I kada mislim da ne može grđe, on pomeri granice:
Blizu sam toga da predložim javne radove, pa čak i radne akcije kako bi se očistili kanali.
Naš omiljeni ministar.
07 August 2007
Atmosfera linča
Kategorija:
Monetarna politika
A Danijel Cvjetićanin misli su za inflaciju krivi novinari:
Kada novinari počnu toliko da pišu o inflaciji, a vi ste četvrti novinar koji me tim povodom zove, to znači da se stvara medijska klima za rast inflacije, pa bi i država mirne savesti mogla da pusti malo novca. Novinar zove sve ekonomiste i pita ih da li očekuju rast inflacije, imajući u vidu najavljena poskupljenja, a ekonomisti odgovaraju "naravno da očekujemo". Onda direktori reaguju tako što podižu cene svojih proizvoda jer su im svi ekonomisti rekli da će infacija biti visoka.
Ovo je brkanje uloge inflacionih očekivanja. Inflaciona očekivanja su veoma važna, ali ne zato što stvaraju inflaciju, nego zato što se njima prilagođava privredna aktivnost. Ako očekujete inflaciju od 12% uzećete kredit sa kamatom od 11%. Ako očekujuete inflaciju od 2%, nećete. Ali očekivanja nisu sama po sebi generator inflacije. Inflacija ne može tek tako nastati u našim glavama i iz njih se preliti u stvarnost. Opšti nivo cena raste samo ako postoji stvarna osnova za to - ako je u ekonomiji porasla količina novca u odnosu na obim transakcija.
Kada novinari počnu toliko da pišu o inflaciji, a vi ste četvrti novinar koji me tim povodom zove, to znači da se stvara medijska klima za rast inflacije, pa bi i država mirne savesti mogla da pusti malo novca. Novinar zove sve ekonomiste i pita ih da li očekuju rast inflacije, imajući u vidu najavljena poskupljenja, a ekonomisti odgovaraju "naravno da očekujemo". Onda direktori reaguju tako što podižu cene svojih proizvoda jer su im svi ekonomisti rekli da će infacija biti visoka.
Ovo je brkanje uloge inflacionih očekivanja. Inflaciona očekivanja su veoma važna, ali ne zato što stvaraju inflaciju, nego zato što se njima prilagođava privredna aktivnost. Ako očekujete inflaciju od 12% uzećete kredit sa kamatom od 11%. Ako očekujuete inflaciju od 2%, nećete. Ali očekivanja nisu sama po sebi generator inflacije. Inflacija ne može tek tako nastati u našim glavama i iz njih se preliti u stvarnost. Opšti nivo cena raste samo ako postoji stvarna osnova za to - ako je u ekonomiji porasla količina novca u odnosu na obim transakcija.
Ne, inflacija ne može biti dobra
Kategorija:
Monetarna politika
Profesor EF Dejan Miljković:
Smatram da razlika u inflaciji do dva odsto u odnosu na projektovanu stopu, ko god da je taj nivo inflacije projektovao i misli da je optimalan za srpsku ekonomiju, ne predstavlja problem. Voleo bih da vidim neki ekonomski smisleni odgovor u čemu je razlika za našu ekonomiju ukoliko imamo inflaciju od šest ili devet odsto.
Neka pogleda recimo "Teorija novca i kredita" Ludwiga von Misesa ili naš prethodni post.
Ali pitanje za Miljkovića: ako nema razlike između 6 i 9%, kakva je onda razlika između 9 i 12%? A ako nema između 9 i 12, onda nema ni 12 i 15%, ni između x i x+3 za bilo koje x u skupu od nula do beskonačno. Drugim rečima, svejedno je da li je inflacija nula ili 313 miliona % koliko smo imali u decembru 1993.
Smatram da razlika u inflaciji do dva odsto u odnosu na projektovanu stopu, ko god da je taj nivo inflacije projektovao i misli da je optimalan za srpsku ekonomiju, ne predstavlja problem. Voleo bih da vidim neki ekonomski smisleni odgovor u čemu je razlika za našu ekonomiju ukoliko imamo inflaciju od šest ili devet odsto.
Neka pogleda recimo "Teorija novca i kredita" Ludwiga von Misesa ili naš prethodni post.
Ali pitanje za Miljkovića: ako nema razlike između 6 i 9%, kakva je onda razlika između 9 i 12%? A ako nema između 9 i 12, onda nema ni 12 i 15%, ni između x i x+3 za bilo koje x u skupu od nula do beskonačno. Drugim rečima, svejedno je da li je inflacija nula ili 313 miliona % koliko smo imali u decembru 1993.
Može li inflacija da bude dobra?
Kategorija:
Monetarna politika
Goran Nikolić misli da može:
"Bolje je da se prekorači planirana stopa inflacije Vlade Srbije za ovu godinu, za najverovatnije oko dva odsto, nego da dođe do negativnog uticaja na platni bilans zemlje ili na bruto-društveni proizvod."
Troškovi inflacije su:
-- otežavanje kalkulacija u ekonomiji
-- povećanje neizvesnosti
-- distorzija relativnih cena koja uvek dolazi sa inflacijom, remeti signalnu ulogu koju cene imaju u alokaciji resursa
Troškovi su, prema tome, manje više nevidljivi. Inflaciju je najbolje porediti sa dopingom kojim sportista postigne bolji rezultat na papiru, ali uništava organizam iznutra. Da, društveni proizvod se može na kratak rok povećati štampanjem para, ali račun neizbežno dođe. Dobili smo 1% rasta više za statistiku, ali ne znamo koliko smo izgubili jer su troškovi nevidljivi, dugoročni i raspršeni u ekonomiji.
Ekonomija je, kao i matematika, logička disciplina, a ne igra brojeva. Mnogi troškovi se ne ogledaju direktno u agregatnim veličinama kao što je društveni proizvod u jednoj godini.
"Bolje je da se prekorači planirana stopa inflacije Vlade Srbije za ovu godinu, za najverovatnije oko dva odsto, nego da dođe do negativnog uticaja na platni bilans zemlje ili na bruto-društveni proizvod."
Troškovi inflacije su:
-- otežavanje kalkulacija u ekonomiji
-- povećanje neizvesnosti
-- distorzija relativnih cena koja uvek dolazi sa inflacijom, remeti signalnu ulogu koju cene imaju u alokaciji resursa
Troškovi su, prema tome, manje više nevidljivi. Inflaciju je najbolje porediti sa dopingom kojim sportista postigne bolji rezultat na papiru, ali uništava organizam iznutra. Da, društveni proizvod se može na kratak rok povećati štampanjem para, ali račun neizbežno dođe. Dobili smo 1% rasta više za statistiku, ali ne znamo koliko smo izgubili jer su troškovi nevidljivi, dugoročni i raspršeni u ekonomiji.
Ekonomija je, kao i matematika, logička disciplina, a ne igra brojeva. Mnogi troškovi se ne ogledaju direktno u agregatnim veličinama kao što je društveni proizvod u jednoj godini.
06 August 2007
Ko je ovo rekao?
- Moji prethodnici su zaslužni za to što je ove godine budžet našeg ministarstva manji za milijardu dinara.
Šta su uradili?
- Nisu potrošili sve pare iz prošlogodišnjeg budžeta, a kada se to desi, onda sledeće godine dobijate manje para.
Šta su uradili?
- Nisu potrošili sve pare iz prošlogodišnjeg budžeta, a kada se to desi, onda sledeće godine dobijate manje para.
Pogodite koji je ovo ministar koji krivi prethodnike što nisu potrošili dovoljno narodnih para. Ispada da se najviše bavimo njime, ali čovek je nepresušan izvor apsurda. Od svih stvari on okrivljuje nekoga što je potrošio manje para iz budžeta! Dan pošto nam je zabranio da izvozimo pšenicu.
05 August 2007
Sankcije
Kategorija:
Poljoprivreda,
Trgovina
Srbija je ponovo pod sankcijama. Na telefonskoj sednici grupe amatera i neznalica koja sebe naziva vladom, Srbija je sama sebi zabranila izvoz. Srbija stalno sebi zabranjuje ili otežava uvoz (automobili, nafta, poljoprivreda), a sada kada je i izvoz zabranjen možemo reći da se radi o samo-embargu.
Odavno se na ovom blogu pribojavamo štete koju ministar Milosavljević može da nanese i sada se vidi da je strah bio opravdan. Ovo je do sada najgori potez nove vlade.
Obrazloženje je da je zbog suše došlo do nestašice hrane, pa se zabranom izvoza postiže da više hrane ostane u zemlji i po nižim cenama. Ali ako je socijalna politika cilj, onda treba voditi socijalnu politiku. Iz suficita budžeta, iz sredstava izdvojenih za NIP, može se podeliti pomoć u kešu siromašnijim građanima. Još bolje, to se može uraditi podelom markica za hranu kao što se to radi u SAD. Tako se cilj postiže uz minimum negativnih efekata. Zabranom izvoza ne postiže se cilj jer će proizvođači
-- ove godine: čuvati rezerve dokle god mogu nadajući se da će zabrana biti ukinuta;
-- sledeće godine: razmisliti o bilo kakvom većem ulaganju u poljoprivedu jer im je dosta neizvesnosti.
Još važnije, predviđam da će za 20 godina ovakve zabrane u civilizovanom svetu smatrati kršenjem ljudskih prava. Ekonomista austrijske orijentacije Walter Block je jednom predložio da se za ovakve poteze krivično odgovara.
Odavno se na ovom blogu pribojavamo štete koju ministar Milosavljević može da nanese i sada se vidi da je strah bio opravdan. Ovo je do sada najgori potez nove vlade.
Obrazloženje je da je zbog suše došlo do nestašice hrane, pa se zabranom izvoza postiže da više hrane ostane u zemlji i po nižim cenama. Ali ako je socijalna politika cilj, onda treba voditi socijalnu politiku. Iz suficita budžeta, iz sredstava izdvojenih za NIP, može se podeliti pomoć u kešu siromašnijim građanima. Još bolje, to se može uraditi podelom markica za hranu kao što se to radi u SAD. Tako se cilj postiže uz minimum negativnih efekata. Zabranom izvoza ne postiže se cilj jer će proizvođači
-- ove godine: čuvati rezerve dokle god mogu nadajući se da će zabrana biti ukinuta;
-- sledeće godine: razmisliti o bilo kakvom većem ulaganju u poljoprivedu jer im je dosta neizvesnosti.
Još važnije, predviđam da će za 20 godina ovakve zabrane u civilizovanom svetu smatrati kršenjem ljudskih prava. Ekonomista austrijske orijentacije Walter Block je jednom predložio da se za ovakve poteze krivično odgovara.
Čiko, je l' sav ovaj lebac tvoj?
Kategorija:
Poljoprivreda,
Trgovina
Posle toliko potrošenog papira na razne strategije povećanja izvoza vlada je donela uredbu o zabrani izvoza pšenice. Vlada samo preliva iz šupljeg u prazno. Troši poreski novac na subvencije poljoprivrednicima a njima ne dozvoljava da zarade na većoj ceni pšenice. I građani i poljoprivrednici imaju razloga da budu nezadovoljni.
Povrh toga, ministar Milosavljević nas vređa tvrdeći da to ne predstavlja ugrožavanje slobodne trgovine. Mora da je u pitanju stimulacija.
Povrh toga, ministar Milosavljević nas vređa tvrdeći da to ne predstavlja ugrožavanje slobodne trgovine. Mora da je u pitanju stimulacija.
Beda ekonomije
Evo primera. Dva vodeća ekonomista raspravljaju da li ekonomski rast dovodi do rasta ili pada berze. Paul Krugman, poznatiji između njih dvojice misli da sa ekonomskim rastom cene akcija padaju.
