Novi Statut Vojvodine, koji je inače pun bisera jer taksativno navodi ovlašćenja pokrajinske vlade, između ostalog propisuje da Skupština Vojvodine osniva razvojnu banku. Vojislav Koštunica je kritikovao ovaj potez jer ga smatra neustavnim, jer je bankarski sistem u nadležnosti Srbije. Jedan od autora Statuta odgovara da se banka neće baviti monetarnom politikom što je prerogativ jedino NBS pa posledično i neće biti problema sa Ustavom.
Bojan Pajtić lepo kaže: Uvođenje institucije razvojne banke Vojvodine znači poboljšanje pozicija u privredi. Statut ... implementira sredstva .. i obezbeđuje da ona budu usmerena u razvoj infrastrukture, nova radna mesta i razvoj privrede. Šta je tu nejasno?
Pa za početak bi bilo lepo reći da se radi o novoj državnoj banci, a sa njima postoje dva velika problema: centralnoplanska alokacija sredstava i korupcija. Netržišna alokacija sredstava dovodi do finansiranja inferiornih projekata, čija je ekonomska smislenost sporedna u odnosu na političke ciljeve. Takvi krediti su i doveli do finansijske krize u Americi. Ako to nije previše ubedljiv primer, setite se Beobanke, Jugobanke i sličnih. Valjda vojvođansko rukovodstvo smatra da građane Vojvodine treba podsetiti kako može ekspeditivno da se da kredit nekom gubitašu da isplati plate ili da nije loše graditi nerentabilne puteve. One, koje privatni investitori procene previše rizičnim ili neisplativim. Najveći gubitak nije samo što će se novac ulagati rizičnije i manje profitabilno (cilj će sigurno biti jeftini krediti), već oportunitetni trošak. Novac koji građani ne ulože sami je ustvari najveća tragedija ove buduće državne banke. Umesto da taj novac građani sami investiraju preko privatnih banaka u najisplatljivije investicije, to će umesto njih raditi Pajtić i ekipa.
Korupciju takođe ne treba zanemariti. Da li ima nekoga da sumnja da će značajne kredite od državne banke dobijati isključivo politički podobni? Državna banka će tako postati novi NIS ili Telekom, gde će članove upravnog odbora i menadžment imenovati stranke na vlasti a koji će za račun političara činiti usluge pojedincima i firmama od važnosti za političku elitu. Da se razumemo nije u pitanju problematična istorija Bojana Pajtića već sistem koji jednostavno motiviše razvoj korupcije.
Nisam siguran da je Koštunica u pravu kada kaže da je osnivanje ove banke neustavno. Ne znam gde to Ustav brani državnim organima da osnivaju preduzeća. Čudno je kako mu smeta banka koju osniva pokrajinska vlada a ne smeta mu poslovanje recimo Poštanske štedionice ili drugih banaka gde republička vlast ima deo vlasništva. Ja bih voleo da Ustav zabranjuje državi da se bavi privrednim aktivnostima, ali mislim da to nije slučaj. Sa druge strane to što Ustav dozvoljava osnivanje državnih banaka ne znači da to nije najgora stvar koju vlast može da uradi za građane Vojvodine. Nacionalni investicioni plan je barem vremenski ograničen, dok ovaj državni monstrum preti da bude večan.
28 October 2008
Obamin socijalizam
Kategorija:
Lične slobode,
Svet
Ovo je retka prilika. Za nedelju dana za američkog predsednika će verovatno biti izabran čovek koji je otvoreni socijalista i čiji je glavni projekat poništenje američkog Ustava da bi se obezbedila "radikalna" redistribucija bogatstva. Verujem da je reč o jedinstvenom događaju u američkoj i svetskoj istoriji, i velikoj opasnosti za civilizovani svet, u svakom slučaju velikoj opasnosti za slobodno društvo kakvo znamo i Ameriku kakvu znamo i kakvu mnogi od nas vole.
