruzanja usluga za skoro svaku od oblasti. Ali i on u toj knjizi kaze da ne vidi kako bi vojska mogla da se finansira osim putem poreza.
Takodje, ni sam nije previse ubedjen u svoj sistem zastite imovine (privatne agencije koje resavaju sporove pred privatnim sudovima). Ovo poglavlje ima i na netu.
Defekti trzista uglavnom jesu proizvod drzavne intervencije. Ali, nisu svi. Kako finansirati vojsku? Vojska ne mora da bude drzavna, mogu da budu i placenici, ali odakle ih platiti?
Takodje, da pretpostavimo da gradjani Srbije odluce da ukinu drzavu. Sta ce onda da spreci neku od susednih zemalja da dodju i ponovo nam uvedu drzavu? Prosla su vremena kada su gradjani mogli da se brane licnim naoruzanjem.
Ako sam levicar zbog toga sto mislim da postoji neki skup aktivnosti kojim bi drzava trebala da se bavi, onda ok, prihvatam.
Levičari preferiraju pravednu raspodelu bogatstva (bez obzira na koje je načine do te raspodele došlo, uključujući i pljačku zvanu nacionalizacija, carina, porez, itd.) umesto pravednog postupka sticanja (pa kakva god raspodela da rezultuje). Zato je taj argument levičarski. A sad od početka.
To što se ne buniš kad ti naplaćuju porez ne znači da imaju tvoju dozvolu nego da se bojiš da ćeš dobiti preko labrnje ako se pobuniš, pa (racionalno) ćutiš. To je i dalje uzimanje bez tvoje dozvole - pljačka. To što ga samoinicijativno plaćaš, nije zato što misliš da tako treba nego se bojiš da će doći da ti plene imovinu, pa (racionalno) platiš ali im ne daješ time dozvolu.
Porez je pljačka na tako kolosalnoj skali, da to skoro više niko ne prepoznaje kao pljačku niti bi obični kriminalci mogli i u najluđim snovima da se nadaju da takvu pljačketinu mogu da izvedu.
U čemu se reket razlikuje od pljačke? Da li reketaš od tebe uzima sa tvojom dozvolom? Ne bih rekao. Iako se ne buniš (opet iz straha od batina) ipak ti on uzima nešto bez dozvole. Pa čak i ako ti nešto "daje zauzvrat" - štiti te od drugih pljačkaša - opet je uzeo nešto što mu ne pripada. Evo primera: neki rmpalija kreše žene svima u komšiluku, al ne bune se, jer da ih ne kreše on, kresao bi ih ko stigne, pa je to ipak u redu. Jeste da im nešto uzme, ali im nešto i da. Pošteno. Naravno.
Koliko vidim, jedini problem je vojska. Imaj u vidu da vojska mora da postoji ne zbog samog društva koje hoće da eliminiše državu već zbog susednih DRŽAVA. Dakle opet je ovom "defektu tržišta" uzrok država (kojom pokušavamo da otklonimo "defekte tržišta") samo ne ova, nego okolne. Ako je to tako, zašto ne bismo tražili da se sva država eliminiše osim vojske? Pa neka porez bude 10% BDP, ravan, progresivan, regresivan ili kako god. Zar to nije bliže libertarijanskom argumentu i svetonazoru? Nego ova apologija države u stilu "pravedan porez"?
Reket i pljacka nisu isto.
Meni u interesu moze da bude da platim nekome reket kako bi me stitio od ostalih razbojnika. Ideja Davida Friedmana o privatnom pruzanju usluga zastite nije nista drugo nego konkurencija reketasa, mafijaskih organizacija. I to on eksplicitno i kaze. Da li bi ta konkurencija dovela do boljeg kvaliteta i nize cene, ne znamo, jer nije nigde pokusano (osim na srednjevekovnom Islandu i donekle na americkom Zapadu tokom 19. veka).
Sto se vojske tice, problem naravno jeste u tome da, cak i ako ukinemo nasu, ostace druge drzave. Ali, cak i na planeti na kojoj drzave uopste ne postoje, mogu da zamislim situaciju u kojoj se 100 razbojnika organizuje i zivi iskljucivo od razbojnistva. Ako nabave i nuklearku, eto ti opet drzave i reketiranja.
Na svakoj planeti imas fizicki jake i fizicki slabe. Jaki ce koristiti svoju snagu da prisvoje deo bogatstva slabih. Da li je bolje da to rade preko drzave, ili ne, otvoreno je pitanje. Ja kazem da je ipak bolje da to rade preko demokratske drzave.