Nisam uopšte razmišljao o ovome, jer mi se činilo normalnim ono što Boudreaux kaže, da sa rastom ekonomije raste i berza. Krugman, na pragu Nobelove nagrade i vlasnik stalne kolumne u New York Timesu se međutim ne slaže. Ali više od Krugmanove tvrdnje iznenađuje o kako osnovnim stvarima se i posle 250 ekonomije kao nauke raspravlja. Ekonomisti se danas bave svime i svačime -- crtaju matematičke modele koji liče na kvantnu fiziku, kompjuterski programiraju da bi predvideli buduće kretanje ekonomije, bave se biologijom, neurologijom i eksperimentalnom pshihologijom -- a nisu razjasnili neke osnovne ekonomske zakonitosti kao što su odnos berze i privrednog rasta. Pa im posle verujte nešto.
Nisam uopšte razmišljao o ovome, jer mi se činilo normalnim ono što Boudreaux kaže, da sa rastom ekonomije raste i berza. Krugman, na pragu Nobelove nagrade i vlasnik stalne kolumne u New York Timesu se međutim ne slaže. Ali više od Krugmanove tvrdnje iznenađuje o kako osnovnim stvarima se i posle 250 ekonomije kao nauke raspravlja. Ekonomisti se danas bave svime i svačime -- crtaju matematičke modele koji liče na kvantnu fiziku, kompjuterski programiraju da bi predvideli buduće kretanje ekonomije, bave se biologijom, neurologijom i eksperimentalnom pshihologijom -- a nisu razjasnili neke osnovne ekonomske zakonitosti kao što su odnos berze i privrednog rasta. Pa im posle verujte nešto.
04 August 2007
Evroizacija
Vladimir Gligorov u Blicu kaže kako država ne treba da se bavi protekcionizmom već politikom kursa i da se na taj način stara o konkurentnosti domaće privrede na svetskom tržištu.
Zvuči logično. Ako prihvatimo premisu (a ne moramo) da država mora nečim da se bavi onda je bolje izabrati manje od dva zla. Ipak, na Tržišnom rešenju smo nekoliko puta predložili evroizaciju kao najbolje rešenje za Srbiju. Iako bi politikom kursa NBS mogla da pomogne konkurentnosti domaćih preduzeća mogućnost zloupotrebe funkcije centralne banke u političke svrhe (npr. štampanje para) svakako odvraća od te ideje. NBS jednostavno nije dovoljno nezavisna.
Sa druge strane, Gligorov verovatno veruje da će u budućnosti, recimo narednih 5 ili 10 godina, NBS postati kredibilnija institucija u kom slučaju je možda zaista bolje zadržati sopstvenu valutu i možda se baviti politikom kursa. Privreda evropskih zemalja je dovoljno raznovrsna da jedinstvena monetarna politika verovatno neće uvek biti u stanju da odgovori na potrebe svih zemalja članica unije. Za sada, ja sam ipak za evroizaciju.
Zvuči logično. Ako prihvatimo premisu (a ne moramo) da država mora nečim da se bavi onda je bolje izabrati manje od dva zla. Ipak, na Tržišnom rešenju smo nekoliko puta predložili evroizaciju kao najbolje rešenje za Srbiju. Iako bi politikom kursa NBS mogla da pomogne konkurentnosti domaćih preduzeća mogućnost zloupotrebe funkcije centralne banke u političke svrhe (npr. štampanje para) svakako odvraća od te ideje. NBS jednostavno nije dovoljno nezavisna.
Sa druge strane, Gligorov verovatno veruje da će u budućnosti, recimo narednih 5 ili 10 godina, NBS postati kredibilnija institucija u kom slučaju je možda zaista bolje zadržati sopstvenu valutu i možda se baviti politikom kursa. Privreda evropskih zemalja je dovoljno raznovrsna da jedinstvena monetarna politika verovatno neće uvek biti u stanju da odgovori na potrebe svih zemalja članica unije. Za sada, ja sam ipak za evroizaciju.
02 August 2007
Podela vlasti
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da je Vlada Srbije na današnjoj sednici usvojila Akcioni plan za usklađivanje zakona sa propisima Evropske unije kojim je predviđeno da se do kraja ove godine usvoji 44 zakona. ... Preduslov za ispunjenje Akcionog plana, kako je naglasio Đelić, će biti izmena Poslovnika o radu Skupštine Srbije kako bi se omogućilo da parlament radi efikasnije. (Blic)
Da neko ne pomisli da u Srbiji stvarno postoji podela vlasti. Pod efikasnošću parlamenta se podrazumeva brzina, ništa drugo.
Da neko ne pomisli da u Srbiji stvarno postoji podela vlasti. Pod efikasnošću parlamenta se podrazumeva brzina, ništa drugo.
Recikliranje
Kategorija:
Ekologija
Recikliranje pada na osnovnom testu tržišta -- ako se isplati, zašto nema privatnih firmi koje bi sakupljale otpad i prodavale fabrikama? Da je reciklaža ekonomski opravdana, organizovane akcije vlade i neprofitnih organizacija ne bi bile potrebne. Privatne firme bi pokupile profit.
Ako je recikliranje potrebno zato što ima sve manje zemljišta za deponije, zašto onda cena tog zemljišta ne skoči? Drugim rečima cena otpada bi skočila, pa bi recikliranje otpada na taj način opet postalo isplativije od njegovog bacanja.
Sasvim je moguće da se to jednog dana dogodi. Ali na ovom nivou razvoja tehnologije, stanovništva, cene zemljišta itd., recikliranje jednostavno nema smisla. Inače bi neko već zarađivao na njemu, a ne bi čekali političare da ga uvedu.
Ko ima vremena neka čita ovaj klasik iz 1996: "Recycling is Garbage."
Ako je recikliranje potrebno zato što ima sve manje zemljišta za deponije, zašto onda cena tog zemljišta ne skoči? Drugim rečima cena otpada bi skočila, pa bi recikliranje otpada na taj način opet postalo isplativije od njegovog bacanja.
Sasvim je moguće da se to jednog dana dogodi. Ali na ovom nivou razvoja tehnologije, stanovništva, cene zemljišta itd., recikliranje jednostavno nema smisla. Inače bi neko već zarađivao na njemu, a ne bi čekali političare da ga uvedu.
Ko ima vremena neka čita ovaj klasik iz 1996: "Recycling is Garbage."
01 August 2007
Evro po postu
Kategorija:
Poljoprivreda,
Razno
Pokrećemo inicijativu kod Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo da se odobri 1 evro po blogerskom postu. Nesumnjivo je da blogovi doprinose razvoju debate, boljem protoku informacija, obrazovanju, itd. Poljoprivrednicima je naime odobreno 100 evra po hektaru. Hoćemo li da budemo zemljoradničko ili informatičko društvo?
Subvencije po hektaru čini još besmislenijim činjenica da se i izvoz poljoprivrednih proizvoda subvencioniše. To onda u zbiru daje da u krajnjoj liniji mi pomažemo one kojima izvozimo poljoprovredne proizvode. Dobit od hektarskih plus izvoznih subvencija je tako podeljena na vlasnike zemlje i na kupce naših proizvoda iz inostranstva. I na Slobu Milosavljevića, koji je sada rado viđen gost u Vojvodini. Trošak pada na sve ostale u zemlji.
Subvencije po hektaru čini još besmislenijim činjenica da se i izvoz poljoprivrednih proizvoda subvencioniše. To onda u zbiru daje da u krajnjoj liniji mi pomažemo one kojima izvozimo poljoprovredne proizvode. Dobit od hektarskih plus izvoznih subvencija je tako podeljena na vlasnike zemlje i na kupce naših proizvoda iz inostranstva. I na Slobu Milosavljevića, koji je sada rado viđen gost u Vojvodini. Trošak pada na sve ostale u zemlji.
Da li ludilo treba da bude olakšavajuća okolnost?
Kategorija:
Razno
Deluje da treba, međutim, pogledajte ovde. U linkovanom tekstu Bryan Caplan daje ekonomsku analizu ludila, odnosno ekonomsku interpretaciju rada psihijatra Thomasa Szasza. Osnovna Szaszova teza je da ludilo kao bolest uglavnom ne postoji, već da se radi o moralnoj osudi nekog ponašanja ili verovanja, a ne o medicinskom fenomenu. Recimo, Američko udruženje psihijatara je tek 1974. godine, pod pritiskom homoseksualaca, skinulo homoseksualizam sa liste psihijatrijskih oboljenja. Kada su ih pitali zašto nisu skinuli sa liste i fetišizam i voajerizam, bukvalni odgovor je bio "zato što se oni nisu organizovali i pritisli nas da to uradimo".
Ekonomskim žargonom, oboleli ljudi imaju veoma čudne preferencije. Ali, šta se tačno smatra čudnim je društveno, a ne medicinski uslovljeno. Drugi argument za ludilo (pored čudnog ponašanja) su "sumanuta verovanja", od čega je navodno patio i Radosavljević. Ali, zašto je sumanuto verovati u magiju, a nije sumanuto verovati u religiju ili horoskop? Zašto je normalno verovati da Saturn u trećoj kući znači uspeh na poslu, a nije normalno verovati da je tašta ne tebe bacila magiju tako što je jednu vlas tvoje kose stavila ispod svog jastuka?
Naravno, ja o psihijatriji ne znam ništa, ali mi je bilo zanimljivo da ovo čitam.
Ekonomskim žargonom, oboleli ljudi imaju veoma čudne preferencije. Ali, šta se tačno smatra čudnim je društveno, a ne medicinski uslovljeno. Drugi argument za ludilo (pored čudnog ponašanja) su "sumanuta verovanja", od čega je navodno patio i Radosavljević. Ali, zašto je sumanuto verovati u magiju, a nije sumanuto verovati u religiju ili horoskop? Zašto je normalno verovati da Saturn u trećoj kući znači uspeh na poslu, a nije normalno verovati da je tašta ne tebe bacila magiju tako što je jednu vlas tvoje kose stavila ispod svog jastuka?
Naravno, ja o psihijatriji ne znam ništa, ali mi je bilo zanimljivo da ovo čitam.
Da li je krivo društvo?
Očekivao sam da ćemo, nakon što se desila tragedija kod Negotina, prisustvovati opštoj histeriji i raspravi na temu društvene odgovornosti za to što se dogodilo i šta možemo svi mi da uradimo da izmenimo to i takvo društvo.
Problem je bio u tome što nije bilo ničega posebno zanimljivog vezanog za ubicu - niti je bio na ratištu, niti je bio izbeglica, niti je bio posebno siromašan, što znači da nije prošao kroz neku traumu na koju bi se mogla svaliti krivica. Ali, danas sam na radiju čuo nekoliko argumenata zašto je ipak krivo društvo, to jest svi mi. Pod jedan, zato što su komšije znale da je lud i znali su da ima oružje a ipak nisu reagovali (izgovor lekara koji su ga pregledali i nisu javili policiji), a pod dva, zato što postoji atmosfera u kojoj ljudi nerado priznaju da su njihovi bližnji mentalno poremećeni, pa se zato to sve krije i zataškava i može da rezultuje ovakvim ektremnim događajem (opravdavanje njegove žene, koja je i sama žrtva). Takođe, kritikuje se i već poznati krivac - naš poremećeni sistem vrednosti. Priča otprilike glasi da su svi u tom selu znali da je on ludak koji bije svoju ženu, ali budući da svi to rade, niko nije smatrao da je to nešto posebno strašno, to jest, ti ljudi imaju veoma poremećen sistem vrednosti.
Da se razumemo odmah, sve je to verovatno tačno. Ali, to ni u kom slučaju ne smanjuje odgovornost ubice i njegove supruge na čije insistiranje i odgovornost je on i pušten iz bolnice. Možda je delimično odgovorno društvo i naš poremećeni sistem vrednosti, ali se na sudu neće suditi društvu, nego ubici. Svi mi ostali živimo u istom tom poremećenom sistemu vrednosti, pa ne uzimamo puške i ne ubijamo prolaznike. To ne može biti olakšavajuća okolnost za ubicu.
