Zašto Cekić nije problem?

Radiodifuzna agencija je na odluku Vrhovnog suda da stavi neke odluke agencije van snage, jednostavno ponovo donela iste odluke. Usput su pomenuli da se Vrhovni sud ne razume u njihove nadležnosti. Ovakvo ponašanje RRA zaista zaslužuje poseban komentar, ali je važnije objasniti u čemu je zaista problem.

Osnovni problem je vlasnička struktura i regulacija. Kod nas je država vlasnik svih frekvencija i praktično ih iznajmljuje uz fiksnu nadoknadu ograničenom broju emitera, koji frekvencije mogu da koriste isključivo za emitovanje programa uz razna ograničenja. Bolji sistem je privatizacija spektruma. Država bi mogla da proda spektrum u nekoliko segmenata (npr. od 87 do 95 Mhz i slično). Vlasnici frekvencija bi onda mogli da ih iznajmljuju kome hoće i za koju god hoće namenu. Koliko emitera bi uspeli da tehnološki spakuju u svoj deo spektruma bi bio njihov problem a ne državni. Sve nesporazume bi morali da rešavaju među sobom ili putem sudova.

Danas u Srbiji imamo samo 5 nacionalnih emitera što nije posledica tehničkih nemogućnosti (imali smo i više ranije) već činjenice da državno mešanje uglavnom proizvodi veštačke nestašice. Kao što je državna politika pre 15 godina dovodila do nestašice hleba tako je RRA uspeo da proizvede nestašicu frekvencija.

Postojanje RRA ograničava i slobodu govora. Elektronski mediji imaju manje slobode nego štampani. Ako se ne varam kod nas RRA uređuje i proizvodnju programa, ne samo emitovanje (zabranili su BK na kablovskoj). Sve u svemu postoji mnogo dobrih razloga za ukidanje RRA, a nijedan za njegovo postojanje.

Inače privatizacija spektruma je urađena na Novom Zelandu 1987 (ne znam koliko uspešno) a interesant tekst na ovu temu možete da nađete i na CATO sajtu.

Ron Paul

Ron Paul je republikanski kandidat koji je verovatno najbliži libertarijanskim glasačima ove godine. Kongresmen iz Teksasa, 1988. kandidat libertarijanske partije za predsednika, osvojio je oko 0.5% glasova. Ni danas ne stoji mnogo bolje. Otprilike je između 5. i 9. mesta. Ipak, Ron Paul je kandidat koji ima najveću podršku na internetu. Youtube i Digg su poplavljeni njegovim izjavama.

Ron Paul je blizak libertarijancima jer se zalaže za:

• ukidanje poreske uprave (IRS)
• ukidanje poreza na dohodak (16. amandman)
• smanjenje potrošnje
• minimalnu državu (nikada nije glasao ni za jedan zakon koji bi povećao porez)
• jedini je republikanski kandidat za predsednika koji je glasao protiv rata u Iraku
• striktno poštovanje individualnih sloboda (imovina, privatnost, i sl)
• protiv federalnog rata protiv droge, glasao za legalizaciju medicinske i industrijske marihuane (nije savršeno ali za kongresmena nije loše)

Gde se ne slažem sa njim:

• protiv je abortusa. Doduše, zalaže se da svaka država donosi odluku po tom pitanju. To ga ne čini manjim libertarijancem, jer su mnogi pro-life.
• protiv ilegalne imigracije što mogu da razumem. Međutim zalaže se za ukidanje davanja državljanstva po rođenju.
• kao i svaki drugi libertarijanac protiv je većine međunarodnih ugovora i organizacija. Jasno mi je zašto je UN problem, ali Ron Paul ne podržava ni NAFTA-u. Njegovo objašnjenje je da je to uvod u stvaranje severnoameričke države koja bi ukinula malu vladu.

Sve u svemu sjajan kandidat koji nažalost nema šanse na izborima ali svakako utiče na širenje libertarijanskih ideja kao najveća internet senzacija.

Populizam u Americi

NYT danas piše o rastućem populizmu skoro svih demokratskih kandidata i njihovom odstupanju od Klintonove politike koja je propagirala slobodnu trgovinu. To je posledica činjenice da su na prošlogodišnjim izborima za kongres najbolje prošli upravo levičarski kandidati demokratske stranke. Evo nekih citata:

Nancy Pelosi: Američki građani žele da znaju šta radimo po pitanju njihove bezbednosti. Mislim da nećemo moći da potpisujemo sporazume o slobodnoj trgovini i da reformišemo imigraciju dok američki građani... ne znaju gde stoje i kakva im je budućnost.

Barney Frank (predsednik kongresnog odbora za finansijske usluge) je organizovao saslušanje na temu: Globalizacija, autsorsing i američki radnik - šta bi trebalo da uradi vlada?

Hillary Clinton: Globalizacija je dobra samo za mali broj ljudi. (Takođe se izjasnila protiv potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini sa Južnom Korejom).