Već smo se dosta bavili Obaminom ekonomskom politikom (ja ću narednih dana probati da sumiram i njegovu i Mekejnovu). Što se tiče sudstva, Obama je gorljivi zastupnik teorije "živog Ustava", tj protivnik tradicionalnog konstitucionalizma. On smatra da ustavne odredbe treba tumačiti u skladu sa interesima "potlačenih klasa". "[W]e need somebody who's got the heart, the empathy, to recognize what it's like to be a young teenage mom. The empathy to understand what it's like to be poor, or African-American, or gay, or disabled, or old. And that's the criteria by which I'm going to be selecting my judges." Tradicionalno shvatanje je da sudija treba da primenjuje zakon i Ustav, a ne da ima simpatije za bilo koga. Obama zapravo kaže da će on postavljati one sudije koje će da sude polazeći od svojih ličnih, političkih i ideoloških predrasuda i ćefova, a ne od slova Ustava ili zakona. Sudije koje će pomagati u njegovom poslu uvođenja "radikalne promene" u Ameriku, a ne neutralno garantovati ljudska prava i slobode.
No, možda je najbolje Obamin socijalizam pokazalo nekoliko skorašnjih događaja iz predsedničke kampanje. Prvi je već poznata afera sa Džoom vodoinstalaterom (Joe the Plumber). Tokom jednog skupa u kampanji u Ohaju, Obami je prišao lokalni vodoinstalater po imenu Džo i pitao ga kako on to misli da donese promenu povećanjem poreza? On, Džo, planira da kupi firmu vrednu 250 000 dolara a Obamino povećanje poreza će ga sprečiti, i to po našem Džou "nije ostvarenje američkog sna" već kažnjavanje uspeha i preduzetništva. Na to mu je Obama odgovorio: "Ja ne želim vas da kaznim, već samo da osiguram da i svako ko stoji lošije od vas takođe dobije šansu da uspe. Kad proširite bogatstvo okolo, onda je to dobro za svakoga". Dakle, opporezivanje je "proširivanje bogatstva naokolo" i to je "dobro za svakoga". Obamina izjava zbog koje su njegovi propagandni timovi (čitaj: svi američki glavni mediji) danima pokušavali na sve načine da diskredituju Džoa, je manifest njegove političke filozofije - bogatstvo stvara država a ne Džo vodoinstalater sam.
Osim toga, pre nekoliko dana je isplivao jedan stariji intervju Baraka Obame iz 2001 godine koji je zaista zastrašujući. U njemu Obama lamentira nad sudbinom pokreta za građanska prava u SAD i tvrdi da je njegova najveća tragedija bila u tome što nije uspeo da obezbedi redistribuciju dobara na širokoj skali, odnosno što se fokusirao na sudove umesto na politiku. Krivica pokreta za građanska prava je po Obami bila u tome što se borio za građanska prava pred sudovima, a ne za socijalizam u Americi kroz političko organizovanje. I kaže da je pravi problem sa tim pokretom u tome što "nije bio dovoljno radikalan" i da se "nije probio van ustavnih okvira koji su postavili Očevi Utemeljivači". VAU! Nisu bili dovoljno dobri jer nisu uspeli da ponište Ustav!
U ovom kratkom isečku imate Obaminu izjavu da je sam američki Ustav krivac za to što je Amerika danas nepravedno društvo, jer nije dozvolio redistribuciju dohotka. Ustav, po rečima Jednog, odražava "fundamentalnu grešku" američkog društva, i svojom zabranom redistribucije je "popločao put za ono što je Amerika danas".
Ruzvelt jeste pokušavao da zaobiđe i pogazi Ustav na svaki mogući način, uključujući i pritiske i pretnje Vrhovnom sudu, da bi sproveo svoje protivustavne socijalističke mere u ekonomskoj politici, a i inače. Ali, čak se ni on nije usudio da kaže da je sam američki Ustav fundamentalna greška koja je kriva za to što Amerika danas izgleda tako žalosno kako izgleda. Glavni politički projekat ovog novog Mesije je poništenje američkog Ustava. Na kakvom je to moralnom, intelektualnom i političkom dnu Amerika kad jedan ovakav lik može da dobije predsedničke izbore? Da ne govorim o podršci "libertarijanaca".
Update; Dva dobra komentara na ovu temu, ovde i ovde.