Problem je bio u tome što nije bilo ničega posebno zanimljivog vezanog za ubicu - niti je bio na ratištu, niti je bio izbeglica, niti je bio posebno siromašan, što znači da nije prošao kroz neku traumu na koju bi se mogla svaliti krivica. Ali, danas sam na radiju čuo nekoliko argumenata zašto je ipak krivo društvo, to jest svi mi. Pod jedan, zato što su komšije znale da je lud i znali su da ima oružje a ipak nisu reagovali (izgovor lekara koji su ga pregledali i nisu javili policiji), a pod dva, zato što postoji atmosfera u kojoj ljudi nerado priznaju da su njihovi bližnji mentalno poremećeni, pa se zato to sve krije i zataškava i može da rezultuje ovakvim ektremnim događajem (opravdavanje njegove žene, koja je i sama žrtva). Takođe, kritikuje se i već poznati krivac - naš poremećeni sistem vrednosti. Priča otprilike glasi da su svi u tom selu znali da je on ludak koji bije svoju ženu, ali budući da svi to rade, niko nije smatrao da je to nešto posebno strašno, to jest, ti ljudi imaju veoma poremećen sistem vrednosti.
Da se razumemo odmah, sve je to verovatno tačno. Ali, to ni u kom slučaju ne smanjuje odgovornost ubice i njegove supruge na čije insistiranje i odgovornost je on i pušten iz bolnice. Možda je delimično odgovorno društvo i naš poremećeni sistem vrednosti, ali se na sudu neće suditi društvu, nego ubici. Svi mi ostali živimo u istom tom poremećenom sistemu vrednosti, pa ne uzimamo puške i ne ubijamo prolaznike. To ne može biti olakšavajuća okolnost za ubicu.
Podsticaji rađanja
Nije samo Srbija izašla sa strategijom podsticaja rađanja, nego se čak i Economist brine o tome u svetskim okvirima. Čiji tačno je problem smanjenje populacije? Vlada Srbije u brojnijem stanovništvu vidi "nacionalni interes". Economist ima drugu ideju -- manje mladog stanovništva znači problem finansiranja pay-as-you-go penzionih sistema, koji su ustvari ništa drugo nego Ponzi šeme ili piramide poput banaka Jezde i Dafine. Da bi se piramide održale treba podsticati rast stanovništva.
Čudno je kako Economistu ne padne na pamet da prizna da su ti penzioni sistemi bili greška od početka. Oni naravno mogu da funkcionišu samo dok stanovništvo raste, ali ne i kada počne da opada. Umesto da se bavi korenom problema Economist upada još dublje u statizam. To je primer kako intervencija uvek izaziva još intervencije i kako se ekonomska intervencija na kraju širi i na mešanje u privatni život i lične slobode.
Vlada Srbija sa druge strane nije ni razmišljala o penzijama, nego je prosto nekako umislila da što nas je više, to bolje -- piši strategiju!
Čudno je kako Economistu ne padne na pamet da prizna da su ti penzioni sistemi bili greška od početka. Oni naravno mogu da funkcionišu samo dok stanovništvo raste, ali ne i kada počne da opada. Umesto da se bavi korenom problema Economist upada još dublje u statizam. To je primer kako intervencija uvek izaziva još intervencije i kako se ekonomska intervencija na kraju širi i na mešanje u privatni život i lične slobode.
Vlada Srbija sa druge strane nije ni razmišljala o penzijama, nego je prosto nekako umislila da što nas je više, to bolje -- piši strategiju!
Na sajtu Vlade
- Savetnici za održivi razvoj su glumac Zoran Cvijanović i Srđa Popović koji je napisao da je gostujući predavač na četiri fakulteta u inostranstvu. Veoma sumnjivo.
- Ima i na italijanskom.
- Ima i na italijanskom.
31 July 2007
Hal Varian
Kategorija:
Teorija
Za studente EF: Hal Varian, pisac udžbenika, prekinuo je akademsku karijeru i postao glavni ekonomista Googlea.
30 July 2007
Šampioni
Kategorija:
Svet
Ovde je vest, ovde su slike. Irak je novi šampion Azije u fudbalu i Iračani slave širom zemlje. U timu ima Šiita, Sunita i Kurda. Đorđe Balašević je tvrdio da se Jugoslavija ne bi raspala (ili ne tako krvavo) da je osvojila Svetsko prvenstvo 1990-te.
Ovo je sa najpoznatijeg iračkog bloga:
Today is definitely the happiest day for Iraqis in years. Tears of joy mixed with prayers for hope on the faces of millions of Iraqis…Words truly fail me and I can't describe the feeling so please pardon me if the post doesn't sound coherent; I hear the cheering and music outside although the bullets of celebration keep falling on the ground and roofs here and there. But no one seems to worry about that, the moment is so great that fear has no place in the hearts of the millions of fans, neither from bullets nor from crazy suicide bombers who tried to kill our joy last week. (Bombaš samoubica je na slavlju posle pobede u polufinalu ubio 50.)
Our players, tonight our heroes, learned that only with team work they had a chance to win. May our politicians learn from the players and from the fans who are painting a glorious image of unity and national pride, and let the terrorists know that nothing can kill the spirit of the sons of the immortal Tigris and Euphrates.
The fear is gone, the curfew is ignored, tonight Iraq knows only joy...
Ovo je sa najpoznatijeg iračkog bloga:
Today is definitely the happiest day for Iraqis in years. Tears of joy mixed with prayers for hope on the faces of millions of Iraqis…Words truly fail me and I can't describe the feeling so please pardon me if the post doesn't sound coherent; I hear the cheering and music outside although the bullets of celebration keep falling on the ground and roofs here and there. But no one seems to worry about that, the moment is so great that fear has no place in the hearts of the millions of fans, neither from bullets nor from crazy suicide bombers who tried to kill our joy last week. (Bombaš samoubica je na slavlju posle pobede u polufinalu ubio 50.)
Our players, tonight our heroes, learned that only with team work they had a chance to win. May our politicians learn from the players and from the fans who are painting a glorious image of unity and national pride, and let the terrorists know that nothing can kill the spirit of the sons of the immortal Tigris and Euphrates.
The fear is gone, the curfew is ignored, tonight Iraq knows only joy...
Paternalizam II
Guverner Narodne banke Srbije će tokom ove sedmice održati sastanak sa bankarima kako bi se "rešio veliki problem porasta" gotovinskih kredita u Srbiji. "U Srbiji se od toga razvio biznis, a to su najskuplji krediti. Uradićemo neke nepopularne mere, jer je bolje da se malo štrecnemo, nego da bude kasno", rekao je on. Jelašić je objasnio da će se sastanak sa bankarima održati zbog negativnog uticaja trenda rasta gotovinskih kredita na tekući platni deficit i da će susret ići u pravcu da se ti krediti "malo smire".
Gotovinski krediti su privatne odluke odraslih građana. Nije jasno zašto se guverner brine o njihovoj zaduženosti.
Još manje je jasno zašto se guverner brine o spoljnotrgovinskom deficitu.
Gotovinski krediti su privatne odluke odraslih građana. Nije jasno zašto se guverner brine o njihovoj zaduženosti.
Još manje je jasno zašto se guverner brine o spoljnotrgovinskom deficitu.
29 July 2007
Dobri stari paternalizam
Kategorija:
Razno,
Socijalna politika
Jedan radnik iz Masačusetsa zaposlen u firmi The Scotts Co. koja se bavi hortikulturom, izgubio je posao zato što je pušač. Firma ima politiku da ne zapošljava pušače i svi radnici se testiraju. Ovaj gospodin je pao na testu i dobio otkaz. Sada se sindikat probudio i podržava njegovu tužbu protiv firme. Tužba se odnosi na povredu ličnih i građanskih prava.
Slučaj nije ništa posebno u nizu raznih sličnih na temu Big Gay Al. Sećate se da je Vrhovni sud doneo odluku da organizacija Boy Scouts of America (BSA) može da zabrani gejevima da budu instruktori. Ova stvar sa testiranjem radnika na nikotin u krvi jeste malo bizarnija ali ne vidim na osnovu čega bi otpušteni radnik dobio spor. Uostalom, sve to dođe na svoje, BSA je gubila ugled i članstvo, sponzore i podršku javnosti. Nema potrebe da se dira privatno pravo na odlučivanje o politici zapošljavanja i učlanjenja, ma kako ona glupa bila.
U stvari, ovaj slučaj sa zabranom pušenja višestruko je indikativan. Prvo, pušački fašistoidni paternalizam doživeo je svoj anti-klimaks. Pravi indikator makro-zdravlja nije stopa pušenja već stopa individualnog odlučivanja o svojoj dobrobiti. Super, čak i uz malu pomoć sindikata. Problem je u tome što se radnikova bitka bazira na jednom drugom paternalizmu: ideji o pozitivnim slobodama odnosno pravima i to na privatni račun.
Politika firme je bila poznata radniku prilikom sklapanja ugovora, on je svesno pristao na zahteve firme. Vi možete da imate „pravo na“ samo do nivoa nečijeg „prava od“. Ne više od toga. Tu se pregovara i kompanija može da vas kupi celog na određeno vreme (već vidim da se rotbardijanci mršte!). Ona kupuje i vaš životni stil i vašu frizuru i vašu privatnost (već vidim da se politički dženderizam mršti na pitanja o trudnoći prilikom intervjua za posao!) Ako tako ispregovarate. Ne vidim da se fudbaleri ljute zbog karantina i manekenke zbog ograničenja unosa kalorija.
U stvari, radno zakonodavstvo svuda se još uvek bazira na zastarelom marksističkom pojmu radne snage koja se otprilike meri u konjskim snagama. Danas ljudski kapital radnika i institucionalni kapital firme konvergiraju jednim tokom koji je mnogo suptilniji. On podrazumeva da i jedna i druga strana ulažu mnogo ali mnogo i dobiju u konačnom ishodu. Uostalom, treninzi zaposlenih koje plaće firma, uvećavaju zalihu ljudskog kapitala samog radnika i on to može da iskoristi kasnije na drugom poslu. Šta s tim?
Slučaj nije ništa posebno u nizu raznih sličnih na temu Big Gay Al. Sećate se da je Vrhovni sud doneo odluku da organizacija Boy Scouts of America (BSA) može da zabrani gejevima da budu instruktori. Ova stvar sa testiranjem radnika na nikotin u krvi jeste malo bizarnija ali ne vidim na osnovu čega bi otpušteni radnik dobio spor. Uostalom, sve to dođe na svoje, BSA je gubila ugled i članstvo, sponzore i podršku javnosti. Nema potrebe da se dira privatno pravo na odlučivanje o politici zapošljavanja i učlanjenja, ma kako ona glupa bila.
U stvari, ovaj slučaj sa zabranom pušenja višestruko je indikativan. Prvo, pušački fašistoidni paternalizam doživeo je svoj anti-klimaks. Pravi indikator makro-zdravlja nije stopa pušenja već stopa individualnog odlučivanja o svojoj dobrobiti. Super, čak i uz malu pomoć sindikata. Problem je u tome što se radnikova bitka bazira na jednom drugom paternalizmu: ideji o pozitivnim slobodama odnosno pravima i to na privatni račun.
Politika firme je bila poznata radniku prilikom sklapanja ugovora, on je svesno pristao na zahteve firme. Vi možete da imate „pravo na“ samo do nivoa nečijeg „prava od“. Ne više od toga. Tu se pregovara i kompanija može da vas kupi celog na određeno vreme (već vidim da se rotbardijanci mršte!). Ona kupuje i vaš životni stil i vašu frizuru i vašu privatnost (već vidim da se politički dženderizam mršti na pitanja o trudnoći prilikom intervjua za posao!) Ako tako ispregovarate. Ne vidim da se fudbaleri ljute zbog karantina i manekenke zbog ograničenja unosa kalorija.
U stvari, radno zakonodavstvo svuda se još uvek bazira na zastarelom marksističkom pojmu radne snage koja se otprilike meri u konjskim snagama. Danas ljudski kapital radnika i institucionalni kapital firme konvergiraju jednim tokom koji je mnogo suptilniji. On podrazumeva da i jedna i druga strana ulažu mnogo ali mnogo i dobiju u konačnom ishodu. Uostalom, treninzi zaposlenih koje plaće firma, uvećavaju zalihu ljudskog kapitala samog radnika i on to može da iskoristi kasnije na drugom poslu. Šta s tim?
