Empirijski o libertarijancima (socio-demografija)

Nedavno je urađeno online istraživanje američke „libertarijanske zajednice“. Organizator istraživanja je LibertarianLists, ekipa koja radi razne stvari iz političkog marketinga za libertarijanske organizacije.

Inače, ovakvih istraživanja nema mnogo. Prošle godine su D.Boaz i D.Kirby sa CATO-a uradili sekundarnu analizu libertarijanske populacije na osnovu neokoliko istraživanja o ponašanju glasača i političkoj/ideološkoj orijentaciji. Oslanjaju se na tri istraživačke organizacije: Pew Research Center, Gallup i ISR (University of Michigan).

Istraživanje Libertarian Lists svakako nije model metodološkog savršenstva, ono je pionirsko i eksplorativno. Uzorak je iskrivljen (previše članova Libertarijanske stranke) ali rezultati su vredni komentara. Istraživači sada rade na boljoj reprezentativnosti budućeg uzorka... Na stranu (ali ipak na umu!) ponderisanje uzorka i statistička greška u novom istraživanju, treba svakako videti šta su dobili ovim sondiranjem. Libertarian Lists nisu mnogo pažnje posvetili socio-demografskim pitanjima, tako da ih tražimo u istraživanjima koja su radili Pew, Gallup i ISR iz Boazove analize.

1. Čini mi se da je Pew bolje "detektovao" populaciju ideoloških libertarijanaca od ostalih agencija. Prema njihovom istraživanju, ima oko 10% libertarijanaca u SAD. Boaz dodaje koji procenat, tako da je možda realno 15%.

2. Libertarijanci su mlađi od ostalih: oko 70% čine ljudi mlađi od 49 godina (33% su mlađi od 30 godina što je više i od proseka i od ostalih "ideoloških grupa").

3. Libertarijanci su obrazovaniji nego prosečna populacija (30% ima fakultet), ali nešto manje nego tzv. američki liberali od kojih je skoro polovina univerzitetski obrazovana (hm, možda su tamo zakačili virus). Ovo kaže istraživanje Pew-a.

4. Libertarijanci su manje religiozni. Vrlo su slični američkim „liberalima“ (12% su nereligozni, kod „liberala“ je 19%).

5. Libertarijanaca ima najmanje na Severoistoku (15%), najviše na Zapadu i Jugu (u proseku o 30%). Ovo je prema Pew Center-u, dok IRS kaže da je 2004. bilo 38% libertarijanskih glasača sa Juga. Svejedno, dovoljno država da „zaljuljaju“ 2008.

6. Libertarijanci su bogatiji nego prosek populacije. U odnosu na sve ostale kategorije ideološki definisane kod Pew-a (videti Boazovu analizu) imaju više prihode (30% spada u grupu 75.000$+). Najbliži su im opet levičari „liberali“ (29%).

7. Libertarijanizam je muški posao: tek 12 posto žena u istraživanju Libertarian Lists (TR je, znači, dobro izdženderisan :). Naravno, rekoh da uzorak nije reprezentativan, pa je istina nešto drugačija. Podsećam da je uzorak bio "iskrivljen" u korist članova Libertarijanske stranke. Reprezentativni uzorci glasača iz Pew-ovog i IRS-ovog istraživanja kažu da libertarijanki ima više (odnos muškaraca i žena je 60:40 i 57:43, respektivno).

Dakle, žena ima manje u političkom aktivizmu (ako se puko članstvo može tako tretirati). Znam, sada bi pripadnice političkog dženderizma (to je ono što se inače zove gender feminism, a ja ga ovako zovem zarad veće preciznosti) rekle: "Eto ga, opet male-stream! žene su istorijski-izazvano-nepravedno manje politički aktivne i participativne".

Princip?

Inicijativa mladih za ljudska prava traži ukidanje zatvorske kazne devojci koja je lepila plakate u kojima se traži izručenje Ratka Mladića. Slažem se sa inicijativom. Ipak, ne verujem da bi tražili ukidanje kazne da je kojim slučajem devojka lepila plakate u kome Mladić naziva herojem. Mislim da svojom neprincipijelnošću slične organizacije samo uništavaju sopstveni kredibilitet.

Tužilaštvo

Pre četiri godine mi je jedan kolega iz Rumunije rekao da od tranzicije u Srbiji neće biti ništa dok se ne izvrši temeljna reforma javnog tužilaštva. Po njegovoj teoriji, sudovi jesu često korumpirani, ali ne tako često kao što se misli, jer u mnogim slučajevima oni presuđuju isključivo na osnovu onoga što kaže tužilac.

Ako tužilac ublaži kvalifikaciju krivičnog dela i posebno se osvrne na olakšavajuće činjenice, nije kriv sudija što ubica prođe sa samo 5 godina robije. Još je strašnije kada tužilac neopravdano proceni da nema dokaza, pa potpuno obustavi postupak. Taj Rumun mi je tvrdio da je, kada su u Rumuniji radili reviziju svih slučajeva u kojima je tužilac odustao od gonjenja, u više od 40% slučajeva on imao dovoljno dokaza da ide na sud.

Često se setim tog Rumuna kada gledam šta se dešava ovih dana. Ja naravno nemam predstavu ko je u pravu, a ko nije, ali mi je sasvim jasno da nešto u tužilaštvu smrdi do neba.