Reket i pljačka jesu isto. Platiti nekome da te štiti od razbojnika nije reket, nego plaćanje usluge obezbeđenja. Usluge obezbeđenja pružaju legitimne firme (za obezbeđenje), mafijaši naplaćuju reket odnosno pljačkaju. Postoji razlika. Zar to nije očigledno? Ako ti se usluge jedne firme za obezbeđenje ne sviđaju ili su ti preskupe, zahvališ se i sklopiš ugovor sa drugom takvom firmom. Ovo nije nikakva fikcija, to već danas tako funkcioniše. Sa reketašima je drugačije: čik kaži da nećeš više da plaćaš. Sa državom: samo probaj da kažeš da ti usluge državne bezbednosti nisu potrebne, odma zaglaviš ćorku kao utajivač poreza. Dakle na tržištu imaš izbor, radi konkurencija i dobiješ bolji kvalitet i nižu cenu. Reketaši i država guše konkurenciju i pljačkaju te. Dokazano. Ili nekoga još uvek treba ubeđivati da konkurencija podiže kvalitet i smanjuje cene?
Imaginarna situacija u kojoj smo svi mi ovce koje 100 razbojnika sa nuklearnim oružjem drži u pokornosti izgleda mi kao vrlo detinjasto opravdanje za kolosalnu državnu mašineriju sile. Buuu, mnogo je strašno! Pljačka je ipak mnogo lepša od takve zastrašujuće maštarije. Ubedio si me.
Postojanje fizički jakih i fizički slabih ne pravda postojanje i zločine države. Država je upravo mehanizam koji omogućava da fizički jaki koriste snagu da prisvoje deo bogatstva slabih. Koji anahronizam! Koji varvarizam! Tržište je mehanizam koji omogućava da fizički slabi i jaki sarađuju na obostranu maksimalnu korist, a da se primitivni instinkti nasilničkog ponašanja najefikasnije eliminišu.
Ima mnogo načina uređenja društva gorih od demokratske države. Kad govorim da demokratska država nije dobra, ne zagovaram povratak na gore načine uređenja društva. Postoje bolji načini. Demokratska država nije kraj istorije.
Marko,
Pa i penzija je neka svojina. Ne štiti država samo fabrike i vile od provale i vandalizma, nego štiti i keš od otimanja, pa i žiralni novac od raznih novih oblika krađe. Znači, penzija je prihod jednako kao i zarada zaposlenog ili dividenda/kirija onog ko prima prihode od imovine. Uzgred, ability to pay je za mene suviše rastegljiv pojam. Onda je opravdan porez i od 99%, a s druge strane svako može da tvrdi da nije u stanju da plaća čak i 1%. Napokon, ne slažem se da je svaki porez pljačka, jer se ne slažem da je svaka država loša. Ponavljam ono što sam napisao pre nekoliko meseci: ko gunđa na svaki porez koji plaća državi, plaćaće mafiji, više, teže, neizvesnije i krvavije.
Isto kaže svaki mafijaš: Plaćajte meni, jer ako dođe neko drugi biće vam skuplje, teže, neizvesnije i krvavije. I istu stvar kaže i ona mafija koja sebe zove država.
Andrej,
Ne mogu da verujem da treba da ti objašnjavam razliku između države i mafije.
No, hajdemo. Možeš li da glasaš za to ko će biti šef mafije? Ili da agituješ za svog kandidata? Ili da se kandiduješ? Možeš li izabranog da kritikuješ, zaviruješ mu u džep, meriš kvadraturu kuće, citiraš svaku njegovu psovku uz primedbe kako je bahat, neotesan i ko ga uopšte tu trpi? Kad prođe na crveno, ima li koga da ga intevjuiše i pita zašto je zaboga to uradio? Kad zgazi čoveka, daje li ostavku? Znaš li tačno kolika je visina reketa-poreza koji mu plaćaš? Znaš li za šta se taj novac troši (ne, slažeš li se, nego znaš li?!)? Koliko ti opomena takav obično šalje u slučaju docnje s plaćanjem, i jesu li propisno ispisane na ćiriličnom pismu? ;) Gde su uopšte pisana pravila o tom reketu, mislim, koliki je, itd?
Sve u svemu, razlika između države i mafije je razlika između vladavine prava i prirodnog stanja. Hoćeš li da plaćaš porez i finansiraš prvo (naravno, uz svu kontrolu i opravdan zahtev da to bude što jeftinije) ili hoćeš da imaš drugo?
A to, porez je po sebi pljačka, i tako to, to je lepo (pa nekad i potrebno) kao kafanska poštapalica u svrhu privođenja razumu rasipnika poreskog dinara, ali nikako ne kao ozbiljan argument protiv države kao takve i oporezivanja uopšte.