28 July 2007
Radio Mileva
Kategorija:
Razno
Novinarstvo - ne postoji profesija u Srbiji koja je više istraživana, edukovana, reformisana, transformisana i monitorisana. Koliko ima socioloških istraživanja o drugim profesijama? Zanemarljivo malo. Da ne pominjem policy studije - ako grupa nije ugrožena, marginalna ili devijantna, nema šanse da dođe pod oko istraživača. Osim novinara!
Ne znam da li je iko od ovdašnjih istraživača uspeo da zaobiđe bavljenje novinarstvom i posebno NOVINARIMA. Ova kategorija je skenirana i proučavana iz svih mogućih rakursa: etika kod novinara, obrazovanje novinara, socijalna percepcija novinara, ekonomski status novinara, novinari u tranziciji, tranzicija u novinarstvu, novinari o novinarstvu, novinari o novinarima. Proverite sami, ovde, ovde , ovde, ovde
Dobro, šta je tu problem, kad sve obuke novinara, istraživanja, politike i ostalo, uglavnom finansiraju neki drugi poreski obveznici preko grantova, programa i projekata raznih IGO-a i NGO-a? Pa, to što nije jasno čemu to služi a uz to i ne radi...
- Godine 2005. bilo je više od 100 kurseva obuke za novinare. Sve je finansirano sa strane, medijske kuće uglavnom ne plaćaju za ovakve stvari, suprotno logici stvari da medijske kuće plaćaju obuku svojih novinara. A čim nemaju inicijativu i spremnost da plate, znači da im ne treba. Prepisivanje vesti, serviranje i podgrevanje bajatih i nedostatak osećaja za redosled i važnost događaja – ne treba vam za to niti škola a tek ne neka dodatna škola (usput, u lokalnim medijima trećina srpskih novinara ima osnovnu školu). A o onome što se zove složeni oblici novinarskog izražavanja nema potrebe govoriti, time se niko ne bavi osim analitičara-hobista.
- Sinoć, dok se kod Negotina odvijao spree killing, srpska medijska industrija se ponašala suprotno logici funkcionisanja medija. Pored pomenutog silnog bildovanja kapaciteta srpskog novinarstva, nije bilo doraslog novinarskog izveštavanja o događaju. Osim zrnca vesti na B92, ostali su se ponašali kao da ova stvar apsolutno nema „medijatičnost“ u sebi. Na stranu mantre o javnoj odgovornosti medija! Meni je neverovatno da su svi operisani od toga šta je dobar materijal i šta je vruća vest. Posebno je zanimljivo kako se Javni ponašao: tamo se zna, vesti idu po satnici, ređaju se lepo, nema tog cunamija koji bi pomerio Slagalicu. Tako je bilo sinoć: Jedan-tamo-ubija-još-ga-nisu-uhvatili-Vuk-Jeremić-Kondoliza-vreme-sutra. Neki novinar se javlja telefonski da nam kaže da Jedan-tamo-ubija-još-ga-nisu-uhvatili i ćao...Gde su kamere, gde su ekipe koje se roje okolo na licu mesta? Verujem da bih pre na CNN-u našla nešto o ovome. Valjda je za njih to televizično.
- Dakle, naši mediji NE UMEJU i NEMAJU POTREBE da se ponašaju kao mediji. Neki su ušuškani našim šuškama, neki su ušuškani mantrama o Višem-cilju-novinarstva. Mislim da čak ni lekari nemaju toliku količinu tripa u svom profesionalnom mitu. Srpski novinari imaju izgrađenu čitavu mitologiju i kosmologiju: srpsko novinarstvo sledi model evropskog novinarstva, komercijalno novinarstvo je suprotno odgovornom-visokom-novinarstvu, mediji doprinose demokratizaciji društva, novinarska etika je Sveti gral. Ništa to ne pije vodu. Mediji ne doprinose demokratizaciji društva, to je čista mi(s)tifikacija. Slobodno tržište informacija doprinosi. Deregulisano i bez javnog servisiranja. Hvala lepo, kupujem informaciju i mnjenje gde i od koga želim.
- Zbog svega ovoga, o nesrećnom amoku u Negotinu saznali smo mnogo više preko raznih foruma, blogova, blagorodnog Interneta. U stvari, preko dobre stare Radio Mileve. To je još uvek nedostižni standard za srpsko novinarstvo.
Ne znam da li je iko od ovdašnjih istraživača uspeo da zaobiđe bavljenje novinarstvom i posebno NOVINARIMA. Ova kategorija je skenirana i proučavana iz svih mogućih rakursa: etika kod novinara, obrazovanje novinara, socijalna percepcija novinara, ekonomski status novinara, novinari u tranziciji, tranzicija u novinarstvu, novinari o novinarstvu, novinari o novinarima. Proverite sami, ovde, ovde , ovde, ovde
Dobro, šta je tu problem, kad sve obuke novinara, istraživanja, politike i ostalo, uglavnom finansiraju neki drugi poreski obveznici preko grantova, programa i projekata raznih IGO-a i NGO-a? Pa, to što nije jasno čemu to služi a uz to i ne radi...
- Godine 2005. bilo je više od 100 kurseva obuke za novinare. Sve je finansirano sa strane, medijske kuće uglavnom ne plaćaju za ovakve stvari, suprotno logici stvari da medijske kuće plaćaju obuku svojih novinara. A čim nemaju inicijativu i spremnost da plate, znači da im ne treba. Prepisivanje vesti, serviranje i podgrevanje bajatih i nedostatak osećaja za redosled i važnost događaja – ne treba vam za to niti škola a tek ne neka dodatna škola (usput, u lokalnim medijima trećina srpskih novinara ima osnovnu školu). A o onome što se zove složeni oblici novinarskog izražavanja nema potrebe govoriti, time se niko ne bavi osim analitičara-hobista.
- Sinoć, dok se kod Negotina odvijao spree killing, srpska medijska industrija se ponašala suprotno logici funkcionisanja medija. Pored pomenutog silnog bildovanja kapaciteta srpskog novinarstva, nije bilo doraslog novinarskog izveštavanja o događaju. Osim zrnca vesti na B92, ostali su se ponašali kao da ova stvar apsolutno nema „medijatičnost“ u sebi. Na stranu mantre o javnoj odgovornosti medija! Meni je neverovatno da su svi operisani od toga šta je dobar materijal i šta je vruća vest. Posebno je zanimljivo kako se Javni ponašao: tamo se zna, vesti idu po satnici, ređaju se lepo, nema tog cunamija koji bi pomerio Slagalicu. Tako je bilo sinoć: Jedan-tamo-ubija-još-ga-nisu-uhvatili-Vuk-Jeremić-Kondoliza-vreme-sutra. Neki novinar se javlja telefonski da nam kaže da Jedan-tamo-ubija-još-ga-nisu-uhvatili i ćao...Gde su kamere, gde su ekipe koje se roje okolo na licu mesta? Verujem da bih pre na CNN-u našla nešto o ovome. Valjda je za njih to televizično.
- Dakle, naši mediji NE UMEJU i NEMAJU POTREBE da se ponašaju kao mediji. Neki su ušuškani našim šuškama, neki su ušuškani mantrama o Višem-cilju-novinarstva. Mislim da čak ni lekari nemaju toliku količinu tripa u svom profesionalnom mitu. Srpski novinari imaju izgrađenu čitavu mitologiju i kosmologiju: srpsko novinarstvo sledi model evropskog novinarstva, komercijalno novinarstvo je suprotno odgovornom-visokom-novinarstvu, mediji doprinose demokratizaciji društva, novinarska etika je Sveti gral. Ništa to ne pije vodu. Mediji ne doprinose demokratizaciji društva, to je čista mi(s)tifikacija. Slobodno tržište informacija doprinosi. Deregulisano i bez javnog servisiranja. Hvala lepo, kupujem informaciju i mnjenje gde i od koga želim.
- Zbog svega ovoga, o nesrećnom amoku u Negotinu saznali smo mnogo više preko raznih foruma, blogova, blagorodnog Interneta. U stvari, preko dobre stare Radio Mileve. To je još uvek nedostižni standard za srpsko novinarstvo.
27 July 2007
Pravo svojine i diskriminacija
Jedno od često raspravljanih pitanja, posebno u Americi, je da li je koncept privatne svojine "jači" od zabrane diskriminacije. Po meni, jeste, ili barem treba da bude. Privatna svojina znači da vlasnik stana može da zabrani pristup kome god želi. Natpisi na vratima stana poput "zabranjen pristup muškarcima", "zabranjen pristup starijima od 65 godina", "zabranjen pristup Srbima", ili "zabranjen pristup vernicima" su potpuno legalni i predstavljaju suštinu privatne svojine.
E sad, šta je tačno drugačije u situaciji kada se umesto stana, radi o splavu? Da li je poslovna politika firme koja zabranjuje pristup Romima na određeni splav suprotna zakonu? Ne znam, vest je prilično štura i neprecizna, ali ja stičem utisak da uopšte nije kažnjeno pravno lice ni vlasnik, već radnik obezbeđenja i to sa šest meseci zatvora. To mi je malo čudno, jer je on verovatno postupao po instrukcijama gazde. Ako uopšte ikoga treba kazniti (a verujem da ne treba), onda su to firma i gazda.
Da li bi praksa nekažnjavanja diskriminacije vodila do sveopšte diskriminacije? Moguće, ali mislim da ne. Koga zanima zašto, neka pogleda neke od legendarnih radova Nobelovca Garyja Beckera, ili govor koji je održao prilikom dodele Nobelove nagrade (na stranama 2,3 i 4 pominje svoj rad na temu diskriminacije), a imao je i post o pozitivnoj diskriminaciji na svom blogu .
E sad, šta je tačno drugačije u situaciji kada se umesto stana, radi o splavu? Da li je poslovna politika firme koja zabranjuje pristup Romima na određeni splav suprotna zakonu? Ne znam, vest je prilično štura i neprecizna, ali ja stičem utisak da uopšte nije kažnjeno pravno lice ni vlasnik, već radnik obezbeđenja i to sa šest meseci zatvora. To mi je malo čudno, jer je on verovatno postupao po instrukcijama gazde. Ako uopšte ikoga treba kazniti (a verujem da ne treba), onda su to firma i gazda.
Da li bi praksa nekažnjavanja diskriminacije vodila do sveopšte diskriminacije? Moguće, ali mislim da ne. Koga zanima zašto, neka pogleda neke od legendarnih radova Nobelovca Garyja Beckera, ili govor koji je održao prilikom dodele Nobelove nagrade (na stranama 2,3 i 4 pominje svoj rad na temu diskriminacije), a imao je i post o pozitivnoj diskriminaciji na svom blogu .
26 July 2007
Kosovo i EU
Kategorija:
EU
Često se priča poslednjih meseci (evo i Đelić juče) da su rešavanje statusa Kosova i pridruživanje EU "odvojeni procesi". Naravno, to nema veze sa realnošću. Evropski zvaničnici jesu potvrdili da su Kosovo i potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji (SAA) odvojeni procesi, ali potpisivanje SAA-a i pridruživanje EU nisu ista stvar. Mi ćemo moći da potpišemo SAA uz ovakvu politiku prema Kosovu. Možda bi mogli i da postanemo kadidat. Ali član nećemo postati.
Iz naše perspektive (pod "naše" mislim dominantno preovlađujuće u Srbiji), Rusi su stali na našu stranu, a EU nije. Iz perspektive EU, mi smo stali na stranu Rusije. Mislim da će dobro razmisliti pre nego što nas prime, naročito zato što su već imali problema sa novim članicama kojima je bio bliži Vašington nego Brisel. Ne treba im jedna kojoj je bliža Moskva nego Brisel.
Nažalost, u jednom trenutku ćemo morati da biramo. Čini mi se da neću biti zadovoljan izborom.
Iz naše perspektive (pod "naše" mislim dominantno preovlađujuće u Srbiji), Rusi su stali na našu stranu, a EU nije. Iz perspektive EU, mi smo stali na stranu Rusije. Mislim da će dobro razmisliti pre nego što nas prime, naročito zato što su već imali problema sa novim članicama kojima je bio bliži Vašington nego Brisel. Ne treba im jedna kojoj je bliža Moskva nego Brisel.
