Božićna magija

Tibor Jona je napisao jako lep tekst o Božiću. Preporučujem. Ovo nema veze sa liberalizmom, mada je Tibor naš prijatelj liberal.

Neke očigledne posledice

Ovaj sajt nabraja (i linkuje) za šta su sve razni stručnjaci okrivili globalno zagrevanje: između ostalog rat, terorizam, alkoholizam kod mladih i inflaciju u Kini.
Ukupno 600 različitih stvari za sada.

Manje kontejnera?

Posle dvadedesetak meseci sam došao u Beograd i Miss me je zamolila da primetim šta se promenilo u Beogradu. Da joj ispunim želju, najviše mi upada u oči činjenica da na Starom Gradu ima manje kontejnera. Prijatelji mi kažu da haluciniram ali ja sam gotovo siguran da je tako. Ne mislim da je u pitanju neka zavera gradske čistoće. Mislim da ulice izgledaju lepše sa manje kontejnera ali mi smetaju šetnje sa kesom za đubre.

Fiskalne kase

Moj prijatelj je ovih dana otvorio jednu radnjicu tipa sve za 99 dinara. Za otvaranje radnje mu je potrebno oko 2,000 evra. Pored iznajmljivanja prostora i inventara najveći trošak mu predstavlja nabavka fiskalne kase. Skoro četvrtinu ulaganja, 450 evra, je potrošio na kasu koja je putem GPRSa povezana sa poreskom uprvom. To je za njega priličan iznos. Kaže da bi možda otvorio dve radnjice za 3,000 evra da nema tog troška.

Kada su uvođene fiskalne kase nekoliko meseci su privrednici mogli da odbiju trošak uvođenja kasa od PDV-a, međutim to više nije slučaj. Takođe, i tada je ova "subvencija" bila ograničena samo na jednu kasu, tako da to ne bi bilo od pomoći ovom mom prijatelju.

Meni se lično sviđa što naša poreska uprava ima ovako savremen sistem kontrole prihoda ali tek sada razumem koji je trošak u pitanju. U ovom konkretnom slučaju u pitanju je bar jedno radno mesto. Valjda će tehnologija uskoro pojeftiniti, pa ovaj trošak više neće biti problem.

Sram ih bilo, ove naše preduzetnike

Blic piše:
Jučerašnja javna rasprava o nacrtu strategije konkurentnosti i inovativnosti malih i srednjih preduzeća nije bila vredna truda i vremena domaćih preduzetnika, bar ako je suditi po broju prisutnih. Velika sala PKS bila je dvotrećinski prazna i vro tiha.

A i oni koji su došli su tu očigledno bili samo greškom:

Primedbe onih koji jesu bili tu uglavnom su se odnosile na poreski sistem, mada su se mogle čuti i procene da monopolske pozicije u svim privrednim oblastima koče razvoj MSP. Odgovor predstavnika Ministarstva sveo se na činjenicu da oni, iako su svesni tog problema, jednostavno nemaju ingerencije u toj oblasti, i da strategija ne treba time da se bavi.

Reakcija preduzetnika je ukratko bila "Ostavite nas na miru". Ne treba nam strategija. Smanjite poreze i pustite nas da radimo. Možda bi država bolje razumela da su im to rekli na francuskom: laissez faire.

To se dešava kada državni činovncici pokušavaju preduzetnicima da objasne šta da rade. Umislili su da oni imaju nešto smisleno o tome da im kažu i očekivali su da preduzetnicima bude interesantno da raspravljaju o nekakvoj opštoj strategiji. Preduzetnicima koji detaljno poznaju svoje oblasti, koji se svakodnevno bore da isplivaju na tržištu i koji sami snose rizik za to.

Ali da li je država nešto naučila iz ovoga? Ne, njihova reakcija je "Sram ih bilo, ovi su nezainteresovani i ne shvataju ništa. Trebaju nam bolji preduzetnici!":

Da smo u Irskoj ili Nemačkoj, na ovakvom sastanku bi se pojavilo bar 400 preduzetnika ili njihovih predstavnika, spremnih i rešenih da zastupaju svoje interese. Narednog dana bi mnogi napravili kancelariju 10 metara odavde da bi učestvovali u stvaranju strategije sve do njenog usvajanja, a ministar i ja bismo se tresli kad nas pozovu. Nadam se da taj dan nije daleko, ali za takav nivo saradnje neophodno je da ljudi shvate da želimo njihovo učešće, i da zaista mogu da utiču da stvaranje ovog plana, samo ako se malo potrude i organizuju - rekao je Brkanović, vidno razočaran malim odzivom preduzetnika.

E, to je nepravda

Novi Zakon o besplatnoj podeli akcija predviđa da će pravo na akcije javnih preduzeća imati svi oni građani Srbije koji nisu ostvarili pravo na akcije po drugim osnovama.

To praktično znači da svako ko je radio u nekoj društvenoj firmi koja je privatizovana, neće imati pravo na akcije javnih preduzeća. Šta je tu nepravedno? Pa, nepravedno je to što je bilo dosta ljudi koji su u privatizovanim firmama radili veoma kratko i, shodno Zakonu o privatizaciji, dobili veoma malo akcija. Ja poznajem nekoliko ljudi koji su dobili po dve akcije svoje firme, a čija je vrednost na berzi trenutno ispod 1000 dinara, ali, sve jedno, oni neće imati pravo na najavljene akcije javnih preduzeća.

