Nepredvidivost krize

Pre par nedelja smo imali raspravu vezano za Slavišin post o Isterliju, korišćenju matematike i predviđanju kriza.

U komentarima sam napisao:

"Kada bi svi izracunali da ce berza sutra da padne, pala bi vec danas, pa bi svi pogresili u proracunu."

Na istu temu piše Arnold Kling i citira dvojicu ekonomista koji suštinski kažu isto što i ja. Međutim, Kling se od tog stava delimično ograđuje i kaže:

"Ali, budite pažljivi. Mislim da su ovo dobri argumenti zašto predviđanje u koje svi veruju ne može da bude tačno. Ali postoji dosta prostora za bilo kog pojedinca ili metod da predvidi krizu i ne ubedi dovoljno ljudi u svoje predviđanje, tako da oni ne urade ništa povodom predviđanja."

Znači, jedini način da ispravno predvidiš krizu je da ti niko ne poveruje. Jer, ako ti poveruju, predviđanje neće biti tačno.

Zato se, između ostalog, ekonomija razlikuje od fizike, jer ljudi reaguju na nove informacije. Predviđanje datuma ekonomske krize nije isto što i predviđanje datuma zemljotresa, jer stavovi i akcije ljudi ne utiču na datum zemljotresa, ali itekako utiču na datum krize.

Predviđanje krize ima mnogo više sličnosti sa predviđanjem broja žrtava zemljotresa, jer u obzir ne uzimaš samo verovatnoću samog zemljotresa, već i to kako će ljudi reagovati na tu vest. Treba u obzir da uzmeš ne samo snagu zemljotresa, već i planove evakuacije, širinu autoputa, kapacitet aerodroma, verovatnoću zagađenja vodovoda, verovatnoću požara, pljački, ubistava i gomilu drugih stvari koje zavise od ljudi i generalno su nepredvidive, ili je greška predviđanja toliko velika da je sama prognoza neupotrebljiva (recimo, kolika je šansa da izbiju nemiri?).

Ali, ključna je stvar da je jedan od osnovnih parametara upravo kredibilitet onoga ko saopštava infomaciju. Ukoliko dovoljno ljudi poveruje u najavu o velikom broju žrtava, broj žrtava će biti manji.

Opšti problem sa svim ovim je - kako uopšte izgraditi kredibilitet u sistemu u kojem ako ubediš dosta ljudi da će biti katastrofe, nje ne bude?

PS. Thomas u komentaru skreće pažnju na tekst "Markets are anti-inductive" koji treba da pročitate ako vas je moj post zainteresovao za ovu temu.

I još malo o Titovim demokratama i liberalima

Jedan lep intervjuu nekoga čijih sam se ekonomskih ideja (ako ih je i bilo u koherentnom obliku) gnušao, ali koji je uvek smeo da kaže neke neprijatne istine. Narod koji ne razume ili neće da razume prošlost ima sumornu budućnost.

Oksimoron dana

Zato država ni u jednoj varijanti ne sme da se odrekne svog kontrolnog paketa u njemu, niti da dozvoli da njegova razvojna pitanja ili privatizacija postanu plod političkog nadmudrivanja.

Kaže profesor i savetnik premijera Jurij Bajec za Politiku, a vezano za EPS.

Tražiti da nešto ostane državno, ali da "razvojna pitanja" ne budu politička, je kao kada bi rekli "Hoću sendvić sa šunkom, ali da bude bez svinjetine". To je prosto nemoguće odvojiti jedno od drugog.

Sve dok je EPS državni monopolista, osnovna pitanja razvoja kompanije poput politike cena, izbora menadžmenta, politike plata, kao i realizacije razvojnih projekata, će biti par excellence politička pitanja.