Mića Jovanović i Megatrend su na tapetu. To je stvar ukusa. Ali tržišna inspekcija u službi gaženja slobode govora je mali korak do fašističkih/komunističkih praksi. Zašto se neko ne bi smeo zalagati da ljudi koji završe faks pale iz Srbije, čovek je hiper realan. Da neće možda Đelić da ih zadrži uzgajajući ih kao pečurke u jalovim institucijama kvazi nauke? Ili će ih zaposliti oni koji su uništili 200.000 radnih mesta u privatnom sektoru? Ili će otvoriti preduzeće da bi hranili apetite hipertrofirane države?
Kao i obično nije to ništa drugo nego fenomen razbijanja ogledala. Samo što je od razbijanja ovakvog ogledala do razbijanja noseva i kostiju mali korak.
25 March 2011
Egipat, Libija i priključenija
Sećamo se do pre koju nedelju usaglašenog hora levih i desnih hvalilaca "demokratske revolucije" u Egiptu: "narod" i "omladina" koji ruše "diktatora". Repriza 1989, pad arapskog Berlinskog zida! Za to vreme, neki razumniji glasovi su upozoravali da je zapravo igra potpuno obrnuta: obaranje autokratskog ali podnošljivog vladara, na čije mesto će doći najbolje organizovana grupa, islamistička Muslimanska braća i uvesti neku formu totalitarnog, teokratskog režima. Umesto Praga ili Varšave 1989 dobićemo Petrograd 1917, tj Teheran 1979.
Danas New York Times izveštava da se, o iznenađenja, upravo to događa. Vojska je napravila dil sa Muslimanskom braćom da se ubrza procedura donošenja Ustava i izbori koji će dati veliku prednost Muslimanskoj braći kao jedinoj organizaciji sa uspostavljenom nacionalnom mrežom. Plakati i propaganda koji je Muslimanska braća širila za ustavni referendum pretili su da ako ustavne promene ne prođu Egipat će se pretvoriti u Švajcarsku, biće uspostavljena sekularna država, ženama zabranjeno da nose hijab, i javne molitve ukinute, i dno dna – homosekualizam dozvoljen. Ko je Musliman, bolje neka izađe na referendum da spreči ovu apokalipsu. "Sekularna" opozicija je u potpunom rasulu, i zapravo nepostojeća. Rani nagoveštaj da je Vojska sklopila dil sa islamistima je bilo puštanje iranskih ratnih brodova da prođu Suec pre nekoliko nedelja (stvar bez presedana), što je bila direktna provokacija protiv Izraela. Danas znamo da to nije bilo slučajno i da je Egipat zapravo već u rukama islamista.
Verujem da će ovo uticati i na sve one koji ponavljaju istu grešku sa Libijom i podrškom tamošnjoj "humanitarnoj intervenciji". Vrlo rđav vladar Gadafi, koji je ranije podržavao i sprovodio terorizam, ali ga se odrekao u međuvremenu i uspostavio normalne odnose sa Zapadom, napadnut je od strane opozicionih grupa o kojima ne znamo ništa osim da ih podržavaju Iran, Al Kaida, Sirija i Muslimanska braća u Egiptu. Al Karadavi, radikalni klerik i idejni vođa Al Kaide vrlo popularan u Egiptu, bacio je fatvu na Gadafija i pozvao na njegovo ubistvo kao svetu dužnost. Muslimanska braća skupljaju pare i pomoć za libijske pobunjenike. Iranska vlada organizuje masovne proteste podrške istima i osude Gadafija. A NATO predvođen Amerikom vojno interveniše protiv Gadafija, a da bi pomogao tim opozicionim snagama! Nije li to jedna vrlo čudna sinergija?
Pretpostavimo da je Gadafi svrgnut, i opozicija ustoličena na vlasti – kakvu će ona politiku da vodi, kakav režim će da uspostavi i u ime koje ideologije? Da li iko u horu novopečenih bušističkih entuzijasta vojno dizajnirane "demokratije u arapskom svetu" ima bilo kakav drugi odgovor osim jedino mogućeg – u ime islamizma? Da li iko veruje da su radikalni islamisti bolji od Gadafija? Ili možda da za razliku od Egipta u Libiji postoji neka druga, bolja politička opcija koja će u uslovima građanskog rata da nadvlada džihadiste? Možda, ali ja ne vidim ni jedan jedini dokaz toga. Voleo bih da ga vidim. To da je Gadafi loš ili da ubija civile ne znači ništa. Juče je Asad u Sriiji ubio 22 civila i nikom ništa.
