J. A. Schumpeter: Jedini način za monopolistu da ostane monopolista je da se ne ponaša kao monopolista.
25 August 2006
Srpski antitrust II
Kategorija:
Regulacija
Srpski antitrust
Kategorija:
Regulacija
Nisam ni znao da u Srbiji vec funkcioniše "Komisija za konkurenciju". I, evo već su vredni. Pre neki dan su zabranili Merkatoru da preuzme firmu Rodić. A takođe su osporili kupovinu akcija C marketa od strane Delte, jer se ovi nisu konsultovali sa Komisijom dal to smeju da urade vis a vis "preterane koncentracije tržišta".
Obratite pažnju na obrazloženje oba slučaja: "Trgovinski lanci netačno opisuju svoj udeo na tržištu i Komisija mora da deluje preventivno i spreči zloupotrebu monopolskog položaja", kaže potpredsednica Komisije, Dijana Marković-Bajalović.
Dakle, vladavina prava u kojoj državni birokrati sprečavaju ljude da sprovode nenasilne poslovne akte, a iz "preventivnih razloga", tj što će ti akti možda voditi koncentraciji tržišta, a što je zlo po sebi.
Interesantno je zapaziti da kriterijum za nečije podvrgavanje progonu zbog monopolizacije je ovde mnogo stroži nego u Americi: dovoljno je da neko ima tržišni udeo od preko 40%, i on je več krivac, odnosno nije Komisija dužna da dokazuje da je on "zloupotrebio dominantni položaj", već je on dužan da to dokazuje Komisiji!
Da pogađamo kojim sve argumentima firma može "ubediti" Komisiju da nije monopolista?
Zanimljivo je kako je na slučaj Delta reagovao srpski ekonomista Miroslav Prokopijević (izvor B 92):
"Ekonomista Miroslav Prokopijević ocenjuje da u narednih nekoliko godina neće doći do stvarne primene antimonopolskih propisa u Srbiji jer nema političke volje za uređenje te oblasti. "Delta nije jedina kompanija koja ima monopol u Srbiji, monopol postoji i u proizvodnji piva, pudinga, pa i u ponudi i ceni praška za pecivo", rekao je Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.
On je ocenio da Antimonopolska komisija tokom svog postojanja nije stigla ništa da uradi na primeni antimonopolskih propisa, a da je težak zadatak i pred Komisijom za zaštitu konkurencije, koja je naslednik Antimonopolske komisije. "To je neuzorana zemlja i teren koji tek treba da se uredi. Uređenje te oblasti je u interesu potrošača, a nikako u interesu onih koji monopolskim položajem zarađuju."
Obratite pažnju na obrazloženje oba slučaja: "Trgovinski lanci netačno opisuju svoj udeo na tržištu i Komisija mora da deluje preventivno i spreči zloupotrebu monopolskog položaja", kaže potpredsednica Komisije, Dijana Marković-Bajalović.
Dakle, vladavina prava u kojoj državni birokrati sprečavaju ljude da sprovode nenasilne poslovne akte, a iz "preventivnih razloga", tj što će ti akti možda voditi koncentraciji tržišta, a što je zlo po sebi.
Interesantno je zapaziti da kriterijum za nečije podvrgavanje progonu zbog monopolizacije je ovde mnogo stroži nego u Americi: dovoljno je da neko ima tržišni udeo od preko 40%, i on je več krivac, odnosno nije Komisija dužna da dokazuje da je on "zloupotrebio dominantni položaj", već je on dužan da to dokazuje Komisiji!
Da pogađamo kojim sve argumentima firma može "ubediti" Komisiju da nije monopolista?
Zanimljivo je kako je na slučaj Delta reagovao srpski ekonomista Miroslav Prokopijević (izvor B 92):
"Ekonomista Miroslav Prokopijević ocenjuje da u narednih nekoliko godina neće doći do stvarne primene antimonopolskih propisa u Srbiji jer nema političke volje za uređenje te oblasti. "Delta nije jedina kompanija koja ima monopol u Srbiji, monopol postoji i u proizvodnji piva, pudinga, pa i u ponudi i ceni praška za pecivo", rekao je Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.
On je ocenio da Antimonopolska komisija tokom svog postojanja nije stigla ništa da uradi na primeni antimonopolskih propisa, a da je težak zadatak i pred Komisijom za zaštitu konkurencije, koja je naslednik Antimonopolske komisije. "To je neuzorana zemlja i teren koji tek treba da se uredi. Uređenje te oblasti je u interesu potrošača, a nikako u interesu onih koji monopolskim položajem zarađuju."
Subscribe to:
Posts (Atom)