Nažalost, u jednom trenutku ćemo morati da biramo. Čini mi se da neću biti zadovoljan izborom.
25 July 2007
Red je da nekoga i pohvalimo
Kao što reče Slaviša pre neki dan, ovde su 9 od 10 postova kritike. Možda je red da nekoga i pohvalimo.
Naime, izgleda da je Dinkić odlučio da konačno zatvori "Zastava zapošljavanje i obrazovanje", fantomsku firmu sa 4.500 "zaposlenih", koji ne rade ništa, a očekuju platu svakog meseca. Izgleda da se situacija prilično zaoštrila, pa su oni pretili da će da zaobiđu Dinkića, našta im je on navodno rekao da ako Vlada postupi suprotno njegovom predlogu da je on spreman da je ruši. Videćemo šta će biti, ali je stvarno krajnje vreme da neko negde, bilo gde, povuče neki hrabar reformski potez.
Mada, radili sam nedavno analizu ponašanja birača i restukturiranja preduzeća od 2000. na ovamo. Rezultat mnogih regresija je da zaposleni u preduzećima u restrukturiranju glasaju za Radikale, ovako ili onako. Tako da zatvaranje ZZO-a verovatno i ne bi bio tako hrabar potez - time G17 , a možda ni ova cela Vlada, ne bi ništa izgubila. A uštedelo bi se 10-ak miliona evra godišnje.
Naime, izgleda da je Dinkić odlučio da konačno zatvori "Zastava zapošljavanje i obrazovanje", fantomsku firmu sa 4.500 "zaposlenih", koji ne rade ništa, a očekuju platu svakog meseca. Izgleda da se situacija prilično zaoštrila, pa su oni pretili da će da zaobiđu Dinkića, našta im je on navodno rekao da ako Vlada postupi suprotno njegovom predlogu da je on spreman da je ruši. Videćemo šta će biti, ali je stvarno krajnje vreme da neko negde, bilo gde, povuče neki hrabar reformski potez.
Mada, radili sam nedavno analizu ponašanja birača i restukturiranja preduzeća od 2000. na ovamo. Rezultat mnogih regresija je da zaposleni u preduzećima u restrukturiranju glasaju za Radikale, ovako ili onako. Tako da zatvaranje ZZO-a verovatno i ne bi bio tako hrabar potez - time G17 , a možda ni ova cela Vlada, ne bi ništa izgubila. A uštedelo bi se 10-ak miliona evra godišnje.
O odgovornosti
Jedno od osnovnih načela liberalizma je individualna odgovornost. Iako se ponekad narušava, ovaj princip je manje-više opšteprihvaćen u savremenom svetu.
Zato me stvarno čudi princip da kada navijači na gostovanju divljaju, posledice snosi fudbalski klub. Zašta tačno je odgovoran Partizan, a vezano za divljanje u Mostaru? Da li je dokazana ikakva veza između navijača i kluba? Na koji način je Partizan uopšte mogao da utiče na ponašanje nekog navijača koji je, recimo, došao iz Banja Luke u Mostar i tamo se iživljavao?
Sve dok se ne dokaže da je uprava Partizana imala ikakve veze sa divljanjem navijača, krivi su navijači, pojedinačno, imenom i prezimenom. Ako policija nije uspela da ih pohapsi, onda je to propust policije, a ne Partizana.
Naravno, ovde se ne radi samo o Partizanu, niti mislim da je UEFA pristrasna u ovom slučaju. Ceo taj sistem u kojem gostujući klub može da bude odgovoran za ponašanje navijača je potpuno lud. Zna se ko je odgovoran - domaćin i policija.
Zato me stvarno čudi princip da kada navijači na gostovanju divljaju, posledice snosi fudbalski klub. Zašta tačno je odgovoran Partizan, a vezano za divljanje u Mostaru? Da li je dokazana ikakva veza između navijača i kluba? Na koji način je Partizan uopšte mogao da utiče na ponašanje nekog navijača koji je, recimo, došao iz Banja Luke u Mostar i tamo se iživljavao?
Sve dok se ne dokaže da je uprava Partizana imala ikakve veze sa divljanjem navijača, krivi su navijači, pojedinačno, imenom i prezimenom. Ako policija nije uspela da ih pohapsi, onda je to propust policije, a ne Partizana.
Naravno, ovde se ne radi samo o Partizanu, niti mislim da je UEFA pristrasna u ovom slučaju. Ceo taj sistem u kojem gostujući klub može da bude odgovoran za ponašanje navijača je potpuno lud. Zna se ko je odgovoran - domaćin i policija.
23 July 2007
Empirijski o libertarijancima (socio-demografija)
Kategorija:
Teorija
Nedavno je urađeno online istraživanje američke „libertarijanske zajednice“. Organizator istraživanja je LibertarianLists, ekipa koja radi razne stvari iz političkog marketinga za libertarijanske organizacije.
Inače, ovakvih istraživanja nema mnogo. Prošle godine su D.Boaz i D.Kirby sa CATO-a uradili sekundarnu analizu libertarijanske populacije na osnovu neokoliko istraživanja o ponašanju glasača i političkoj/ideološkoj orijentaciji. Oslanjaju se na tri istraživačke organizacije: Pew Research Center, Gallup i ISR (University of Michigan).
Istraživanje Libertarian Lists svakako nije model metodološkog savršenstva, ono je pionirsko i eksplorativno. Uzorak je iskrivljen (previše članova Libertarijanske stranke) ali rezultati su vredni komentara. Istraživači sada rade na boljoj reprezentativnosti budućeg uzorka... Na stranu (ali ipak na umu!) ponderisanje uzorka i statistička greška u novom istraživanju, treba svakako videti šta su dobili ovim sondiranjem. Libertarian Lists nisu mnogo pažnje posvetili socio-demografskim pitanjima, tako da ih tražimo u istraživanjima koja su radili Pew, Gallup i ISR iz Boazove analize.
1. Čini mi se da je Pew bolje "detektovao" populaciju ideoloških libertarijanaca od ostalih agencija. Prema njihovom istraživanju, ima oko 10% libertarijanaca u SAD. Boaz dodaje koji procenat, tako da je možda realno 15%.
2. Libertarijanci su mlađi od ostalih: oko 70% čine ljudi mlađi od 49 godina (33% su mlađi od 30 godina što je više i od proseka i od ostalih "ideoloških grupa").
3. Libertarijanci su obrazovaniji nego prosečna populacija (30% ima fakultet), ali nešto manje nego tzv. američki liberali od kojih je skoro polovina univerzitetski obrazovana (hm, možda su tamo zakačili virus). Ovo kaže istraživanje Pew-a.
4. Libertarijanci su manje religiozni. Vrlo su slični američkim „liberalima“ (12% su nereligozni, kod „liberala“ je 19%).
5. Libertarijanaca ima najmanje na Severoistoku (15%), najviše na Zapadu i Jugu (u proseku o 30%). Ovo je prema Pew Center-u, dok IRS kaže da je 2004. bilo 38% libertarijanskih glasača sa Juga. Svejedno, dovoljno država da „zaljuljaju“ 2008.
6. Libertarijanci su bogatiji nego prosek populacije. U odnosu na sve ostale kategorije ideološki definisane kod Pew-a (videti Boazovu analizu) imaju više prihode (30% spada u grupu 75.000$+). Najbliži su im opet levičari „liberali“ (29%).
7. Libertarijanizam je muški posao: tek 12 posto žena u istraživanju Libertarian Lists (TR je, znači, dobro izdženderisan :). Naravno, rekoh da uzorak nije reprezentativan, pa je istina nešto drugačija. Podsećam da je uzorak bio "iskrivljen" u korist članova Libertarijanske stranke. Reprezentativni uzorci glasača iz Pew-ovog i IRS-ovog istraživanja kažu da libertarijanki ima više (odnos muškaraca i žena je 60:40 i 57:43, respektivno).
Dakle, žena ima manje u političkom aktivizmu (ako se puko članstvo može tako tretirati). Znam, sada bi pripadnice političkog dženderizma (to je ono što se inače zove gender feminism, a ja ga ovako zovem zarad veće preciznosti) rekle: "Eto ga, opet male-stream! žene su istorijski-izazvano-nepravedno manje politički aktivne i participativne".
Inače, ovakvih istraživanja nema mnogo. Prošle godine su D.Boaz i D.Kirby sa CATO-a uradili sekundarnu analizu libertarijanske populacije na osnovu neokoliko istraživanja o ponašanju glasača i političkoj/ideološkoj orijentaciji. Oslanjaju se na tri istraživačke organizacije: Pew Research Center, Gallup i ISR (University of Michigan).
Istraživanje Libertarian Lists svakako nije model metodološkog savršenstva, ono je pionirsko i eksplorativno. Uzorak je iskrivljen (previše članova Libertarijanske stranke) ali rezultati su vredni komentara. Istraživači sada rade na boljoj reprezentativnosti budućeg uzorka... Na stranu (ali ipak na umu!) ponderisanje uzorka i statistička greška u novom istraživanju, treba svakako videti šta su dobili ovim sondiranjem. Libertarian Lists nisu mnogo pažnje posvetili socio-demografskim pitanjima, tako da ih tražimo u istraživanjima koja su radili Pew, Gallup i ISR iz Boazove analize.
1. Čini mi se da je Pew bolje "detektovao" populaciju ideoloških libertarijanaca od ostalih agencija. Prema njihovom istraživanju, ima oko 10% libertarijanaca u SAD. Boaz dodaje koji procenat, tako da je možda realno 15%.
2. Libertarijanci su mlađi od ostalih: oko 70% čine ljudi mlađi od 49 godina (33% su mlađi od 30 godina što je više i od proseka i od ostalih "ideoloških grupa").
3. Libertarijanci su obrazovaniji nego prosečna populacija (30% ima fakultet), ali nešto manje nego tzv. američki liberali od kojih je skoro polovina univerzitetski obrazovana (hm, možda su tamo zakačili virus). Ovo kaže istraživanje Pew-a.
4. Libertarijanci su manje religiozni. Vrlo su slični američkim „liberalima“ (12% su nereligozni, kod „liberala“ je 19%).
5. Libertarijanaca ima najmanje na Severoistoku (15%), najviše na Zapadu i Jugu (u proseku o 30%). Ovo je prema Pew Center-u, dok IRS kaže da je 2004. bilo 38% libertarijanskih glasača sa Juga. Svejedno, dovoljno država da „zaljuljaju“ 2008.
6. Libertarijanci su bogatiji nego prosek populacije. U odnosu na sve ostale kategorije ideološki definisane kod Pew-a (videti Boazovu analizu) imaju više prihode (30% spada u grupu 75.000$+). Najbliži su im opet levičari „liberali“ (29%).
7. Libertarijanizam je muški posao: tek 12 posto žena u istraživanju Libertarian Lists (TR je, znači, dobro izdženderisan :). Naravno, rekoh da uzorak nije reprezentativan, pa je istina nešto drugačija. Podsećam da je uzorak bio "iskrivljen" u korist članova Libertarijanske stranke. Reprezentativni uzorci glasača iz Pew-ovog i IRS-ovog istraživanja kažu da libertarijanki ima više (odnos muškaraca i žena je 60:40 i 57:43, respektivno).
Dakle, žena ima manje u političkom aktivizmu (ako se puko članstvo može tako tretirati). Znam, sada bi pripadnice političkog dženderizma (to je ono što se inače zove gender feminism, a ja ga ovako zovem zarad veće preciznosti) rekle: "Eto ga, opet male-stream! žene su istorijski-izazvano-nepravedno manje politički aktivne i participativne".
Princip?
Inicijativa mladih za ljudska prava traži ukidanje zatvorske kazne devojci koja je lepila plakate u kojima se traži izručenje Ratka Mladića. Slažem se sa inicijativom. Ipak, ne verujem da bi tražili ukidanje kazne da je kojim slučajem devojka lepila plakate u kome Mladić naziva herojem. Mislim da svojom neprincipijelnošću slične organizacije samo uništavaju sopstveni kredibilitet.
