Teofil Pančić je, izgleda, bolestan.
U suštini sam prilično ambivalentna prema njegovim tekstovima . S jedne strane me nerviraju jer su redundantni, elitistički i hronično mizantropski. S druge strane, u njima ima nesto autentično nezavisno i autsajdersko, a ponekad, kao ovde, i duboko humano.
Nadam da će uskoro da ga puste iz bolnice i da će što pre da nam pruži svež materijal za kritiku.
14 January 2010
Iluzija kompetentnosti
Kategorija:
Teorija
Izašao je novi broj Critical Reviewa, jednog od mojih omiljenih akademskih časopisa, a u njemu i moj članak, Illusion of regulatory competence. U istom broju je članak nobelovca iz 2006. Edmunda Phelpsa i još nekoliko članaka o neizvesnosti i problemu "crnog labuda" Nasima Taleba.
Ideja mog članka je spisku iluzija i sistematskih grešaka koje ljudskom razumu pripisuje bihevioralna ekonomija dodati i iluziju kompetentnosti kojoj su, ako sam u pravu, državni regulatori obično podložni. Za ovu iluziju ima uporišta u psihologiji, a ja sam pokušao da pokažem da je primenjiva i na kompleksne stvari poput regulacije tržišta. Regulatori ne samo da ne znaju, nego i ne znaju da ne znaju kako ekonomija funkcioniše -- ili u sistematskoj su iluziji da znaju kako se tržište može regulisati i kako smišljenom intervencijom mogu postoći željene rezultate.
Ovo okreće bihevioralnu ekonomiju naglavačke. Bihevioralna ekonomija se bavi ograničenjima razuma i kaže nam da kvalitetna regulacija može nadomestiti naša kognitivna ograničenja. Moja poenta je da regulatori, ali i ekonomisti, misle da to mogu da urade samo zato što su u sistematskoj iluziji, pokazanoj u psihologiji na nekim drugim fenomenima, da znaju šta treba uraditi.
Na žalost članak nije dostupan online -- ali svakome ko mi pošaje e-mail poslaću svoj fajl. Evo kopiram abstrakt:
ABSTRACT: The illusion of explanatory depth, which has been identified by cognitive psychologists, may play a prominent role in encouraging regulatory action. This special type of overconfidence would logically lead regulators to believe that they are aware of the relevant causes and consequences of the activities they might regulate, and of the unintended side effects of the regulatory actions they are contemplating. So, as with other cognitive biases, the illusion of explanatory depth is likely to lead to mistakes. And unlike the biases that have been the focus of so much behavioral economics, the illusion of explanatory depth is uniquely resistant to correction by those who are aware of it as a general problem and rigorously attempt to keep it under control.
Prelazak na evro
Kategorija:
Monetarna politika
U toku rasprave o evroizaciji, dobro je podsetiti se tekstova Dušana Stojanovića, bivšeg guvernera NBS, od pre godinu i po. Ovde i ovde.
Suština je, čini mi se, u sledećem pasusu:
Ako ćemo se već odreći dinara na kraju, zašto ne bismo odmah? Možda zato što su potencijalni gubitnici uvođenja evra, iako malobrojni, prilično moćni: od silnih menjača, špekulanata i privrednih moćnika koji zarađuju na kursnim razlikama, preko četa stručnjaka koji žive od davanja saveta, pisanja članaka i držanja predavanja na temu kursa, pa sve do guvernera NBS čija bi se važnost više nego prepolovila (više ne bi bilo monetarne politike ni potpisa na novčanicama, ostala bi samo supervizija) i političara koji upravljaju državnom kasom, jer bi im bilo mnogo teže da troše ono što nemaju kad im politički zatreba.
Suština je, čini mi se, u sledećem pasusu:
Ako ćemo se već odreći dinara na kraju, zašto ne bismo odmah? Možda zato što su potencijalni gubitnici uvođenja evra, iako malobrojni, prilično moćni: od silnih menjača, špekulanata i privrednih moćnika koji zarađuju na kursnim razlikama, preko četa stručnjaka koji žive od davanja saveta, pisanja članaka i držanja predavanja na temu kursa, pa sve do guvernera NBS čija bi se važnost više nego prepolovila (više ne bi bilo monetarne politike ni potpisa na novčanicama, ostala bi samo supervizija) i političara koji upravljaju državnom kasom, jer bi im bilo mnogo teže da troše ono što nemaju kad im politički zatreba.