John Edwards: Za poslednjih 20 godina pola ekonomskog rasta je otišlo samo jednom procentu stanovništva.

Barrack Obama: Prvo su rekli ljudima da se prekvalifikuju za bolje plaćene poslove... a sada se i ti poslovi šalju u inostranstvo.

Iako NYT nudi zaključak da će partija koja se bude bavila globalizacijom i ekonomskom sigurnošću (čitaj većom državnom intervencijom) pobediti na izborima, ja ipak mislim da je ovo normalno flertovanje sa demokratskom bazom pred stranačke izbore i da će se situacija promeniti pred predsedničke. Sa druge strane najviše me plaše posledice ove rasprave na druge zemlje sada kada je došlo do zastoja u pregovorima u okviru Svetske trgovinske organizacije.

Kome je bolje

Imali smo već u dva navrata raspravu na temu da li je danas u Srbiji bolje nego što je ranije bilo. Ja verujem da je objektivno poređenje jako teško, ali da je ipak moguće. Neki komentatori su insistirali na tome da je od objektivnih pokazatelja mnogo bitnije to kako se ljudi osećaju, odnosno da navodna činjenica (kažem navodna jer nemamo nikakve podatke) da su bili srećniji 1989. godine nego danas, govori o tome da je tada bilo bolje.

Problem sa subjektivnošću je sledeći - nova anketa koju je radio Gallup pokazuje da su Kenijci zadovoljniji svojim zdravljem nego Amerikanci. Da li to znači da je kenijski sistem zdravstvene zaštite bolji od američkog? Ne, nego znači da prosečan Kenijac ima mnogo niža očekivanja nego prosečni Amerikanac. Isto kao i prosečan Srbin 1989. u odnosu na 2007. godinu.

EDIT: Cato Institut je nedavno objavio tekst na sličnu temu, pa pogledajte.

Atmosfera bojkota

Posla imamo i preko glave, a da nije uvozničkog lobija bilo bi ga još više. Tvrdi vlasnik firme iz Male Varoši koja sklapa cisterne. Neću se iznenaditi ako uskoro pročitam kako je pohapšena uvoznička mafija ili bar najavu vaskrsa kampanje kupujmo domaće.

Teorija zavere

Nebojša Katić u Politici piše o problemima računjanja BDP, odnosno kako BDP metod obračuna favorizuje razvijene zapadne zemlje (Amerika) u odnosu na tradicionalna društva puna ljubavi za bližnje (Srbija). Nudi sledeće primere, kockanje ulazi u BDP ali čitanje knjiga ne. Netačno jer se knjiga kupuje, ali nije bitno. Briga baka i deka o unucima ne ulazi u BDP ali kada to rade vrtići onda se računa, i slično.

Katić zaključuje da iako su ekonomistima poznate ove nesavršenosti BDP niko ne želi da ih menja jer bi to značilo, ni manje ni više, nego kraj kapitalizmu i potrošačkom društvu. Ljudi bi shvatili da nije zlato sve što sija i valjda bi svi kolektivno otišli na pecanje. Smešno.

BDP nije savršena mera za računjanje i poređenje standarda ali nema bolje. Katić je iskritikovao proces ali već tipično za ozbiljnu debatu kod nas, ne nudi rešenje. Pominje neke druge metode računjanja koje su navodno namerno marginalizovane, verovatno da bi se zaštitio trenutni svetski poredak. Pretpostavljam da je jedna od tih metoda i Happy Planet Index. Po toj listi bolje je živeti u Palestini, Bosni, Butanu, Burmi i još 149 drugih zemalja nego u Americi. Mislim da marginalizacija nekih metoda računjanja standarda ipak nije žrtva teorija zavere.

Izvesno je da Nobelova nagrada čeka svakog, pa i Katića, ko unapredi računanje BDP. Srećno.

Jednakost i bratstvo

Prema proceni Udruženja francuskih poreskih obveznika, ove godine Francuzi su radili tačno 196 dana za državu. Danas slave svoj Dan poreske slobode. Francuzi su radili do 16. jula za svoju Marijanu, kada su svoj kuluk već odavno završili Amerikanci, Hrvati, Srbi, svi Evrounijci osim Šveđana...

Izgleda da je taj 14. juli magijski datum za Francuze: već nekoliko godina Dan poreskog oslobođenja vrti se oko sredine jula. Nikako da se pomeri...

Neki Francuzi tržišno-klasično-liberalno orijentisani, rešili su da porade na tome. Oni će slaviti 16. septembar kao Dan slobode. Kontra-praznik i kontra-filozofija.

Naravno, u subotu, 14. jula, u Parizu je održan Koncert bratstva. Bilo je 600 hiljada ljudi. Jasno, došli su zbog Boba Sinklera i Neli Furtado.

Kod Francuza prvo počne rat ceremonijama, datumima i kalendarima...Tek posle dođe na red fiskalna politika.