Tužilaštvo
Pre četiri godine mi je jedan kolega iz Rumunije rekao da od tranzicije u Srbiji neće biti ništa dok se ne izvrši temeljna reforma javnog tužilaštva. Po njegovoj teoriji, sudovi jesu često korumpirani, ali ne tako često kao što se misli, jer u mnogim slučajevima oni presuđuju isključivo na osnovu onoga što kaže tužilac.
Ako tužilac ublaži kvalifikaciju krivičnog dela i posebno se osvrne na olakšavajuće činjenice, nije kriv sudija što ubica prođe sa samo 5 godina robije. Još je strašnije kada tužilac neopravdano proceni da nema dokaza, pa potpuno obustavi postupak. Taj Rumun mi je tvrdio da je, kada su u Rumuniji radili reviziju svih slučajeva u kojima je tužilac odustao od gonjenja, u više od 40% slučajeva on imao dovoljno dokaza da ide na sud.
Često se setim tog Rumuna kada gledam šta se dešava ovih dana. Ja naravno nemam predstavu ko je u pravu, a ko nije, ali mi je sasvim jasno da nešto u tužilaštvu smrdi do neba.
Ako tužilac ublaži kvalifikaciju krivičnog dela i posebno se osvrne na olakšavajuće činjenice, nije kriv sudija što ubica prođe sa samo 5 godina robije. Još je strašnije kada tužilac neopravdano proceni da nema dokaza, pa potpuno obustavi postupak. Taj Rumun mi je tvrdio da je, kada su u Rumuniji radili reviziju svih slučajeva u kojima je tužilac odustao od gonjenja, u više od 40% slučajeva on imao dovoljno dokaza da ide na sud.
Često se setim tog Rumuna kada gledam šta se dešava ovih dana. Ja naravno nemam predstavu ko je u pravu, a ko nije, ali mi je sasvim jasno da nešto u tužilaštvu smrdi do neba.
21 July 2007
Kanazirova generacija
Kategorija:
Privatizacija
Miki Savićević kritikuje vladu jer je odbila Geneksov predlog za privatizaciju na kome se radilo pet godina. Činjenica da im je trebalo pet godina da napišu predlog (kao da su izmislili lek za rak) dovoljno govori o namerama menadžmenta kompanije.
Dinkićeva odluka da proda Geneksovu imovinu do kraja godine pa tek onda isplati poverioce (nešto između prodaje iz stečaja i klasične privatizaije) mi sa druge strane takođe nije jasna. Pretpostavljam da to znači da će država zaraditi keš od prodaje hotela a onda preuzeti obaveze prema poveriocima, što takođe nije idealno jer može da se desi da poreski obveznici opet pokupe račun. Ako su već procenili da ne mogu da nađu kupca za Geneks onda to preduzeće zaslužuje da ide u stečaj.
Dinkićeva odluka da proda Geneksovu imovinu do kraja godine pa tek onda isplati poverioce (nešto između prodaje iz stečaja i klasične privatizaije) mi sa druge strane takođe nije jasna. Pretpostavljam da to znači da će država zaraditi keš od prodaje hotela a onda preuzeti obaveze prema poveriocima, što takođe nije idealno jer može da se desi da poreski obveznici opet pokupe račun. Ako su već procenili da ne mogu da nađu kupca za Geneks onda to preduzeće zaslužuje da ide u stečaj.
20 July 2007
Da li je Draško Petrović dao krv?
Država vaspitačica
Kategorija:
EU,
Socijalna politika
Evo materijala za libertarijanske feministkinje -- Evropska komisija poziva muškarce da više pomažu u kućnim poslovima. Objašenjenje je da bi to onda doprinelo smanjenju razlike u platama između muškaraca i žena.
Zašto je 9 od 10 postova ovde nekakva kritika?
Kategorija:
Razno
Nije zbog toga što se uglavnom bavimo srpskom politikom i ekonomijom a oni ništa ne valjaju, nego zato što su svi liberali, uvek i svuda, tako raspoloženi. Iz bar dva razloga:
2) Liberali uzimaju svoju ideologiju individualnih sloboda kao prirodno stanje. Nama teško ulazi u glavu da neko ne prihvata individualizam i slobodu pojedinca kao najvišu vrednost. Uopšte nam nisu jasni nacionalisti ili koncept zemlje «kao celine», niti kako političari smeju da ograničavaju našu slobodu trgovine sa nekim iz inostranstva radi nekakvog kolektivnog interesa (na stranu što to ne doprinosi ni tom kolektivnom interesu), niti kako to da «država» može da ima vlasništvo nad preduzećima i šta to uopšte znači. Naša definicija države je definicija Frederika Bastiata: «država je fikcija pomoću koje svako pokušava da živi na račun nekog drugog.» Ako uopšte može nešto da radi, neka čuva red i mir. Za hleb, mleko, naftu, poljoprivredu, avione, telefone ćemo se pobrinuti sami. Liberali neretko ulaze i u lične svađe baš zbog neshvatanja kako ostali to ne razumeju. Bilo je tolerantnih kao Friedman i Hayek, ali recimo Mises i posebno Rothbard i Ayn Rand su znali da prekinu sve odnose sa neistomišljenicima (očekivano, ovo dvoje poslednjih je bilo i u međusobnoj svađi.) Ali uglavnom, liberalima ama uopšte nije jasno kako to neki ljudi razmišljaju u kolektivnom terminima.
19 July 2007
Dinar nije precenjen
Goran Nikolić je izračunao ono što mi ovde odavno tvrdimo: da dinar nije precenjen.
Mi smo ranije, koristeći instant metodu kao što je Big Mac indeks, tvrdili da je dinar otprilike na svom realnom nivou. Goran je upotrebio isti pristup (poređenje nivoa cena u zemljama), ali potpuniji metod, sa proširenom korpom dobara. Umesto jednog jedinog proizvoda (Big Mac) uzeo je standardnu korpu dobara za računanje GDP. Zaključak je da je dinar precenjen zanemarljivo.
Treba ponoviti da se tzv. realni kurs neke valute a) ne može stvarno znati, b) nije od značaja za predviđanje daljeg kretanja valute. Ako se čak i pouzdano utvrdi da je dinar recimo precenjen, to znači da bi on trebalo da se kreće prema svom realnom nivou samo u vrlo vrlo dugom roku. U međuvremenu tokovi kapitala su ti koji definišu njegovu vrednost i on uvek može ići u bilo kojem smeru, nagore ili nadole.
Ali korisno je znati okvirnu realnu vrednost i to naročito kada analizom i podacima potkrepite ono što govorite. Nikolić je ovo i uradio zbog nadri-ekonomista koji već godinama ne samo ponavljaju da je dinar precenjen, nego nam i tačno kažu koliko treba da vredi, sve gledajući u staklenu kuglu. Evo, jedan od njih je umislio da je naučnik i sada još i traži nacionalnu penziju za naučnike.
Mi smo ranije, koristeći instant metodu kao što je Big Mac indeks, tvrdili da je dinar otprilike na svom realnom nivou. Goran je upotrebio isti pristup (poređenje nivoa cena u zemljama), ali potpuniji metod, sa proširenom korpom dobara. Umesto jednog jedinog proizvoda (Big Mac) uzeo je standardnu korpu dobara za računanje GDP. Zaključak je da je dinar precenjen zanemarljivo.
Treba ponoviti da se tzv. realni kurs neke valute a) ne može stvarno znati, b) nije od značaja za predviđanje daljeg kretanja valute. Ako se čak i pouzdano utvrdi da je dinar recimo precenjen, to znači da bi on trebalo da se kreće prema svom realnom nivou samo u vrlo vrlo dugom roku. U međuvremenu tokovi kapitala su ti koji definišu njegovu vrednost i on uvek može ići u bilo kojem smeru, nagore ili nadole.
Ali korisno je znati okvirnu realnu vrednost i to naročito kada analizom i podacima potkrepite ono što govorite. Nikolić je ovo i uradio zbog nadri-ekonomista koji već godinama ne samo ponavljaju da je dinar precenjen, nego nam i tačno kažu koliko treba da vredi, sve gledajući u staklenu kuglu. Evo, jedan od njih je umislio da je naučnik i sada još i traži nacionalnu penziju za naučnike.
Čarape i jogurt
Raw story citira Tom DeLay, uticajnog republikanskog kongresmena, koji kaže da su problem imigracije i abortusa povezani. Da je 40 miliona dece (fetusa, kako hoćete) rođeno u proteklih 30 godina, danas Americi ne bi trebali imigranti.
Osim što je poređenje smešno takođe je i ekonomski netačno. Ne postoji fiksni broj radnih mesta u ekonomiji. Taj broj je elastičan i zavisi, između ostalog, od visine plata, produktivnosti i sl. Činjenica je da bi imigracija uticala na smanjenje plata ali u maloj meri, odnosno negativne posledice bi bile manje od pozitivnih. Pročitajte šta Becker i Posner kažu na temu.
Osim što je poređenje smešno takođe je i ekonomski netačno. Ne postoji fiksni broj radnih mesta u ekonomiji. Taj broj je elastičan i zavisi, između ostalog, od visine plata, produktivnosti i sl. Činjenica je da bi imigracija uticala na smanjenje plata ali u maloj meri, odnosno negativne posledice bi bile manje od pozitivnih. Pročitajte šta Becker i Posner kažu na temu.
O jednostranom izveštavanju
Kategorija:
Razno
Novim Kodeskom ponašanja emitera (pre svega tačkama 2.2, 2.3 i 2.8) je predviđeno da mediji pri izveštavanju moraju da budu objektivni, nepristrasni, a moraju i da poštuju "pravilo druge strane", što otprilike znači da moraju da obezbede da se čuje i druga strana.
Slično pravilo je postojalo i u Americi u periodu od 1947. do 1987. godine, pod nazivom fairness doctrine. Suština fairness doktrine je bila da javnost preko istog medija mora da može da čuje obe strane priče. Na prvi pogled deluje jasno i opravdano. Međutim, 1987. godine je FCC (Federal Communications Commission) stavio van snage fairness doktrinu. Zašto?
Argumentacija je bila da na tržištu postoji dovoljno različitih medija da svako ko želi može da čuje i drugu stranu priče, tako da nije nužno da se balans postiže na nivou svakog pojedinačnog medija. Ja mislim da je slična situacija i danas u Srbiji i da uopšte nema potrebe za ovim tačkama u Kodeksu. Kao verovatno ni za Kodeksom uopšte.
Skrećem pažnju na izrazito bahato saopštenje RRA od pre mesec dana, kojim se novinari čak optužuju za anarhizam.
Slično pravilo je postojalo i u Americi u periodu od 1947. do 1987. godine, pod nazivom fairness doctrine. Suština fairness doktrine je bila da javnost preko istog medija mora da može da čuje obe strane priče. Na prvi pogled deluje jasno i opravdano. Međutim, 1987. godine je FCC (Federal Communications Commission) stavio van snage fairness doktrinu. Zašto?
Argumentacija je bila da na tržištu postoji dovoljno različitih medija da svako ko želi može da čuje i drugu stranu priče, tako da nije nužno da se balans postiže na nivou svakog pojedinačnog medija. Ja mislim da je slična situacija i danas u Srbiji i da uopšte nema potrebe za ovim tačkama u Kodeksu. Kao verovatno ni za Kodeksom uopšte.
Skrećem pažnju na izrazito bahato saopštenje RRA od pre mesec dana, kojim se novinari čak optužuju za anarhizam.
Da li Srbija ima niske korporativne poreze?
Tako barem kaže ova studija, strana 13.
Naime, C.D. Howe Institute iz Kanade je krajem prošle godine izračunao, u saradnji sa Deloitte & Touche-om, efektivne stope korporativnih poreza u 80 zemalja. Stopa je definisana kao odnos plaćenih poreza i profita pre oporezivanja. Srbija se ovde nalazi na sjajnom 41. mestu od 45 zemalja u razvoju (poređanih po visini poreza). Ako se uzme u obzir i 35 razvijenih zemalja, Srbija je otprilike na 73. mestu od 80 zemalja po visini poreza.
