Biznis anđeo

Još jedan biser Vlade Srbije. Pošto se proces privatizacije privodi kraju Božidar Đelić najavljuje program delimične nacionalizacije. Vlada Srbije razmatra da kupuje deonice malih i srednjih preduzeća u iznosu od pola miliona do pet miliona evra, da bi pomogla razvoj preduzeća i povećala izvoz.

Do sada su novac uzimali od profitabilnih preduzeća da bi ih kroz subvencije davali neprofitabilnim. Sada planiraju da uzimaju novac od profitabilnih preduzeća da bi ga davali onima za koje misle da će biti profitabilna. Na stranu činjenica da će postojati velike mogućnosti zloupotrebe, gde će prijatelji i komšije dobijati finansijske inekcije, još je veći problem što se ovim programom dodatno opterećuje privreda. Kao da već i vrapcima nije jasno da je najsveobuhvatniji način pomoći preduzetnicima manje poreskog opterećenja a ne više.

Savršena oluja

Još jedan zanimljiv tekst. Branko Milanović iznosi mogući scenario razvoja događaja u Srbiji u narednom periodu. Ne izgleda sjajno. Čak prognozira i mogućnost uvođenja sankcija Srbiji. Nadam se da greši.

Zanimljiv tekst

U jučerašnjem The Washington Times-u je izašao tekst o Srbiji i Kosovu čiji značaj je teško preceniti, imajući u vidu da su ga potpisali bivši američki ambasador u UN, bivši državni sekretar i bivši pomoćnik sekretara odbrane, zadužen za međunarodnu bezbednost.

Osnovna teza je da SAD treba da odlože odluku o priznavanju nezavisnosti Kosova. Kao argumenti se navode već poznate stvari - teškoća da se nezavisnost Kosova ne smatra presedanom, nepotrebno pogoršavanje odnosa sa Rusijom zbog, za Ameriku, nebitne stvari, dovođenje EU u loš položaj, pogoršavanje političke situacije u Srbiji. I pored toga što nema suštinski ničeg novog, treba ga pročitati.

Inače, Washington Times je vrlo zanimljiv časopis i, ako ne grešim, nikada ranije nisam za njih čuo. Izgleda da su svaku godinu od osnivanja završili sa gubitkom i da su bili omiljene dnevne novine Ronalda Reagana.

Naši i njihovi

"Pročitao sam i neverovatan argument da bi trebalo za njih glasati, jer su naši. To nema veze sa demokratijom. Ako naši čine ono što bi činili njihovi, bolje je da to čine njihovi. Pa da oni budu odgovorni i plate cenu."

Ovako Vladimir Gligorov jezgrovito sažima argument koji sam ja ovde iznosio (ovde i ovde) zašto ne bi trebalo glasati za Tadića. Ako neko obećava i sprovodi, sam ili u sadejstvu s Koštunicom, radikalsku politiku, bolje onda da tu politiku vodi Toma Nikolić, pa da on bude i odgovoran za rezultate.

No, nije ovo oportuno reći danas: čak i veliki broj ljudi s famoznog Peščanika poziva da se glasa za Tadića, recimo Teofil Pančić, Biljana Srbljanović, Miljenko Dereta i drugi. Osim Gligorova, ima zanimljiv prilog Srđe Popovića koji takođe dovodi u sumnju argumentaciju o glasu za Tadića kao spasavanju od "većeg zla".

Bard za NTR

Samo zlonamerni ljudi, samo ljudi koji o jadu i zlu misle, mogli bi da zaustave tu gradnju, kaže Voja Brajović u Kuriru. Time bi valjda trebalo da spreči svaku kritiku predloga izgradnje pozorišta u Kosovskoj Mitrovici. Dodaje da ovaj projekat nema veze sa politikom. Verovatno je u pitanju prioritet broj 1 u Nacionalnoj strategiji za razvoj kulture, jer Voja naglašava da neće štedeti budžetski novac za ovaj posao.

Nije problem činjenica da država gradi pozorište u Kosovskoj Mitrovici, već što uopšte gradi pozorište novcem poreskih obveznika. Svi plaćaju porez a verovatno manje od 2% građana ide u pozorište redovno. Bilo bi smislenije iz budžeta sagraditi Ceci montažnu halu (veličine Arene) kako bi držala koncerte na zatvorenom po celoj Srbiji jer bi taj program pratilo više poreskih obveznika. Glupo je, ali glupo je i graditi pozorište. Uostalom pogledajte tekst u Kuriru prilično je zabavan.

Danas je verovatno moguće sazidati i piramide na Kosovu pod izgovorom da su bitne za očuvanje državnosti.

Strategija za povećanje nezaposlenosti

Imam jednog prijatelja koji se u potpunosti slaže sa svim libertarijanskim predlozima osim jednog. On smatra da je okrutno ženama ne plaćati pune plate dok su na jednogodišnjem porodiljskom odsustvu. Da ne bude da je zbog predsedničke kampanje, tek i Đelić je danas objavio da je vlada povećala isplatu naknada trudnicama sa 65% na 100% plate za vreme porodiljskog odsustva koje traje oko godinu dana.

Nije lako kritikovati odluke koje bi trebalo da pomažu trudnicama. To jednostavno nikada nije popularno kao što primer mog prijatelja pokazuje. Međutim ovo nije kontekst popularosti pa ću pokušati da nađem neki argument. Činjenica da će poslodavci (a pretpostavljam da će ova uredba zakačiti i poslodavce) morati da izdvajaju više novca za zaposlene na trudničkom bolovanju može da utiče na njih da zapošljavaju manje žena. Tako umesto da im pomaže, ova vladina uredba će imati negativan efekat na zaposlenost žena. Svako razuman će pre zaposliti muškarca jer će mu potencijalni troškovi biti manji.

Neželjena posledica ove uredbe će između ostalog biti i rast panike u Savetu za ravnopravnost polova. Kada nova mera vlade bude pokazala prve efekte i kada se zaključi da je procenat zaposlenih žena u odnosu na muškarce još manji, Savet će verovatno predložiti uvođenje kvota za zapošljavanje žena kao rešenje. Naravno ni tada posledice neće biti više zaposlenih žena već sveukupno manje zaposlenih žena i muškaraca, bez diskriminacije. To je valjda i najvažnije.