Ahhh, special treat! Many thanx Lighthouse. Idemo redom.
Mogu li da glasam za to ko će biti šef mafije? Naravno da ne mogu. A i zašto bih to želeo? Mafijaši su mi odvratni - primitivni hominidi čija je egzistencija obično parazitiranje. Pitanje "Ko će biti krem šljama?" uopšte me ne zanima i ne vidim zašto bih o tome razmišljao i učestvovao u izboru, čak i kad bih mogao. S tim u vezi, mogu li da glasam za to ko će biti šef države? Mogu. Prvo, to uopšte ne želim. Političari su mi odvratni - primitivni hominidi čija je egzistencija obično parazitiranje. Imajući u vidu razmere ovlašćenja koja su sebi prigrabili, širinu mogućnosti uticaja na živote ljudi koje uopšte ne poznaju i brutalnu a slepu silu koja im je na raspolaganju - sve po zakonu - ne vidim kako iko može da ih se ne gadi, čak i da ne zna kakve su se tu protuve i ništarije skupile. Drugo, ako ipak glasam, uticaj mog glasa u milionskoj državi je kao kap u moru - potpuno irelevantan. Iako je značajan broj ljudi glasao za druge kandidate, izabrani će ipak tvrditi da predstavlja sve i koristiće sva sredstva koja su mu na raspolaganju da svoju volju sprovede. Dakle činjenica da mogu da glasam za šefa države a ne mogu da glasam za šefa mafije ne znači da je moj uticaj išta veći kad glasam nego kad ne glasam, to jest da je veći na državu nego na mafiju. Svrha glasanja za šefa države je stvaranje osećaja kod stanovništva da "oni upravljaju državom", da "država - to smo mi" i slično, odnosno da eksploatisane trankvilizuje. Da misle da žive u demokratiji iako je demokratija potpuno nesprovodiva u velikoj grupi (ima o tome tekst na Katalaksiji).
Mogu li da agitujem za svog kandidata (za šefa mafije)? Ne mogu. Dok za kandidata za šefa države, naravno, mogu. Ali. Prvo, nemam svog kandidata, svi kandidati su mamlazi i/ili mućkovi. Nisu se oni kandidovali da bi nešto dobro za mene uradili, nego da bar na izvesno vreme prigrabe kontrolu nad mašinerijom sile i nad privredom, sa namerom (ukratko) "u se, na se i poda se". A čak i kad bi se pojavio neko ko "pravo zbori", kuj mi garantuje da sutra kad se dokopa vlasti neće da okrene ploču? I šta mu ja u toj situaciji mogu? Dakle, agitacija nema smisla, pa ni po ovom kriterijumu država nije bolja od mafije.
Mogu li da se kandidujem za šefa mafije? Naravno, kod mafijaša nema kandidovanja, morao bih da osnujem svoju mafijašku grupu (ili je dobijem od oca ili kuma), da se brutalnošću nametnem kao vođa i da organizujem svoju mafijašku "vojsku" da eliminišem ili pokorim protivničke mafijaške grupe. A u državi? Pandan sukobljenim mafijaškim grupama su partije, a doći na čelo bilo koje funkcionalne partije nemoguće je ako nisi sam osnivač, sin osnivača, kum ili školski drug. Pošto su male šanse da si sin, kum ili školski drug, ostaje ti da osnuješ svoju partiju. A onda se makijavelizmom, bezobzirnošću i hipokrizijom nametneš kao vođa, regrutuješ sledbenike obećanjima o materijalnom blagostanju kad osvojite vlast i kandiduješ se za šefa države. Sve to mogu da uradim u državi - ali neću, gadim se toga. Ima međutim šljama kojem se to ne gadi. Bio u najboljoj partiji, vido.
Mogu li izabranog da kritikujem? "Izabranog" mafijaša sasvim sigurno ne mogu da kritikujem i da ostanem živ. Izabranog šefa države mogu da ocrnjujem do mile volje. Ali zašto bih to radio? Pa u skupštini, pred kamerama ocrnjuju se gore nego što bih ja ikad umeo, pa šta? Posle odu zajedno na ćevape. Kad bih ja nekog od njih stvarno za nešto krupno mogao da optužim zgazili bi me očas posla a ne bi ni osetili - za njih bi to uradila "služba", o mom trošku. Opet je ovo "pravo na kritiku" čista fikcija, dimna zavesa i lažni dokaz "odgovornosti" državnih funkcionera biračkom telu. Anesteziranje stoke.