TR knjiga
Poslednjih par meseci radimo na pripremi knjige "Tržišno rešenje", koja će sadržati izabrane tekstove sa bloga, koji su objavljeni u periodu april 2006 - avgust 2009. Ovih dana upravo prolazim kroz lekturisani tekst i moram da priznam da mi knjiga deluje zaista odlično. Čak mi je i dalje zanimljiva, iako sam sve te tekstove pročitao po 5-6 puta u poslednjih par meseci. Ne znam kada će se naći u prodaji, kada budem znao, reći ću.
Veliki problem je, naravno, bila selekcija tekstova, budući da smo imali preko 2700 postova, ali smo to nekako rešili. Drugi veliki problem je bila "zastarelost" papira kao medija za širenje informacija - nema linkova, pa smo dobar deo njih morali da stavimo u fusnote, što ipak nije isto. Takođe, kada bloguješ, mnogo si opušteniji po pitanju stila i pravopisa. Naravno, trudimo se da ne pogrešimo, ali i ako nešto pogrešimo, ili ako nešto ne prevedemo sa engleskog, nema veze, pošto i onako radimo ovo za džabe - kome takve stvari smetaju, ne mora da čita blog. Ali, kada izdaješ knjigu, koju ljudi kupuju, moraš, jeli, da ispoštuješ mušteriju. Na svu sreću, time se bavi lektorka, koja je uradila odličan posao.
Najveći problem je ipak bio u tome što se autori nalaze na tri kontinenta i što imaju mnogo prečih stvari u životu. Pripremanje knjige za štampu isključivo kroz email komunikaciju, najblaže rečeno, nije najefikasniji način.
Žao mi je samo što u finalnoj verziji knjige nema rasprava iz komentara, već su tu samo postovi. U nekom trenutku smo se složili da bi bilo lepo da u knjizi bude prikazano i nekoliko zanimljivih rasprava, ali nas je na kraju (očigledno) sve mrzelo da pronađemo i sredimo te rasprave. Šteta, bilo je dosta toga zanimljivog. Mada, kada sada o tome razmišljam, nisam siguran kakav je pravni tretman komentara na blogu, odnosno da li bismo uopšte smeli bez saglasnosti da objavimo tuđe komentare?
Veliki problem je, naravno, bila selekcija tekstova, budući da smo imali preko 2700 postova, ali smo to nekako rešili. Drugi veliki problem je bila "zastarelost" papira kao medija za širenje informacija - nema linkova, pa smo dobar deo njih morali da stavimo u fusnote, što ipak nije isto. Takođe, kada bloguješ, mnogo si opušteniji po pitanju stila i pravopisa. Naravno, trudimo se da ne pogrešimo, ali i ako nešto pogrešimo, ili ako nešto ne prevedemo sa engleskog, nema veze, pošto i onako radimo ovo za džabe - kome takve stvari smetaju, ne mora da čita blog. Ali, kada izdaješ knjigu, koju ljudi kupuju, moraš, jeli, da ispoštuješ mušteriju. Na svu sreću, time se bavi lektorka, koja je uradila odličan posao.
Najveći problem je ipak bio u tome što se autori nalaze na tri kontinenta i što imaju mnogo prečih stvari u životu. Pripremanje knjige za štampu isključivo kroz email komunikaciju, najblaže rečeno, nije najefikasniji način.
Žao mi je samo što u finalnoj verziji knjige nema rasprava iz komentara, već su tu samo postovi. U nekom trenutku smo se složili da bi bilo lepo da u knjizi bude prikazano i nekoliko zanimljivih rasprava, ali nas je na kraju (očigledno) sve mrzelo da pronađemo i sredimo te rasprave. Šteta, bilo je dosta toga zanimljivog. Mada, kada sada o tome razmišljam, nisam siguran kakav je pravni tretman komentara na blogu, odnosno da li bismo uopšte smeli bez saglasnosti da objavimo tuđe komentare?
