Zakon o vinu

B92:
Novim zakonom o vinu neće biti dozvoljena proizvodnja od grožđa iz uvoza, što bi trebalo da podstakne razvoj vinogradarstva u Srbiji. Nacrt zakona, koji bi trebalo da se usvoji ove godine...
Tako jeftino vino neke ovdašnje vinarije već nekoliko godina prodaju pod svojom etiketom, pa većina potrosača, po anketi Ministarstva poljoprivrede, ne zna da ono nije iz Srbije, bez obzira što vinarije na poleđini flaše sitnim slovima obeleže njegovo geografsko poreklo, kazao je Jakšić (Ministarstvo poljoprivrede).
Prema njegovom mišljenju, to je "na neki način varanje potrošača, a nije pošteno ni prema vinarijama koje zaista gaje grožđe i proizvode vino poreklom iz Srbije, što je dug i skup proces."

Šta sve piše u ovih nekoliko redova!

-- Da je usvajanje zakona ("trebalo bi da se usvoji ove godine") kojim se ograničava trgovina najobičnija formalnost! Da li će biti nekakve rasprave o ovome, u Vladi, skupštinske, medijske? Može li ovo da prođe u CEFTA?
-- Da će Srbija imati Zakon o vinu. U pravu je bio Zoran Baki Anđelković kada je rekao da mi samo još zakon o zmijama nemamo. Kao i Lao Ce koji je pre milion godina u Kini shvatio "Što više zakona, to više prestupnika."
-- Da su potrošači sistematski glupi -- misle da je iz Srbije iako na etiketi piše da nije.
Ili to možda Ministarstvo ne razume stvari? To što je vaša anketa pokazala da potrošači ne znaju da nije iz Srbije samo znači da njih ne interesuje odakle je. Možda bi ih interesovalo da se radi o skupocenom francuskom ili italijanskom vinu, ali niko ne kupuje vino zato što je iz Srbije. Srbija je u vinogradarstvu dobra koliko i u proizvodnji automobila.
-- Da treba da budemo pošteni prema vinarijama u Srbiji zato što je to je to dug i skup proces! A izbegavamo Makedonce koji isto to proizvode jeftino. Dakle zabrana uvoza kao socijalna politika.
Ako već moramo da pomažemo vinogradare, Zastavu ili bilo koga, bolje je da im damo keš. Kao glumcima. Dajemo im keš iz budžeta i šteta je ograničena na to. Keš subvencija je samo preraspodela od jednih ka drugima, zabrana trgovine je mnogo gora -- efekti zabrane su ista ta preraspodela, plus čist gubitak, isparavanje vrednosti koja se stvara trgovinom. Zamislite kada bi zabranili gledanje stranih filmova da bi podržali domaće glumce.

Znak pitanja

Vlada Srbije je odustala od privatizacije poznate kafane "Znak pitanja" u Beogradu i dodelila je gradskoj upravi na rukovođenje, kao "kulturno dobro" od istorijskog značaja. Tim povodom, grupa umetnika, i drugih ljubitelja "pravih vrednosti", koja je ranije pokrenula peticiju da se ta kafana izuzme iz privatizacije, proslavila je tu odluku pre nekih petnaestak dana. Bio je to bal pod maskama koji smo mogli videti na tv, kojom prilikom su prenete oduševljene izjave slavljenika-gostiju

Zanimljivost vezana za tu proslavu koju su notirali skoro svi mediji, ali niko nije dao objašnjenje niti dateljanije istraživao, jeste da je proslavu "pokvario" izvesni Zoran Pavlović, unuk pravog vlasnika te kafane koju su mu komunisti oduzeli 1959 godine. On je pokušao da se obrati "slvaljenicima" i to je po rečiam novinara "izazvalo incident", ali ne znamo šta se zapravo dogodilo i o kakvoj vrsti incidenta je bilo reč. Mediji prosto nisu preneli.

Zanimljivo je, s druge strane, da su svi horski izveštavali o ovom događaju kao o "pobedi građanske inicijative nad samovoljom vlasti", ali niko nije primetio malu začkoljicu da je tom "pobedom građana" zapravo aminovana pljačka privatne imovine koja je izvršena pod komunizmom. I to pljačka onog vida imovine koji nije uopšte menajo svoju prirodu te je vrlo lako vratiti je fizički: kafana je na istom mestu gde je bila pre nacionalizacije, bavi se istom delatnošću kao pre i vrlo je lako vratiti je originalnom vlasniku jer nema novih vlasnika koji bi time bili oštećeni. Potpuno je očigledno da iza sramnog odbijanja restitucije od strane naših vlasti ne stoje nikakvi tehnički razlozi, poput nanošenja štete drugim vlasnicima, već isključivo otvoreni prezir za privatnu svojinu. A takvo ponašanje će biti moguće sve dok mediji i intelektualci budu sekundirali vlastima u tome. Niko od novinara nije našao za potrebno da upita Pavlovića za komentar i to prenese na televiziji. Gomila socijalističkih snobova, dece komunističkih generala naviklih da im je sve dostupno besplatno, od tuđih dedinjskih i terazijskih stanova do tuđih lokala i kafana, predstavljaju za naše novinare "javnost" i "građane" a vlasnik opljačkane imovine je neko ko "izaziva incidente" i čiji komentar ne zaslužuje da bude prikazan na televiziji, zajedno sa degutantnim maskenbalom u "Znaku pitanja". Srbija 2007.