Otvaranje dosijea

Nisam pratio skupštinsku raspravu na temu usvajanja Zakona o osnovama službi bezbednosti, pa mi je tekst Dejana Anastasijevića u Vremenu bio veoma koristan. Jedna zanimljiva stvar:

"Jedan od odbijenih amandmana odnosi se na obavezu, koja je trebalo da bude ugrađena u zakon, da se u roku od godinu dana donese nov zakon o otvaranju dosijea koje su službe vodile o građanima iz političkih razloga. Paradoksalno, na usvajanju ovog amandmana najviše je insistirao socijalista Ivica Dačić, predsednik Odbora za bezbednost, dok su stranke iz tzv. demokratskog bloka (izuzev Nove Srbije) listom bile protiv. "Nastavićemo da tražimo da se dosijei otvore, pa makar to otkrilo i neke zloupotrebe iz vremena naše vlasti", kaže Dačić za "Vreme". "Osim toga, otkriće se i ko je iz sadašnje vlasti bio saradnik službi."

Što me navodi da postavim sledeće pitanje. Zamislite ovakvu situaciju. Vaš poznanik iz srednje škole radi u BIA. Pozove vas na piće i kaže kako bi bilo lepo da vi budete saradnik Službe. Vi to odbijete. On, međutim, ode kod svog šefa i kaže: "Pristao je, ali traži 500 evra mesečno." Vas ubace u spisak špijuna, a vaš poznanik iz srednje škole uzima svakog meseca petsto evra koje stavlja u džep i piše neke izmišljene izveštaje. Objave se dosijei i vi ispadnete saradnik Službe. Da li je moguće da se to desi?

Karl Marks Amadeus

Već nekoliko Rambovih kolumni u Politici sam preskočio da komentarišem iz poštovanja prema velikom muzičaru. Međutim, količina neznanja koju demonstrira iz nedelje u nedelju me je primorala da nešto napišem. Naime, u novoj kolumni daje svoj pogled na kapitalizam u Srbiji. Taj pogled vam je možda poznat pod imenom Marksizam.

Njegov argument ide ovako nekako. Prva premisa:"Ствар је једноставна. Ако је најскромнија потрошачка корпа за просјечну четворочлану породицу око 600 евра , не рачунајући кирију за стан, онда је заправо свака плата мања од тога знак да послодавац узима разлику." Druga premisa "Кажи ми колико твоје предузеће има радника, ја ћу ти рећи колико пара негдје остаје." Zaključak: "На пример, ако има десет запослених, а плата им је по 300 евра, то значи да је закинуто сваком по 300 евра и да је са стране склоњено 3.000."

Teško je nabrojati sve greške koje je izneo u samo nekoliko rečenica, ali ću probati. Prvo, svako ko pokuša da objasni ceo ekonomski sistem počinjući sa "Stvar je jednostavna", verovatno ne kapira šta je sve implicitno pretpostavio. Drugo, Rambo je pretpostavio da svi žive od plate, a niko ne živi od penzije, socijalne pomoći, ili je prosto izdržavano lice. Treće, pojam "najskromnija potrošaka korpa" ne postoji. Ljudi imaju različite ukuse i potrebe. A, ako "najskromniju potrošačku korpu" definišemo kao "skup dobara neophodnih da se preživi", onda ona košta daleko (daleko!) manje od 600 evra. Četvrto, pretpostavlja da samo jedna osoba u porodici radi. Peto i ključno, potpuno izmišlja vezu da "najskromnija potrošačka korpa" treba da bude jednaka plati i da je sva razlika krađa. Šesto, trebalo bi da razume da postoji gomila stvari koja nije uopšte uključena u korpu - njegovi CD-ovi, na primer, ili poseta njegovim koncertima. Kakve tačno veze ima honorar koji plaća onome što cepa karte na njegovom koncertu sa potrošačkom korpom? Sedmo, ako krađe ima, onda razliku ne uzima poslodavac, nego država, putem poreza. Veliki deo potrošačke korpe uzima država kroz PDV i akcize, a to nema nikakve veze sa poslodavcem. Plate koje zaposleni primaju su umanjene za 40% zbog poreza i doprinosa, sa kojima poslodavac takođe nema veze. Sedmo, da li to što on tvrdi znači da ako 10 zaposlenih u nekoj firmi ima prosečnu platu VIŠU od 600 evra (recimo 700), da poslodavac gubi 1.000 evra svakog meseca? Osmo, Rambo pretpostavlja da kapitalista ne treba ništa da zaradi na osnovu onoga što je uložio - treba sve da podeli radnicima. Deveto i veoma bitno, Rambo pretpostavlja da nema razlike između radnika - svi su u stanju da zarade 600 evra, niko manje i niko više. Svi su podjednako vredni, pametni i sposobni.

Na kraju zaključuje: "Па онда не треба се чудити како се на Балкану лако постаје милијардер. Треба само да се трудиш да што више вриједних и наивних људи ради за тебе. Радничка свијест је далеко од озбиљног самоорганизовања. Добро дошли у капитализам. Феудализам маскиран модерном технологијом."

Veliki zaključak na osnovu potpuno pogrešne analize. Samo još da skrenem pažnju da se slažem sa drugom rečenicom u zaključku. Još samo ako bi frazu "samo da se trudiš" zamenio u "samo dobro da platiš", onda bi se potpuno slagali, ali bi onda ceo njegov tekst pao u vodu.

Poreske vesti

1) Švajcarski kanton Obwalden je na referendumu sa 90% izglasao ravnu stopu poreza na dohodak od 1.8%. To nije sve što se plaća jer poreza ima i na federalnom nivou, ali bitno je da kantoni i dalje ignorišu EU i nastavljaju međusobno takmičenje u snižavanju stopa.

2) Najniži porez na dohodak u Evropi od sada će imati Bugarska, čiji je parlament upravo odobrio jednokratnu stopu od 10%.