Ista stvar je sa zavirivanjem u džep, merenjem kvadrature kuće, citiranjem psovki, prolascima na crveno. Da ne ponavljam.
Kad zgazi čoveka, daje li mafijaš ostavku? Ne daje. A političar daje. Do sledećih izbora neće biti na TV, da ne nervira birače. Ali neće njega njegovi partijski drugovi zaboraviti ako je lojalan Partiji i Vođi. Dobiće apanažu, možda će i neki upravni odbor zadržati dok se prašina malo slegne. Radiće na partijskoj infrastrukturi. Kakva je razlika za zgaženog, jesu li išta mekši državni točkovi od mafijaških? Cenim, ni za jotu. Ako preživi, jednako će da se pati po šugavim državnim bolnicama i još jednom da plati za sve što mu treba. Ništa nije bolje kad zgazi država nego kad zgazi mafija.
Znam li tačno kolika je visina reketa-poreza koji plaćam mafijašu? U dinar. X amount of dollars per month. Ružno, ali znam koliko. S druge strane, niko živi ne zna koliki tačno reket-porez plaća državi. Direktni porezi još i nekako, ali PDV, carine, akcize, ... Pa doprinosi, pa ti nešto država kao vrati kroz subvencionisane i bedne usluge javnih preduzeća, socijalizovane medicine i obrazovanja, ... Galimatijas. Naravno da ne kažem da je mafija bolja od države. Kažem da država nije ništa bolja od mafije.
Znam li na šta se novac od reketa-poreza troši? U slučaju mafije - ne znam. Kad je u pitanju država, znam više, ali ne sve. I onda, koliko mi to znanje vredi? Ako ne odobravam mnoga od tih trošenja, šta s tim u vezi mogu da uradim? Da glasam za opozicionu partiju na sledećim izborima? Bravo, odmah se osećam bolje! Tako će se sistem vidljivo promeniti već kroz par milenijuma. Kako kaže Boris Begović - milimetar po milimetar. Ja bih rekao: nanometar napred, dva nanometra nazad. Druga mogućnost je da izvrdavam porez na sve moguće načine. A to je već isto kao i sa mafijom.
Koliko mi opomena za zakasnelo plaćanje šalje mafijaš i da li ih propisno ispisuje ćirilicom? Mafijaš ne šalje opomene nego odma lomi prste ili pleni imovinu. Država to ne radi tako sirovo. Država opomenu ispisuje dragom nam ćirilicom. Jednu ili dve. A onda ti pleni imovinu. I lema pendrekom ako se braniš. Mafija ima uterivače. Država ima poresku policiju sa specijalnim ovlašćenjima. See the pattern?
Gde su pisana pravila o tom reketu, koliki je? Mafija ne piše. Država je sve lepo zapisala. I koliki porez plaćaš? Naravno da ne znaš. I ne treba da znaš. Gutaj šta ti se servira. Pametniji od tebe su to sve zapisali, i pravila smislili. Tvoje je da radiš, plaćaš, i živiš svoj gušterski život.
Sve u svemu, država je nasilnička organizacija (mafija) koja parazitski egzistira na račun ljudskog društva koga silom drži u "prirodnom stanju", a koje karakteriše sveopšta pljačka i nasilje.
Rezime: Lighthouse, u svim detaljima u vezi mafije si u pravu. Na sva tvoja pitanja o mafiji moj odgovor je upravo onakav kakav po tebi treba da bude. Međutim, kad sagledaš celu sliku odnosno kad (hopefully!) uvidiš da je razlika između mafije i države infinitezimalna, pokazuje se da su ti pitanja pogrešna. Država je opušteni, super cool mafijaš koji je eliminisao sve ostale bande, ostale su samo razoružane ovce za šišanje. Ima ih mnogo, ali su lobotomisane u državnim školama i više ne osećaju kad ih se šiša. Trpe sve, ama baš sve. A kad im o tome govorim, nerviraju se što im kvarim dan.
Andrej, hvala na opširnom odgovoru, uz izvinjenje što ću biti kratak. Znači, ipak ima neke razlike, koja se tebi čini infinitezimalna a meni svakako velika a u mnogim navedenim detaljima i suštinska. Tebi želim sve najbolje u borbi za povratak čovečanstva u prirodno stanje, kao i da ga preživiš ako nam svima nekom nesrećom (opet) zapadne. Ja ne bih više da živim u prirodnom stanju (dosta je bilo pod Brozom, Miloševićem, a u mojoj opštini i pod Šešeljem), ja bih, za promenu, makar malo vladavine prava!
Sve najbolje!
Post a Comment