Upoznajte Boba Barra

Mi se hvalimo da smo libertarijanski blog a još nijednom nismo pisali o libertarijanskom kandidatu za predsednika Amerike. Niko nije savršen. Predsednički kandidat libertarijanaca je Bob Barr, bivši republikanski kongresmen iz Džordžije koji je između ostalog poznat i po borbi protiv korišćenja marihuane u medicinske svrhe. Barr se sada, prema Vikipediji, zalaže za ukidanje zakona koji je sam doneo. Inače Barr je jedini predsednički kandidat koji se javno zalagao protiv 700 milijardi dolara pomoći finansijskim tržištima.

Kandidat za potpredsednika je Wayne Allyn Root iz Las Vegasa biznismen, best-selling autor, TV lice i producent. Iako je svojevremeno finansijski podržavao republikance uvek je smatran libertarijanskim republikancem.

Prema sajtu kampanje do sada su skupili nešto više od milion dolara, koliko otprilike prikupi i prosečan republikanski ili demokratski kongresmen za svoje trke. Rezultati istraživanja koje sam uspeo da nađem pokazuju da Barr ima između 3 i 6 procenata podrške na nacionalnom nivou. Jedan bloger daje cifre po državama, ne znam koliko su brojke tačne. Drago mi je da libertarijanska stranka ne odustaje od američke politike. Iako generalno godinama loše prolaze na izborima njihov rad je bitan za promovisanje ideja i uticanja na politiku dve velike stranke.

Šta posle?

Odluka Međunarodnog suda pravde će biti savetodavnog karaktera. Zanima me koja bi bila reakcija srpskih političara u slučaju da sud proceni da je proglašenje nezavisnosti u skladu sa duhom međunarodnog prava? Da li bi onda priznali nezavisnost Kosova ili bi se opet pozivali na antisrpske zavere?

Zabranjene ideje!

Ministar za ljudska i manjinska prava kaže:

Ali, kada bismo imali zakon i kazali da i neformalne grupe koje preko sajtova ili izdavaštva promovišu nekakvu zabranjenu ideju, onda bismo mogli nedvosmisleno da ih zabranimo.

Čovek čiji je osnovni posao da štiti manjinska prava bi da zabranjuje neformalne grupe koje preko sajtova ili izdavaštva promovišu zabranjene ideje.

Samo još da pozove, u ime antifašizma naravno, na spaljivanje knjiga u kojima se promovišu zabranjene ideje.

Ahtisari nobelovac i susedi

Jedan od najvećih dušamana i krvnika srpskog naroda, podli Marti Ahtisari, tvorac čuvenog "odbačenog Ahtisarijevog plana" za kosovsku nezavisnost, dobio je upravo Nobelovu nagradu za mir.

U senci ovog neviđenog ataka na dostojanstvo srpskog naroda i teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, Crna Gora i Makedonija su priznale nezavisnost Kosova u skladu sa tim odbačenim Ahtisarijevim planom, i to samo dan posle neviđene istorijske pobede srpske diplomatije i Vuka Jeremića u UN.

Srpske vlasti su odmah proterale crnogorsku ambasadorku, a uskoro će verovatno i makedonskog ambasadora, iako su već vratile svoje ambasadore u zapadne zemlje koje su mnogo ranije priznale Kosovo, i čije ovdašnje ambasadore nikada nisu proterivale. Lakše je biti siledžija i vršiti odmazdu prema Crnoj Gori i Makedoniji nego prema SAD ili Francuskoj.

Hangar obdaništa

Đilas je obišao novi vrtić za 120 mališana na Novom Beogradu. Kaže da ni to nije dovoljno pa zato beogradska vlada rekonstruiše (pretpostavljam povećava) postojeće, iznajmljuje privatne objekte i zida još novih vrtića. Gradnja državnih hangar obdaništa (termin pozajmljen od Miss T.) je jedan način da se reši problem.

Drugi je finansiranje roditelja putem vaučera. Već smo pisali o tome pre par meseci. Ne samo što bi kapaciteti bili brže pripremljeni već bi i usluga bila bolja. Kao što je lighthouse primetio, vrtići bi se gradili tamo gde ima potražnje, grupe bi verovatno bile manje i prilagođene različitim potrebama dece. Iako bi ovaj sistem bio bolji za roditelje a verovatno i poreske obveznike ipak ima jednu veliku manu. Gradonačelnik ne bi mogao da organizuje svečano otvaranje novih prostorija.

Cepterov glas razuma

Filip Cepter kaže da je neophodno doneti Zakon o privatizaciji sportskih društava pre nego što uloži novac u Crvenu Zvezdu. Neće da finansijski pomaže klub hoće da investira. Najavljuje da bi ulagao i do 100 miliona evra godišnje ako klub bude bio u njegovom vlasništvu. Nije Filip Cepter izuzetak. Svako ko potroši desetine miliona evra da kupi sportski klub će sigurno i nastaviti da investira, jer dobri rezultati znače veći profit.

Za ljude u klubu, navijače i za ljubitelje fudbala uopšte bi bilo najbolje da se sportska društva privatizuju. Bilo bi pozitivnih efekata i po budžet republike jer bi klubovi sigurno bili profitabilniji a samim tim bi i poreski prihod bio veći. Da ne pominjemo da bi izostali pozivi za finansijsku pomoć (vidi ovde i ovde). Ja ustvari iskreno ne razumem zašto klubovi do sada nisu privatizovani. Teško mi je da poverujem da su razni upravni odbori i skupštine sportskih društava toliko dobro organizovani da uspešno lobiraju protiv privatizacije. Niko drugi, pa ni navijači koji od uprava klubova imaju itekako koristi sada, nisu žustro suprotstavljeni privatizaciji. Političari u Srbiji ili ne razumeju prednosti privatizacije klubova ili ih to pitanje jednostavno ne zanima. Sumnjam da je par mesta po upravnim odborima sportskih društava dovoljan motiv političarima da odugovlače privatizaciju. Ili možda grešim?