Stiglitz, minimalna nadnica i metodologija

Ranije mi se Hayekova opomena da najveći deo zastranjivanja u ekonomskoj nauci, a još više u projektima društvenog inženjeringa, potiče usled pogrešnih metodoloških premisa, činila preteranom.

Danas sam ubeđen da je u toj stvari Hayek stoprocentno u pravu.

Evo jednog drastičnog primera (vrlo sličan je spominjao Slaviša ranije na ovom blogu, kad je raspravljao o metodologiji). Reč je o tome kakav će odnos ekonomisti imati o minimalnoj nadnici. Nobelovac Joe Stiglitz kaže u svom udžbeniku iz 1993:

"Price floors have predictable effects too…. If government attempts to raise the minimum wage higher than the equilibrium wage, the demand for workers will be reduced and the supply increased. There will be an excess supply of labor. Of course, those who are lucky enough to get a job will be better off at the higher wage than at the market equilibrium wage; but there are others, who might have been employed at the lower market equilibrium wage, who cannot find employment and are worse off".

Sasvim logično, aplikacija elementarnih ekonomskih zakonitosti, ponuda, tražnja, ravnotežna cena itd na jedan specifičan problem. Nezaposlenost raste zato što je ponuda radne snage veštački povećana a tražnja smanjena. Ko bi imao šta da prigovori?

Upravo isti taj Joe Stiglitz! Kao Clintonov ekonomski savetnik, samo nekoliko godina kasnije, on menja mišljenje i počinje da zagovara minimalnu nadnicu, čak njeno povećanje. Njegov "argument" za to je ključna stvar (na stranu cinična public choice objašnjenja koja nam svima prvo padaju na pamet): Nova "empirijska evidencija" je pokazala da minimalne nadnice nisu štetne. "Okolnosti su se promenile", kaže on.

To nas natrag vraća na temu: da li se ekonomski zakoni mogu opovrgnuti empirijskim argumentima. Ako postoji minimalna nadnica u zemlji A a ne postoji u zemlji B, a ipak je nezaposlenost manja u zemlji A, da li to znači da u zemlji A ne važi ekonomska zakonitost da ako držite cenu neke robe na veštački visokom nivou, tražnja za tom robom će pasti? Ili možda samo da neki drugi faktori, poput poreza ili business regulacije, doprinose većoj nezaposlenosti u zemlji B, uprkos nepostojanju minimalne nadnice?

Odnosno, da generalizujem, da li empirijski podaci mogu opovrgnuti recimo činejnicu da čovek deluje na ostvarenju svojih ciljeva ili da sa rastom ponude robe, ceteris paribus, njena cena opada. Problem je što Stiglitz i ekonomski mainstream izgleda veruju da mogu!

Quangocracy

Ako se u Srbiji išta stabilno i vrlo održivo razvija, to je "kvangokratija". Pogledajte bilten Strategije za smanjenje siromaštva. Samo na nekoliko stranica ćete naći pregršt novih pozicija, funkcija, tela, komisija i sličnih oblika ne-vladine-osim-finansiranja-i-suptilnog-steeringovanja-u-kooperaciji-sa-omiljenim-nvo egzistencije. Pa nemaju samo Britanci zabavne organizme kao što su British Potato Council (BPC), Milk Development Council (MDC), ESRC itd. Mi imamo lokalne savete za zapošljavanje, centre za održivi razvoj juga, odbor za smanjenje siromaštva..Inventivnost je neograničena.