Predeona politika

Gledajući šta je od novih zakona donela Skupština, naleteh na Zakon o potvrđivanju Evropske konvencije o predelu. Predelu? Šta to uopšte znači? Pročitao sam dokument i i dalje mi mnogo toga nije jasno. Evo jednog člana, pa procenite sami:

Члан 5 – Опште мере

Све Стране потписнице се обавезују да ће:

а)    законом признати предео као битну компоненту људског окружења, као израз разноврсности заједничког културног и природног наслеђа, и темељ њиховог идентитета;

б)    успоставити и спроводити предеоне политике које за циљ имају заштиту, управљање и планирање предела, доношењем посебних мера утврђених чланом 6;

ц)    успоставити процедуре за укључивање најшире јавности, локалних и регионалних власти, као и других страна које су заинтересоване за одређивање и примењивање предеоних политика наведених у ставу б. овога члана;

д)    интегрисати предео у политике просторног (регионалног) и урбанистичког планирања, и у културне, пољопривредне, социјалне, економске и политике животне средине, као и у све остале политике које могу да имају посредан или непосредан утицај на предео.

Crkva, drzava, filatelija

Vole ljudi u Srbiji da se bave tuđim poslom, a o tuđim parama i da ne pričam. Elem, svi građani Srbije, nezavisno da li se krste, klanjaju, petokrače ili rade nešto deseto ima da plate božjem provajderu sa više nego dominantnim učešćem na tržištu religije u Srbije prilikom svake kupovine poštanske usluge. Ne bi mene toliko nerviralo to što mi crkva tu i tamo ulazi u državu, već me nervira što je ovo "dobrovoljno prilaganje" nemoguće izbeći jer državna pošta ima monopol u određenim segmentima i tu nema izbora.
Dalje nije mi jasno, ako se već neka izdvajanja iz budžeta za verske organizacije pravdaju zaštitom kulturno-istorijskog nasleđa, gde je ono kod crkve koja još nije ni završena. Hram Svetog Save koji se gradi decenijama je prava slika i prilika našeg naroda, megalomanije i nerealnih ciljeva. Kada sam ja kao neko ko se uglavnom bavi preispitivanjem ima li boga ili nema i ko ne veruje preterano u etablirane provajdere i sam dao određeni prilog bez pompe pre nekih 15 godina, dobro znam da se tadašnja procena vrednosti radova do kraja i današnja razlikuju za "svega" 10-15 puta.

Fakultet kao signal

Diplomci sa državnih fakulteta i dalje imaju prednost u zapošljavanju, mada veoma blagu:

Poslodavci će ove druge pre zaposliti ako su u pitanju poslovi ekonomiste, menadžera ili novinara, dok će za poslove koji se tiču prava, tehnologije i informatike prednost dati zainteresovanom sa diplomom državnog fakulteta.

Državni fakulteti su u Srbiji verovatno i dalje teži za završavanje, mada to ne znači da se na njima nauči više korisnih ili pametnih stvari. Ali poslodavci, osim u nekim usko specijalizovanim oblastima, a i to na veoma generalnom nivou, ne zapošljavaju zbog znanja koje svršeni student ima. Naprotiv, teorija signalizacije kojom se u poslednje vreme objašnjava veza između obrazovanja i zapošljavanja kaže ovako: poslodavci ne traže završen fakultet zato što su studenti na njima naučili nešto što će znati da upotrebe na poslu, nego zato što završen fakultet daje signal da je osoba koju zapošljavate pametna, vredna i odgovorna.

To naročito važi za oblasti u kojima se konkretni posao koji ćete raditi bolje uči iz prakse nego iz knjiga. Kada poslodavac zaposli studenta sa državnog umesto privatnog ekonomskog ili biznis fakulteta, on ne mora misliti da državni fakultet daje više znanja. Umesto toga, njemu završeni državni fakultet signalizira da je taj kandidat za posao bio vredan, uporan i položio neke teške ispite, bez obzira da li se na njima radilo o upotrebljivom ili irelevantnom znanju.

Sve to može biti slučaj i sa drugim kandidatom, ali većina poslodavaca nema vremena i sredstava da to proverava -- lakše im je da diplomu državnog fakulteta uzmu kao signal.

Imajući u vidu ukorenjene predrasude protiv privatnih fakulteta, rekao bih da u Srbiji signalizacija igra važnu ulogu. I uz sve subvencije državnim, čak je iznenađujuće da privatni imaju ovako dobre, skoro izjednačene rezultate.