Ako je ova tragikomedija od "humanitarne intervencije" u Libiji išta pokazala onda je to fakat da je unutrašnja samo-destrukcija zapadne politike otišla tako daleko da je NATO sada postao konjica Al Kaide. Ne samo da zapadni lideri i intelektualci, od liberala do konzervativaca, aktivno politički podržavaju islamistički takeover na Bliskom Istoku, već sada u službu istog stavljaju i zapadne živote i vojne resurse.
Danas New York Times izveštava da se, o iznenađenja, upravo to događa. Vojska je napravila dil sa Muslimanskom braćom da se ubrza procedura donošenja Ustava i izbori koji će dati veliku prednost Muslimanskoj braći kao jedinoj organizaciji sa uspostavljenom nacionalnom mrežom. Plakati i propaganda koji je Muslimanska braća širila za ustavni referendum pretili su da ako ustavne promene ne prođu Egipat će se pretvoriti u Švajcarsku, biće uspostavljena sekularna država, ženama zabranjeno da nose hijab, i javne molitve ukinute, i dno dna – homosekualizam dozvoljen. Ko je Musliman, bolje neka izađe na referendum da spreči ovu apokalipsu. "Sekularna" opozicija je u potpunom rasulu, i zapravo nepostojeća. Rani nagoveštaj da je Vojska sklopila dil sa islamistima je bilo puštanje iranskih ratnih brodova da prođu Suec pre nekoliko nedelja (stvar bez presedana), što je bila direktna provokacija protiv Izraela. Danas znamo da to nije bilo slučajno i da je Egipat zapravo već u rukama islamista.
Verujem da će ovo uticati i na sve one koji ponavljaju istu grešku sa Libijom i podrškom tamošnjoj "humanitarnoj intervenciji". Vrlo rđav vladar Gadafi, koji je ranije podržavao i sprovodio terorizam, ali ga se odrekao u međuvremenu i uspostavio normalne odnose sa Zapadom, napadnut je od strane opozicionih grupa o kojima ne znamo ništa osim da ih podržavaju Iran, Al Kaida, Sirija i Muslimanska braća u Egiptu. Al Karadavi, radikalni klerik i idejni vođa Al Kaide vrlo popularan u Egiptu, bacio je fatvu na Gadafija i pozvao na njegovo ubistvo kao svetu dužnost. Muslimanska braća skupljaju pare i pomoć za libijske pobunjenike. Iranska vlada organizuje masovne proteste podrške istima i osude Gadafija. A NATO predvođen Amerikom vojno interveniše protiv Gadafija, a da bi pomogao tim opozicionim snagama! Nije li to jedna vrlo čudna sinergija?
Pretpostavimo da je Gadafi svrgnut, i opozicija ustoličena na vlasti – kakvu će ona politiku da vodi, kakav režim će da uspostavi i u ime koje ideologije? Da li iko u horu novopečenih bušističkih entuzijasta vojno dizajnirane "demokratije u arapskom svetu" ima bilo kakav drugi odgovor osim jedino mogućeg – u ime islamizma? Da li iko veruje da su radikalni islamisti bolji od Gadafija? Ili možda da za razliku od Egipta u Libiji postoji neka druga, bolja politička opcija koja će u uslovima građanskog rata da nadvlada džihadiste? Možda, ali ja ne vidim ni jedan jedini dokaz toga. Voleo bih da ga vidim. To da je Gadafi loš ili da ubija civile ne znači ništa. Juče je Asad u Sriiji ubio 22 civila i nikom ništa.
Ako je ova tragikomedija od "humanitarne intervencije" u Libiji išta pokazala onda je to fakat da je unutrašnja samo-destrukcija zapadne politike otišla tako daleko da je NATO sada postao konjica Al Kaide. Ne samo da zapadni lideri i intelektualci, od liberala do konzervativaca, aktivno politički podržavaju islamistički takeover na Bliskom Istoku, već sada u službu istog stavljaju i zapadne živote i vojne resurse.
Kud svi Turci
Tu i Grad Beograd. Umesto da slavimo svetlo i električnu energiju jer je upravo kvalitetno veštačko svetlo bilo jedna od prekrtnica ljudskog roda, štitimo planetu od nepostojeće opasnosti promovisanjem mraka.
Subscribe to:
Posts (Atom)