Naime, C.D. Howe Institute iz Kanade je krajem prošle godine izračunao, u saradnji sa Deloitte & Touche-om, efektivne stope korporativnih poreza u 80 zemalja. Stopa je definisana kao odnos plaćenih poreza i profita pre oporezivanja. Srbija se ovde nalazi na sjajnom 41. mestu od 45 zemalja u razvoju (poređanih po visini poreza). Ako se uzme u obzir i 35 razvijenih zemalja, Srbija je otprilike na 73. mestu od 80 zemalja po visini poreza.
18 July 2007
"Zloupotreba slobode štampe"
Tako kaže NUNS. Mislio sam da nije moguće da se novinari bore protiv slobode štampe, ali eto u Srbiji i to može.
Krškomanija II
Skoro sam pisao o bezbednosti nuklearnih elektrana. Iako je tehnologija mnogo uznapredovala od 1950-ih, izgleda da i dalje nisu najbezbednije. Posle zemljotresa u Japanu izlilo se 1,200 litara radioaktivne vode u more. Nisam nuklearni fizičar ali to ne može da bude dobro.
17 July 2007
O irelevantnosti Rawlsa i Nozicka
Kategorija:
Teorija
Moral nije zaključak ljudskog razuma, nego njegov izvor. U hijerarhiji nastanka moral dolazi posle kulture i tradicije, a pre razuma. Ovo je po meni jedna od najvažnijih, ali nedovoljno ekspolatisanih Hayekovih ideja.
Meni se dopada Nozickov argument o preraspodeli. Ako pođete od individualne slobode, vi na kraju morate zaključiti da nemate nikakvog prava da otmete Baji Patku i jedan cent da bi pomogli siromašku da ne umre od gladi. Ako zaista prihvatate ličnu slobodu kao vodeću vrednost, sila logike je takva.
Problem međutim nastaje kada shvatite da to ustvari nećete: u redu je, Nozick je u pravu, ali baš me briga, radije bih Baji Patku nešto oteo silom nego pustio da neko umre od gladi samo zato što u knjigama koje volim piše da to tako treba. Neću se po svaku cenu držati apstraktnih načela liberalizma.
Rawlsova intelektualna gimnastika kojom on opravdava preraspodelu a pokušava nekako zadržati liberalizam i individualizam je smešna. Nozickov argument je sa druge strane kao što rekoh, logički dosledan. Ali bih u praksi često uradio nešto što je možda bliže Rawlsu -- uveo malo nasilne preraspodele iako znam da to ne mogu da opravdam teorijski. Nego eto, tako hoću.
Obrazloženje Vlade Srbije zašto Kjoto mora da se ratifikuje po hitnom postupku
Kategorija:
Ekologija
Saglasno članu 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predlaže se donošenje zakona po hitnom postupku, s obzirom da bi nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice u pogledu ostvarivanja strateških interesa Republike Srbije, kao i po rad državnih organa i organizacija koji su u momentu pokretanja procesa ratifikacije Kjoto Protokola 2005. godine, pokrenuli tzv. Beogradsku incijativu za jačanje subregionalne saradnje u regionu Jugoistočne Evrope u oblasti klimatskih promena sa predlogom za uspostavljanje Subregionalnog klimatskog centra u Beogradu u sastavu Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Ova inicijativa je uvršćena u prioritete Šeste Ministasrke konferencije „Životna sredina za Evropu” Ekonomske komisije UN za Evropu koja će se održati u Beogradu od 10. do 12. oktobra 2007. godine. S obzirom da su sve ostale države iz regiona jugoistočne Evrope već ratifikovale Kjoto Protokol, donošenjem Zakona o potvrđivanju Kjoto Protokola po hitnom postupku, obezbeđuju se politički uslovi da Republika Srbija, kao ugovornica Okvirne konvencije UN o promeni klime i Kjoto Protokola uz ovu Konvenciju, dobije punu podršku Ministarske konferencije za Beogradsku inicijativu u vezi sa jačanjem regionalne saradnje u oblasti klimatskih promena, koja je od izuzetnog, kako političkog tako i ekonomskog značaja za našu zemlju
Mene su ubedili, a vas?
Mene su ubedili, a vas?
A stiže i Kjoto
Kategorija:
Ekologija
Vlada je na prošloj sednici, 12. jula prihvatila Kjoto protokol i predložila Skupštini Srbije da ga ratifikuje.
Mislim da smo ovde dosta pričali o celoj toj histeriji oko globalnog zagrevanja, ali hajde da budemo potpuno open-minded i da pretpostavimo sledeće stvari:
- globalno zagrevanje je posledica povišenog nivoa CO2 (a ne pojačanog dejstva Sunca),
- povišeni nivo CO2 je rezultat ljudskih aktivnosti (a ne rezultat izbacivanja CO2 iz vulkana ili mora),
- borba protiv globalnog zagrevanja prolazi kost-benefit test (da su troškovi borbe niži od troškova zagrevanja).
Čak da je sve to tako (a mislim da nije) opet se postavlja pitanje opravdanosti uključivanja Srbije u Kjoto. Kada bi cela Srbija sutra prešla kolektivno u srednji vek (da pogasimo sve termoelektrane, sve fabrike, prodamo sve automobile, motore i mašine), kakav bi efekat bio na globalno zagrevanje? Usuđujem se da procenim da nijedan jedini uređaj na svetu ne bi to ni registrovao. SAD, Kina, Rusija, Nemačka, Indija i ostali izbace CO2 za jedan sat koliko Srbija izbaci za godinu dana. Mi smo tu potpuno nebitni, a ima da nas košta.
Koliko će da nas košta? U obrazloženju Zakona o ratifikaciji kaže da će da nas košta 10.000 dolara - toliki je naš doprinos administrativnom budžetu Konvencije. O troškovima za privredu ni reči. To Vladu očigledno i ne zanima.
Mislim da smo ovde dosta pričali o celoj toj histeriji oko globalnog zagrevanja, ali hajde da budemo potpuno open-minded i da pretpostavimo sledeće stvari:
- globalno zagrevanje je posledica povišenog nivoa CO2 (a ne pojačanog dejstva Sunca),
- povišeni nivo CO2 je rezultat ljudskih aktivnosti (a ne rezultat izbacivanja CO2 iz vulkana ili mora),
- borba protiv globalnog zagrevanja prolazi kost-benefit test (da su troškovi borbe niži od troškova zagrevanja).
Čak da je sve to tako (a mislim da nije) opet se postavlja pitanje opravdanosti uključivanja Srbije u Kjoto. Kada bi cela Srbija sutra prešla kolektivno u srednji vek (da pogasimo sve termoelektrane, sve fabrike, prodamo sve automobile, motore i mašine), kakav bi efekat bio na globalno zagrevanje? Usuđujem se da procenim da nijedan jedini uređaj na svetu ne bi to ni registrovao. SAD, Kina, Rusija, Nemačka, Indija i ostali izbace CO2 za jedan sat koliko Srbija izbaci za godinu dana. Mi smo tu potpuno nebitni, a ima da nas košta.
Koliko će da nas košta? U obrazloženju Zakona o ratifikaciji kaže da će da nas košta 10.000 dolara - toliki je naš doprinos administrativnom budžetu Konvencije. O troškovima za privredu ni reči. To Vladu očigledno i ne zanima.
Vožd je stigao
Dugo godina smo bili svedoci “veza i vezica” i to je bio ključ za zapošljavanje u državnoj upravi. A sada imamo jednu zakonsku kategoriju prema kojoj moraju da se zapošljavaju i drugi. Ovako Srđan Šajn objašnjava uvođenje pozitivne diskriminacije u Srbiju.
Za sada je rentu dobio mali broj invalida i nacionalnih manjina (Šajn kaže oko 1,000 radnih mesta za Rome). Ne kažem da je državna uprava bila nešto posebno efikasna i ranije, nije, ali posledica pozitivne diskriminacije će biti još manja efikasnost, i naravno uvođenje diskriminacije u sistem pod izgovorom borbe protiv iste.
U suštini ovakvi potezi ostavljaju mnogo prostora za zloupotrebe. Mislim da je bilo puno slučajeva u kojima su ljudi tvrdili da su pripadnici neke manjine a nisu, da bi dobili beneficije. Native Americans i kazina, afrički amerikanci za upis na fakultete i zapošljavanje i slično. Biće interesantno gledati ko će se kod nas predstavljati kao invalid ili Rom. I kako će se to proveravati. Negde je i 1/16 neke rase dovoljno da bi se ispunili uslovi. U suštini nije baš tako lako sprovodljivo kao što izgleda. Koga zanima zašto je afirmativna akcija loša može da pogleda ovde, ovde , ovde i ovde. Neki linkovi se odnose samo na određene oblasti kao obrazovanje na primer.
Nisam uspeo da nađem tekst zakona da vidim o čemu se tačno radi. Ako neko ima, bilo bi lepo da ostavi link.
Za sada je rentu dobio mali broj invalida i nacionalnih manjina (Šajn kaže oko 1,000 radnih mesta za Rome). Ne kažem da je državna uprava bila nešto posebno efikasna i ranije, nije, ali posledica pozitivne diskriminacije će biti još manja efikasnost, i naravno uvođenje diskriminacije u sistem pod izgovorom borbe protiv iste.
U suštini ovakvi potezi ostavljaju mnogo prostora za zloupotrebe. Mislim da je bilo puno slučajeva u kojima su ljudi tvrdili da su pripadnici neke manjine a nisu, da bi dobili beneficije. Native Americans i kazina, afrički amerikanci za upis na fakultete i zapošljavanje i slično. Biće interesantno gledati ko će se kod nas predstavljati kao invalid ili Rom. I kako će se to proveravati. Negde je i 1/16 neke rase dovoljno da bi se ispunili uslovi. U suštini nije baš tako lako sprovodljivo kao što izgleda. Koga zanima zašto je afirmativna akcija loša može da pogleda ovde, ovde , ovde i ovde. Neki linkovi se odnose samo na određene oblasti kao obrazovanje na primer.
Nisam uspeo da nađem tekst zakona da vidim o čemu se tačno radi. Ako neko ima, bilo bi lepo da ostavi link.
Ko je ovde komunista?
Kategorija:
Svet
Izjava 1, o pokušaju kontrole cena u Kini:
The pricing move is not seen in a good light by top policy planners. The National Development and Reform Commission said Lanzhou's move is not in keeping with the "rules of the market economy." A scholar at the Chinese Academy of Social Sciences remarked that the intervention was a "return to a planned economy,"
Izjava 2, jedan od najozbiljnijih kandidata za budućeg predsednika Amerike:
We're going to take things away from you on behalf of the common good.
The pricing move is not seen in a good light by top policy planners. The National Development and Reform Commission said Lanzhou's move is not in keeping with the "rules of the market economy." A scholar at the Chinese Academy of Social Sciences remarked that the intervention was a "return to a planned economy,"
Izjava 2, jedan od najozbiljnijih kandidata za budućeg predsednika Amerike:
We're going to take things away from you on behalf of the common good.
Kultura posao za državu
Kategorija:
Kultura
Pod ovim naslovom Politika objavljuje prilično neinteresantan tekst o neophodnosti većeg ulaganja u kulturu. Argumenti, knjižare se pretvaraju u fast food restorane i butike, a pisci izdaju knjige preko novinskih preduzeća umesto izdavača pošto dobijaju bolje tiraže. Meni navedeni primeri deluju pozitivno. Zatvaraju se firme koje gube novac a otvaraju nove koje su profitabilne. Kreativna destrukcija.
Inače ako niste znali (ja nisam) država troši oko 2 miliona evra godišnje na redovnu i vanrednu kupovinu knjiga. Praktično direktno subvencionišu izdavače, a oni i dalje mogu da ponude tiraž otprilike od samo 2,000 knjiga (kako naslućujem iz članka). Valjda država neće da kupi više. Nije ni čudo što svi pisci prave dilove sa novinama koje štampaju tiraže u desetinama hiljada, i pri tom uspeju da ih prodaju.
