Treba li evru zajednička fiskalna politika?

Jedna često ponavljana tvrdnja kada se govoti o krizi evrozone je da se ne može imati zajednička monetarna politika ako se vode odvojene fiskalne politike. Na to su kao na ključni problem evrozone ukazivali kritičari evro od početka, a danas se svi slažu da je, bez obzira na prezaduženost kao neposredan uzrok, neusklađenost fiskalne i monetarne politike taj fundamentalni problem koji se dugoročno mora rešiti. Neki čak vide potpunu fiskalnu uniju ili raspad evrozone kao jedine dve ravnotežne tačke.

Iako sam i sam to automatski prihvatao, sada vidim da je to pogrešna dijagnoza. Tačno je da je zajednička poreska politika jedna od stvari koje su načelno poželjne ako imate zajedničku valutu. Ali ona nije ništa važnija od drugih uslova -- zajedničke konjukture, povezanosti ekonomija, mobilnosti radne snage, mobilnosti kapitala, jezičke i kulturne bliskosti.

U doba zlatnog standarda (otprilike 1861-1930, negde kraće, negde duže), evropske zemlje i sve veće svetske ekonomije su imale jedinstvenu valutu -- zlato. Valute su se formalno zvale drugačije, ali pošto su bile definisane u gramima zlata, praktično su sve bile jedno te isto. "Dolar" ili "franak" su bili samo nazivi za određene količine zlata, to je bilo njihovo jedino značenje. Neke evropske zemlje su, da bi pojednostavile transakcije i računanje, čak i napravile uniformne valute sa identičnim vrednostima i to nazvale (Latinskom) monetarnom unijom. Ali i bez toga od SAD, preko Evrope do Japana, sve veće ekonomije sveta su preko zlata bile u monetarnoj uniji. Kako su tada zajednička monetarna i različite fiskalne politike mogle ići zajedno? 

Vrlo lako, ako nema arbitrarne monetarne politike, samostalnog štampanja novca, i ako nema neodgovorne fiskalne politike, ako se budžet u srednjem roku uravnotežava, onda nema ni problema sa monetarnom unijom. Da je danas jedinstvena monetarna politika navodno nemoguća bez zajedniče fiskalne, nije ekonomska zakonitost nego posledica promene prirode ovih politika. "Monetarna politika" je danas šifra za arbitrarno manipulisanje kamatnih stopa i količine novca, "fiskalna politika" je šifra za budžetske deficite i potrošnju bez pokrića, a obema je kejnzijanska makroekonomija još dala i naučnu auru. Jedino ako ih tako definišemo monetarna politka ne može bez fiskalne. Dok nisu postojale kao svesne makroekonomske politike, dok je monetarna bila ograničena na garantovanje vrednosti valute a fiskalna na uravnoteženje budžeta, moglo je.

Poenta je -- evrozona nije idealni valutni prostor, ali ako i hoće da ga očuvaju nije tačno da je fiskalna unija jedini način za to.

Englezi o svetloj strani komunizma

Neil Clark, Guardian:

No one questions that (Vaclav) Havel, who went to prison twice, was a brave man who had the courage to stand up for his views. Yet the question which needs to be asked is whether his political campaigning made his country, and the world, a better place.

Havel's anti-communist critique contained little if any acknowledgement of the positive achievements of the regimes of eastern Europe in the fields of employment, welfare provision, education and women's rights. Or the fact that communism, for all its faults, was still a system which put the economic needs of the majority first.

Putevi i građevinska industrija

Ne znam koliko ljudi zna za Zakon o podsticanju građevinske industrije u uslovima ekonomske krize. Suština zakona je stav 1 člana 5, koji glasi:

Na postupak izbora projektanta, vršioca tehničke kontrole, izvođača radova, vršioca stručnog nadzora, kao i vršioca tehničkog pregleda, odnosno za potrebe projektnog finansiranja za izgradnju objekata, primenjuje se pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke. 

Dakle, ceo zakon je donet samo da se u tim slučajevima ne bi primenjivale standardne odredbe Zakona o javnim nabavkama. Zakon predviđa ograničeno trajanje, do kraja 2011. godine. Sada je u Narodnoj skupštini predlog Zakona o dopunama i izmenama Zakona o podsticanju građevinske industrije u uslovima ekonomske krize. Verovatno se radi o jednom od najkraćih zakona ikada. Evo celog teksta:

Члан 1.

У Закону о подстицању грађевинске индустрије Републике Србије у условима економске кризе („Службени гласник РС”, број 45/10) у члану 8. речи „2011. године” замењују се речима: „2012. године”.

Члан 2.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије.”

I, to je to, suspendovan Zakon o javnim nabavkama za još godinu dana. Kakva magija, neverovatno. 

Takođe, donosi se i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima. Takođe, radi se o sjajnom primeru sažetosti. Evo celog zakona:

Члан 1.

У Закону о јавним путевима („Службени гласник РС”, бр. 101/05 и 123/07), члан 16. мења се и гласи:

"Члан 16.

Финансирање изградње и реконструкције, одржавања и заштите јавног пута обезбеђује се из:

1. накнада за употребу јавног пута;

2. буџета Републике Србије;

3. финансијских кредита;

4. улагања домаћих и страних лица и

5. других извора у складу са законом.”

Члан 2.

Члан 19. брише се.

Члан 3.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Ovime su ostavili Puteve Srbije bez 20 mlrd dinara za održavanje puteva u sledećoj godini, koji su im do sada pripadali od akcize na naftne derivate. Neverovatno je kako ovakve stvari prolaze bez ikakve javne rasprave.

Šverc putera

U Norveškoj su uhapšeni šverceri Šveđani koji su pokušali da prokrijumčare oko 250 kila putera. Zašto bi iko pri zdravoj pameti švercovao puter?

Zato što ga u Norveškoj nema dovoljno - poludeli su za nekom dijetom zasnovanom na masnoćama, a leto nije bilo baš rodno, pa ima malo mleka. Dobro, pitaćete se, pa što ne uvoze puter? Zato što su carine visoke. Koliko visoke, nisam baš uspeo da nađem (ovaj članak kaže da su "ridiculously high), ali je cena putera na nekim internet sajtovima dostigla 50 dolara za kilogram. 

Pomnožite to sa 250 i dobijete zavidan broj razloga za šverc.