Pages

05 April 2013

Reality show

Rijaliti šou, a možda bi neko smislio i neki lepši prevod, predstavlja jednu od retkih prilika da se vrše eksperimenti u društvenim naukama. Naravno, kao i uvek u životu, tržište je to koje daje potku za održive ekperimente za koje nije problem naći  dobre učesnike,  kontroverzne teme, iznad svega kupce ili bilo šta drugo. Uslovi su solidno kontrolisani, grupa koja se ispituje takođe, sve u svemu teško da ima nešto bolje od ovoga. Ko je pametan može puno toga da nauči o ljudima, grupnoj dinamici... dugačak je spisak. Ko voli da sluša kako se ljudi svađaju i da navija za svoje favorite takođe ima šta da vidi, mada meni to lično nije interesantno.

Od nekoliko formata koji postoje u Srbiji meni je VB oduvek bio najpoučniji, ponajviše oni sa običnim smrtnicima koji su jednostavno bez iskustva koje imaju ocvali selebritiji. Formati poput Farme su mi degutantno priprosti, od učesnika, preko Pinka koji je po produkciji u 1990-im. Moj zaključak je da će naš svet najčešće voleti narodske mukice koji ne ulaze u konflikte i koji se bore kroz život sa ne mnogo uspeha (na primer, Ljuba, Arsa, Švaba) ili otelotvorenja malog Perice (Miki i Đani). Marijana mi se tu ne uklapa, ali mislim da je to prosto izuzetak. (Ima i ona sezona kada je pobeda kupljena, ali to je više pitanje onoga ko je dao pare za tako nešto, sumnjam da se isplatilo). Stoga, ovaj put mislim da je Topić favorit.

Međutim, ne kopka mene to što će narod najviše voleti Topića (što i nije toliko loše). Meni ova sezona definitivno ukazuje na neke druge momente. Prvo, gledajući simulaciju srpske politike sa sve nameštanjem izbora, BIA, podmićivanjem, međunarodnom zajednicom, opozicijom i pozicijom, krupnim kapitalom i pevaljkama, teško da se može naći neka preterana razlika između simulacije i realnosti, mada meni lično Marica deluje kao bolji premijer od Ivice, a donekle slabiji imitator Halida Bešlića. Šta više, ako se posmatra izborna kampanja,  mislim da bi bilo mnogo bolje da predsednički kandidati odu dve sedmice u reality, nego što to isto rade u realnom svetu. Ionako većina glasača i donosi odluke ne prema programima koji nude, nego prema tome kako govore, da li su glasni ili tihi, svadljivi ili smireni, dobri kuvari ili sportisti. Lepo im se da 14 dnevnih zadataka, a možda bi ponajbolje bilo da svaki građanin Srbije glasa sa svog mobilnog telefona. Ako sam u nešto siguran, kvalitet odluka koje bi se ovako doneo bi zasigurno bio veći od idiotskog izbora koji je tri puta bio pred građanima Srbije - Boris ili Toma. Isto može i da važi za parlamentarne izbore, reality za svaku izbornu jedinicu, pa nek lepo lokalci prate. Uz reality izbore mogu da idu tvitovanja o tome kakvi su ti ljudi zaista u svom privatnom životu mimo rijalitija. I ovde potpusujem da nema šanse da bi imali gori parlament.

Druga stvar koja je jako bitna je da je reality odličan način promocije. Bobanov nastup u VB je, potpisujem, učinio više za ovaj deo naših građana, nego sve gej parade, akcije, izložbe itd. Ako se nekada bude pisala istorija borbe za prava ove marginalizovane grupe u Srbiji, VB i Boban će biti bitan deo te istorije. Čak i dverjani i ini mrzitelji svoje latentne homoseksualnosti ne šalju svoje izlive mržnje, valjda jer nemaju šta iole pametno da napišu, a da budu na svojoj liniji.