Još jedno državno preduzeće

Prenosim ceo email koji sam upravo dobio:

Pao je prvi sneg, ali za zaposlene na Beogradskoj berzi nema zime. Prema godišnjem izveštaju Beogradske berze za 2007. godinu, 40 zaposlenih je na ime plata u 2007. godini primilo više od 124 miliona dinara, što je u proseku 152.000 dinara mesečno. (izvor: http://www.belex.co.yu/srp/oberzi/pregled/godisnji_izvestaj.pdf).
Interesantno je da su prosečne plate koje je primilo 27 zaposlenih u najvećoj brokerskoj kući u Srbiji, M&V Investments, iznosile 53.600 dinara.
(izvor:http://www.mvi.rs/new/sr/aboutus/fin_izvestaji_2007/konsolidovani/KBU2007.pdf)

Akcije „Beogradske berze“ se već dve godine ne mogu kupiti ili prodati na berzi. Iako su se akcije preduzeća „Beogradska berza“ a.d. Beograd mogle kupiti ili prodati na berzi sve do kraja 2006. godine, na skupštini akcionara Beogradske berze održanoj 07.12.2006. godine doneta je odluka da Beogradska berza posluje kao zatvoreno akcionarsko društvo sa ograničenjem u prenosu akcija. Rezultat te odluke je bio isključivanje akcija „Beogradske berze“ a.d. sa organizovanog tržišta, na kome su do tada mogli učestovati svi investitori (strana i domaća fizička i pravna lica).

Iako se predstavnici svih nadležnih ministarstava, kao i svi učesnici na finansijskom tržištu zalažu za povećanje broja preduzeća čijim se akcijama trguje na berzi, samo preduzeće „Beogradska berza“ je učinilo suprotno. Čak se i sama Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze, u više navrata zalagala za iznošenje akcija javnih preduzeća na berzu, međutim kada su u pitanju bile akcije „Beogradske berze“ to joj se nije svidelo.

Ko je doneo takvu odluku, ko su akcionari, tj. vlasnici „Beogradske berze“ a.d. Beograd? Država. Tačnije, Republika Srbija i Agencija za sanaciju banaka (preko banaka koje su u stečaju ili likvidaciji) su vlasnici blizu 50% od ukupnog broja akcija. (izvor: www.apr.gov.rs) Zašto je i ko ispred države podržao odluku da se akcije preduzeća „Beogradska berza“ a.d. skinu sa berze i da se spreči pravo građana i drugih investitora da kupuju njihove akcije?

Neko ko se plaši Zakona. Ako kupite akcije bilo kog preduzeća, imate mnoštvo zakonom propisanih prava, između ostalog i da učestvujete na skupštinama akcionara, odlučujete u skladu sa brojem akcija koje posedujete a i da postavljate različita pitanja. Kolike su plate tridesetak službenika u Komisiji za hartije od vrednosti Republike Srbije, ne može se pronaći na njihovom internet sajtu, šta mislite zašto?

Progledao?

Moja plata je bezobrazno visoka, s obzirom na ono što dobijaju drugi zaposleni u Srbiji... Ima sigurno razloga i prostora da se ta plata umanji i zaista jedva čekam da se donesu odgovarajuće odluke kako bi ona bila umanjena. Kaže direktor Eelektromreža Srbije.

Vaclav Klaus

New York Times je užasnut: Vaclav Klaus, populista, loših manira predsedava Evropskom Unijom.

Što bi se američki ružičasti plašili Vaclava Klausa? Mislim da je to zato što je reč o vrlo obrazovanom i elokventnom zagovorniku tržišnih ideja kvari idilično jedinstvo svetske politike oko dve krucijalne stvari: okrivljavanja divljeg kapitalizma za finansijsku krizu kao predtekstu za jačanje svetske vlade, i apokaliptičke litanije "klimatskih promena" kao predtekstu za uspostavu svetske vlade, ili bilo kojoj od te dve litanije kao predtekstu jačanja političke centralizacije u EU. Klaus je jedini učinkoviti i dosledni zagovornik liberalnih ideja među vodećim političarima u svetu. Kao takav, Klaus će potkopati novopronađeno jedinstvo u gluposti i oportunizmu, koje seže od Buša do Brauna, Sarkozija i Putina do Obame. Stoga su ružičasti posebno zabrinuti da će "populista" Klaus "koji ima obožavaoce širom EU" (evo dokaza:) ) "osramotiti najveći svetski trgovinski blok i zakomplikovati njegove napore da reši ekonomsku krizu i uveća svoju moć" !!!

Dakle, došli smo do tačke da je sama ideja da neka država ili trgovinski blok ne treba da uvećaju svoju moć najgora moguća jeres koja se da zamisliti. Klaus je za američku levicu opasan kao primer, ali ne zbog svog realnog političkog uticaja na događaje na dnevnoj bazi, nego zato što kao vrlo poštovan lider među američkim republikancima može biti jedan od katalizatora njihovog buđenja, i dugoročnijeg odustajanja od političkog samoubistva kroz privhatanje etatističkog konsenzusa u Americi. Klaus zaista može da osramoti neke političare u Americi, a posebno može da ohrabri njihove pristalice da ih priupitaju: a, je li, od koga ste vi to čuli da su bailouti banaka i kenzijanska potrošnja lek za recesiju? Ili, da su drakonska ograničenja potrošnje energije potrebna ikome osim zelenim lobijima i propagatorima svetske vlade (oba pitanja u ovom trenutku se jednako mogu postaviti GW Bušu i Džonu Mekejnu)?

U Srbiji, jedino čemu se možemo nadati jeste da će Klaus, osim pohvala što je bio protiv priznanja Kosova, ohrabriti neke od drvenih "desničarskih" mozgova da razumeju da se može biti "evroskeptik", i mimo mržnje prema Hagu, ljubavi prema Ratku Mladiću i uvređenosti zbog priznanja Kosova.