Kada čujem reč kultura hvatam se za svoj Brauning. Tako je navodno govorio Herman Gering, broj 2 nacističke Nemačke. Obično nije najbolja osoba za citiranje, ali pada na pamet kada se pogleda da danas za kulturu redovno postoje i posebna ministarstva.
Štaviše. "U nekim zemljama postoje odvojena ministarstva za scenu i spektakl (pozorište, film, muzika) i za zaštitu spomenika, muzeje, galerije, likovnu umetnost..." kaže Voja Brajović, novi srpski Ministar kulture. Njemu respekt za opozicionu borbu tada kad je trebalo, 1990-ih, ali bilo ko da bude Ministar kulture neće imati moju podršku. Zato što mislim da takvo ministarstvo uopšte ne treba da postoji. Holivud nisu osmislili ministri, kao ni Bolivud, ni pozorište u doba Šekspira, ni klasičnu ni modernu muziku. Ministarstva su došla posle, kada su se komunisti dosetili da kulturom treba neko da upravlja, a onda se ta Lenjinova ideja svidela i intelektualnim krugovima u Zapadnoj Evropi pa su je ubrzo sproveli i u svojim zemljama.
Kultura je nastala i po prirodi se razvija spontano. Država ne treba ništa da ima s tim, ni da kontroliše, ni da podstiče. U prirodi je ljudi da stvaraju i da uživaju u stvaralaštvu. Dobri glumci, muzičari, pisci, slikari za svoj rad budu nagrađeni od ljudi koji ih gledaju, slušaju, čitaju. Negde sam video da je Dragan Nikolić dobio 20,000 evra po reklami od Grand kafe. Ne treba njemu Ministarsvo da kaže da je bolji glumac od Ivane Mihić. Vrednosti se najbolje provere na tržištu. (Možda zato mi ovaj blog pišemo besplatno.) Ministarstva služe da pomognu onima koji ne mogu da se izbore kvalitetom, ali umeju dobro da lobiraju.
4 comments:
"Vrednosti se najbolje provere na tržištu. (Možda zato mi ovaj blog pišemo besplatno.)"
Najbolji ste, samo napred.
Ja se ipak ne slazem sa kolegom Tasicem. Smatram da je blogosfera suvise bitan fenomen savremenog sveta da bi se tek tako prepustila stihiji trzista i da je neophodno da se po hitnom postupku formira posebno ministarstvo koje bi podsticalo i razvijalo kulturu blogovanja u Srbiji. Sektori u ministarstvu bi bili: sektor za male i srednje blogove, sektor za registraciju blogova i izdavanje dozvola za blogovanje, sektor za analizu blogova, sektor za finansijsku podrsku, sektor za opsta i pravna pitanja, kao i sektor za medjunarodnu saradnju.
Takodje, smatram da bi trebalo uvesti nacionalne penzije za sve vidjenije blogere (kriterijume za definisanje vidjenijih blogera bi naravno definisali sami blogeri kao najupuceniji u problematiku). Mislim da nas je predugo drzava tretirala kao gradjane drugoga reda i da je krajnje vreme da se tu nesto preduzme. A iskustvo je pokazalo da je osnivanje specijalizovanih ministarstava najbolji nacin za resavanje nekog problema.
Druga opcija, koja mi je isto bliska srcu, je da se zabrani citanje stranih blogova (ili, jos bolje, da se vise ne uci engleski u skoli). Nasta to lici, da nasi blogeri budu izlozeni nelojalnoj konkurenciji iz inostranstva? Stvarno nije fer, a i osnovni principi nacionalne bezbednosti kazu da ne valja dozvoliti haoticno i neuredjeno sirenje informacija iz inostranstva, jer to, pod jedan, kvari nasu omladinu, a pod dva, omogucava sirenje govora mrznje, pozivanja na rasnu, versku i nacionalnu netoleranciju, a ponekad cak i na rusenje ustavnog poretka.
Cak sam prilicno siguran da bih mogao da nadjem i veoma dobro ekonomsko obrazlozenje za uredjivanje oblasti blogovanja, koje bi se pre svega zasnivalo na cinjenici da je nasa autorska prava nemoguce zastititi, odnosno da informacija, kao klasicno javno dobro, biva proizvedena ispod optimalnog nivoa i da, kao takva, zahteva podrsku drzave.
Agencija bi bila dovoljna
molim vas, zaboravili ste i par drzavnih sekretara :)
Post a Comment