Već smo se dosta bavili Obaminom ekonomskom politikom (ja ću narednih dana probati da sumiram i njegovu i Mekejnovu). Što se tiče sudstva, Obama je gorljivi zastupnik teorije "živog Ustava", tj protivnik tradicionalnog konstitucionalizma. On smatra da ustavne odredbe treba tumačiti u skladu sa interesima "potlačenih klasa". "[W]e need somebody who's got the heart, the empathy, to recognize what it's like to be a young teenage mom. The empathy to understand what it's like to be poor, or African-American, or gay, or disabled, or old. And that's the criteria by which I'm going to be selecting my judges." Tradicionalno shvatanje je da sudija treba da primenjuje zakon i Ustav, a ne da ima simpatije za bilo koga. Obama zapravo kaže da će on postavljati one sudije koje će da sude polazeći od svojih ličnih, političkih i ideoloških predrasuda i ćefova, a ne od slova Ustava ili zakona. Sudije koje će pomagati u njegovom poslu uvođenja "radikalne promene" u Ameriku, a ne neutralno garantovati ljudska prava i slobode.
No, možda je najbolje Obamin socijalizam pokazalo nekoliko skorašnjih događaja iz predsedničke kampanje. Prvi je već poznata afera sa Džoom vodoinstalaterom (Joe the Plumber). Tokom jednog skupa u kampanji u Ohaju, Obami je prišao lokalni vodoinstalater po imenu Džo i pitao ga kako on to misli da donese promenu povećanjem poreza? On, Džo, planira da kupi firmu vrednu 250 000 dolara a Obamino povećanje poreza će ga sprečiti, i to po našem Džou "nije ostvarenje američkog sna" već kažnjavanje uspeha i preduzetništva. Na to mu je Obama odgovorio: "Ja ne želim vas da kaznim, već samo da osiguram da i svako ko stoji lošije od vas takođe dobije šansu da uspe. Kad proširite bogatstvo okolo, onda je to dobro za svakoga". Dakle, opporezivanje je "proširivanje bogatstva naokolo" i to je "dobro za svakoga". Obamina izjava zbog koje su njegovi propagandni timovi (čitaj: svi američki glavni mediji) danima pokušavali na sve načine da diskredituju Džoa, je manifest njegove političke filozofije - bogatstvo stvara država a ne Džo vodoinstalater sam.
Osim toga, pre nekoliko dana je isplivao jedan stariji intervju Baraka Obame iz 2001 godine koji je zaista zastrašujući. U njemu Obama lamentira nad sudbinom pokreta za građanska prava u SAD i tvrdi da je njegova najveća tragedija bila u tome što nije uspeo da obezbedi redistribuciju dobara na širokoj skali, odnosno što se fokusirao na sudove umesto na politiku. Krivica pokreta za građanska prava je po Obami bila u tome što se borio za građanska prava pred sudovima, a ne za socijalizam u Americi kroz političko organizovanje. I kaže da je pravi problem sa tim pokretom u tome što "nije bio dovoljno radikalan" i da se "nije probio van ustavnih okvira koji su postavili Očevi Utemeljivači". VAU! Nisu bili dovoljno dobri jer nisu uspeli da ponište Ustav!
U ovom kratkom isečku imate Obaminu izjavu da je sam američki Ustav krivac za to što je Amerika danas nepravedno društvo, jer nije dozvolio redistribuciju dohotka. Ustav, po rečima Jednog, odražava "fundamentalnu grešku" američkog društva, i svojom zabranom redistribucije je "popločao put za ono što je Amerika danas".
Ruzvelt jeste pokušavao da zaobiđe i pogazi Ustav na svaki mogući način, uključujući i pritiske i pretnje Vrhovnom sudu, da bi sproveo svoje protivustavne socijalističke mere u ekonomskoj politici, a i inače. Ali, čak se ni on nije usudio da kaže da je sam američki Ustav fundamentalna greška koja je kriva za to što Amerika danas izgleda tako žalosno kako izgleda. Glavni politički projekat ovog novog Mesije je poništenje američkog Ustava. Na kakvom je to moralnom, intelektualnom i političkom dnu Amerika kad jedan ovakav lik može da dobije predsedničke izbore? Da ne govorim o podršci "libertarijanaca".
Update; Dva dobra komentara na ovu temu, ovde i ovde.
Subscribe to:
Posts (Atom)