Autor za kraj preti da, ako se ovako nastavi, Beograd neće postati prestonica knjige. Greši. Ne postaje se prestonica knjiga minstarskim ukazom ili državnim povlađivanjem, već razvijenim tržištem na kome je knjiga uspešan i tražen proizvod. Očigledno je da država nije uspela da stimuliše ovo tržište (kao i svako drugo doduše), pa je sada red i da odustane od kupovine knjiga i drugih intervencija. Slobodno tržište će već način da stavi građanima knjige u šake.
Inače ako niste znali (ja nisam) država troši oko 2 miliona evra godišnje na redovnu i vanrednu kupovinu knjiga. Praktično direktno subvencionišu izdavače, a oni i dalje mogu da ponude tiraž otprilike od samo 2,000 knjiga (kako naslućujem iz članka). Valjda država neće da kupi više. Nije ni čudo što svi pisci prave dilove sa novinama koje štampaju tiraže u desetinama hiljada, i pri tom uspeju da ih prodaju.
Autor za kraj preti da, ako se ovako nastavi, Beograd neće postati prestonica knjige. Greši. Ne postaje se prestonica knjiga minstarskim ukazom ili državnim povlađivanjem, već razvijenim tržištem na kome je knjiga uspešan i tražen proizvod. Očigledno je da država nije uspela da stimuliše ovo tržište (kao i svako drugo doduše), pa je sada red i da odustane od kupovine knjiga i drugih intervencija. Slobodno tržište će već način da stavi građanima knjige u šake.
16 July 2007
Zašto Cekić nije problem?
Radiodifuzna agencija je na odluku Vrhovnog suda da stavi neke odluke agencije van snage, jednostavno ponovo donela iste odluke. Usput su pomenuli da se Vrhovni sud ne razume u njihove nadležnosti. Ovakvo ponašanje RRA zaista zaslužuje poseban komentar, ali je važnije objasniti u čemu je zaista problem.
Osnovni problem je vlasnička struktura i regulacija. Kod nas je država vlasnik svih frekvencija i praktično ih iznajmljuje uz fiksnu nadoknadu ograničenom broju emitera, koji frekvencije mogu da koriste isključivo za emitovanje programa uz razna ograničenja. Bolji sistem je privatizacija spektruma. Država bi mogla da proda spektrum u nekoliko segmenata (npr. od 87 do 95 Mhz i slično). Vlasnici frekvencija bi onda mogli da ih iznajmljuju kome hoće i za koju god hoće namenu. Koliko emitera bi uspeli da tehnološki spakuju u svoj deo spektruma bi bio njihov problem a ne državni. Sve nesporazume bi morali da rešavaju među sobom ili putem sudova.
Danas u Srbiji imamo samo 5 nacionalnih emitera što nije posledica tehničkih nemogućnosti (imali smo i više ranije) već činjenice da državno mešanje uglavnom proizvodi veštačke nestašice. Kao što je državna politika pre 15 godina dovodila do nestašice hleba tako je RRA uspeo da proizvede nestašicu frekvencija.
Postojanje RRA ograničava i slobodu govora. Elektronski mediji imaju manje slobode nego štampani. Ako se ne varam kod nas RRA uređuje i proizvodnju programa, ne samo emitovanje (zabranili su BK na kablovskoj). Sve u svemu postoji mnogo dobrih razloga za ukidanje RRA, a nijedan za njegovo postojanje.
Inače privatizacija spektruma je urađena na Novom Zelandu 1987 (ne znam koliko uspešno) a interesant tekst na ovu temu možete da nađete i na CATO sajtu.
Osnovni problem je vlasnička struktura i regulacija. Kod nas je država vlasnik svih frekvencija i praktično ih iznajmljuje uz fiksnu nadoknadu ograničenom broju emitera, koji frekvencije mogu da koriste isključivo za emitovanje programa uz razna ograničenja. Bolji sistem je privatizacija spektruma. Država bi mogla da proda spektrum u nekoliko segmenata (npr. od 87 do 95 Mhz i slično). Vlasnici frekvencija bi onda mogli da ih iznajmljuju kome hoće i za koju god hoće namenu. Koliko emitera bi uspeli da tehnološki spakuju u svoj deo spektruma bi bio njihov problem a ne državni. Sve nesporazume bi morali da rešavaju među sobom ili putem sudova.
Danas u Srbiji imamo samo 5 nacionalnih emitera što nije posledica tehničkih nemogućnosti (imali smo i više ranije) već činjenice da državno mešanje uglavnom proizvodi veštačke nestašice. Kao što je državna politika pre 15 godina dovodila do nestašice hleba tako je RRA uspeo da proizvede nestašicu frekvencija.
Postojanje RRA ograničava i slobodu govora. Elektronski mediji imaju manje slobode nego štampani. Ako se ne varam kod nas RRA uređuje i proizvodnju programa, ne samo emitovanje (zabranili su BK na kablovskoj). Sve u svemu postoji mnogo dobrih razloga za ukidanje RRA, a nijedan za njegovo postojanje.
Inače privatizacija spektruma je urađena na Novom Zelandu 1987 (ne znam koliko uspešno) a interesant tekst na ovu temu možete da nađete i na CATO sajtu.
Ron Paul
Ron Paul je republikanski kandidat koji je verovatno najbliži libertarijanskim glasačima ove godine. Kongresmen iz Teksasa, 1988. kandidat libertarijanske partije za predsednika, osvojio je oko 0.5% glasova. Ni danas ne stoji mnogo bolje. Otprilike je između 5. i 9. mesta. Ipak, Ron Paul je kandidat koji ima najveću podršku na internetu. Youtube i Digg su poplavljeni njegovim izjavama.
Ron Paul je blizak libertarijancima jer se zalaže za:
Ron Paul je blizak libertarijancima jer se zalaže za:
- ukidanje poreske uprave (IRS)
- ukidanje poreza na dohodak (16. amandman)
- smanjenje potrošnje
- minimalnu državu (nikada nije glasao ni za jedan zakon koji bi povećao porez)
- jedini je republikanski kandidat za predsednika koji je glasao protiv rata u Iraku
- striktno poštovanje individualnih sloboda (imovina, privatnost, i sl)
- protiv federalnog rata protiv droge, glasao za legalizaciju medicinske i industrijske marihuane (nije savršeno ali za kongresmena nije loše)
Gde se ne slažem sa njim:
- protiv je abortusa. Doduše, zalaže se da svaka država donosi odluku po tom pitanju. To ga ne čini manjim libertarijancem, jer su mnogi pro-life.
- protiv ilegalne imigracije što mogu da razumem. Međutim zalaže se za ukidanje davanja državljanstva po rođenju.
- kao i svaki drugi libertarijanac protiv je većine međunarodnih ugovora i organizacija. Jasno mi je zašto je UN problem, ali Ron Paul ne podržava ni NAFTA-u. Njegovo objašnjenje je da je to uvod u stvaranje severnoameričke države koja bi ukinula malu vladu.
Sve u svemu sjajan kandidat koji nažalost nema šanse na izborima ali svakako utiče na širenje libertarijanskih ideja kao najveća internet senzacija.
Populizam u Americi
NYT danas piše o rastućem populizmu skoro svih demokratskih kandidata i njihovom odstupanju od Klintonove politike koja je propagirala slobodnu trgovinu. To je posledica činjenice da su na prošlogodišnjim izborima za kongres najbolje prošli upravo levičarski kandidati demokratske stranke. Evo nekih citata:
Nancy Pelosi: Američki građani žele da znaju šta radimo po pitanju njihove bezbednosti. Mislim da nećemo moći da potpisujemo sporazume o slobodnoj trgovini i da reformišemo imigraciju dok američki građani... ne znaju gde stoje i kakva im je budućnost.
Barney Frank (predsednik kongresnog odbora za finansijske usluge) je organizovao saslušanje na temu: Globalizacija, autsorsing i američki radnik - šta bi trebalo da uradi vlada?
Hillary Clinton: Globalizacija je dobra samo za mali broj ljudi. (Takođe se izjasnila protiv potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini sa Južnom Korejom).
John Edwards: Za poslednjih 20 godina pola ekonomskog rasta je otišlo samo jednom procentu stanovništva.
Barrack Obama: Prvo su rekli ljudima da se prekvalifikuju za bolje plaćene poslove... a sada se i ti poslovi šalju u inostranstvo.
Iako NYT nudi zaključak da će partija koja se bude bavila globalizacijom i ekonomskom sigurnošću (čitaj većom državnom intervencijom) pobediti na izborima, ja ipak mislim da je ovo normalno flertovanje sa demokratskom bazom pred stranačke izbore i da će se situacija promeniti pred predsedničke. Sa druge strane najviše me plaše posledice ove rasprave na druge zemlje sada kada je došlo do zastoja u pregovorima u okviru Svetske trgovinske organizacije.
Nancy Pelosi: Američki građani žele da znaju šta radimo po pitanju njihove bezbednosti. Mislim da nećemo moći da potpisujemo sporazume o slobodnoj trgovini i da reformišemo imigraciju dok američki građani... ne znaju gde stoje i kakva im je budućnost.
Barney Frank (predsednik kongresnog odbora za finansijske usluge) je organizovao saslušanje na temu: Globalizacija, autsorsing i američki radnik - šta bi trebalo da uradi vlada?
Hillary Clinton: Globalizacija je dobra samo za mali broj ljudi. (Takođe se izjasnila protiv potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini sa Južnom Korejom).
John Edwards: Za poslednjih 20 godina pola ekonomskog rasta je otišlo samo jednom procentu stanovništva.
Barrack Obama: Prvo su rekli ljudima da se prekvalifikuju za bolje plaćene poslove... a sada se i ti poslovi šalju u inostranstvo.
Iako NYT nudi zaključak da će partija koja se bude bavila globalizacijom i ekonomskom sigurnošću (čitaj većom državnom intervencijom) pobediti na izborima, ja ipak mislim da je ovo normalno flertovanje sa demokratskom bazom pred stranačke izbore i da će se situacija promeniti pred predsedničke. Sa druge strane najviše me plaše posledice ove rasprave na druge zemlje sada kada je došlo do zastoja u pregovorima u okviru Svetske trgovinske organizacije.
Kome je bolje
Imali smo već u dva navrata raspravu na temu da li je danas u Srbiji bolje nego što je ranije bilo. Ja verujem da je objektivno poređenje jako teško, ali da je ipak moguće. Neki komentatori su insistirali na tome da je od objektivnih pokazatelja mnogo bitnije to kako se ljudi osećaju, odnosno da navodna činjenica (kažem navodna jer nemamo nikakve podatke) da su bili srećniji 1989. godine nego danas, govori o tome da je tada bilo bolje.
Problem sa subjektivnošću je sledeći - nova anketa koju je radio Gallup pokazuje da su Kenijci zadovoljniji svojim zdravljem nego Amerikanci. Da li to znači da je kenijski sistem zdravstvene zaštite bolji od američkog? Ne, nego znači da prosečan Kenijac ima mnogo niža očekivanja nego prosečni Amerikanac. Isto kao i prosečan Srbin 1989. u odnosu na 2007. godinu.
EDIT: Cato Institut je nedavno objavio tekst na sličnu temu, pa pogledajte.
Problem sa subjektivnošću je sledeći - nova anketa koju je radio Gallup pokazuje da su Kenijci zadovoljniji svojim zdravljem nego Amerikanci. Da li to znači da je kenijski sistem zdravstvene zaštite bolji od američkog? Ne, nego znači da prosečan Kenijac ima mnogo niža očekivanja nego prosečni Amerikanac. Isto kao i prosečan Srbin 1989. u odnosu na 2007. godinu.
EDIT: Cato Institut je nedavno objavio tekst na sličnu temu, pa pogledajte.
Atmosfera bojkota
Posla imamo i preko glave, a da nije uvozničkog lobija bilo bi ga još više. Tvrdi vlasnik firme iz Male Varoši koja sklapa cisterne. Neću se iznenaditi ako uskoro pročitam kako je pohapšena uvoznička mafija ili bar najavu vaskrsa kampanje kupujmo domaće.
Subscribe to:
Posts (Atom)