Mikrobi, puške i čelik
Završavam ovih dana čitanje knjige Džereda Dajmonda "Mikrobi, puške i čelik" (Guns, Germs and Steel). Podnaslov knjige je "Sudbine ljudskih društava", a cilj je da se opiše istorija sveta od pre 13.000 godina do pre jedno 500 godina, kao i da se objasni potpuna globalna dominacija evroazijskih društava. Knjiga je objavljena i kod nas 2004. godine.
U suštini, Dajmond u knjizi pokušava da objasni zašto su evropski konkvistadori uništili Inke, a nisu peruanski (ili Navaho) konjanici osvojili Evropu. Osnova svega, po Dajmondu, je raspoloživost biljnog i životinjskog sveta koji je bio podložan odomaćivanju i uzgajanju.
Jednostavno rečeno, Evroazija je imala više divljih biljaka od kojih su se kroz veštačku selekciju mogle dobiti korisne biljke, kao i mnogo više životinja koje se mogu pripitomiti i koristiti bilo u ishrani, bilo kao izvor energije, ili kao oružje (konji i kamile). Na primer, od 14 vrsta velikih sisara koji su pripitomljeni, samo jedna (lama), ne potiče iz Evroazije. Evroazija ima i jednu dodatnu veliku prednost. Za razliku od ostalih kontinenata koji se protežu u pravcu sever-jug, ona se proteže u pravcu istok-zapad. To znači da biljke koje su pripitomljene u jednom delu kontinenta mogu lako da se prošire po istoj geografskoj širini, jer je geografska širina dominantni klimatski faktor. Sa druge strane, biljke koje uspevaju u Andima, teško mogu da uspeju u Meksiku, ili dolini Misisipija.
Obilna i raznovrsna hrana je vodila porastu gustine populacije, što je omogućilo specijalizaciju stanovništva, ali i drugačije društveno uređenje, koje je dovelo do nastanka država, a koje su onda bile sposobne da organizuju (milom ili silom) i osvajačke pohode.
Dajmond analizira još jedan veoma bitan faktor - ove mikrobe iz naslova knjige. Njegova teza, koja meni kao laiku deluje uverljivo, je da je život u blizini domaćih životinja "ojačao" genetsku otpornost evroazijskih naroda na zarazne bolesti. I tako, dok su Španci ili Englezi bili otporni na grip i boginje (čije poreklo je vezano za domaće životinje), dotle Inke, Asteci ili australijski domoroci nisu ni mogli da razviju otpornost na te bolesti, jer ih nikada ranije nisu susreli. Dodatni problem za njih je bio i to što nisu imali nijednu "svoju" zaraznu bolest kojom bi zarazili evropske osvajače, a nisu ni mogli da ih imaju jer nisu ni živeli sa životinjama. Naravno da su česte epidemije tu i tamo desetkovale evroazijsko stanovništvo, ali je uravo to desetkovanje dovelo do razvoja imuniteta.
Inače, dosta dobar rezime knjige možete naći u prezentaciji Alexa Tabarroka, na temu ekonomskog razvoja.
U suštini, Dajmond u knjizi pokušava da objasni zašto su evropski konkvistadori uništili Inke, a nisu peruanski (ili Navaho) konjanici osvojili Evropu. Osnova svega, po Dajmondu, je raspoloživost biljnog i životinjskog sveta koji je bio podložan odomaćivanju i uzgajanju.
Jednostavno rečeno, Evroazija je imala više divljih biljaka od kojih su se kroz veštačku selekciju mogle dobiti korisne biljke, kao i mnogo više životinja koje se mogu pripitomiti i koristiti bilo u ishrani, bilo kao izvor energije, ili kao oružje (konji i kamile). Na primer, od 14 vrsta velikih sisara koji su pripitomljeni, samo jedna (lama), ne potiče iz Evroazije. Evroazija ima i jednu dodatnu veliku prednost. Za razliku od ostalih kontinenata koji se protežu u pravcu sever-jug, ona se proteže u pravcu istok-zapad. To znači da biljke koje su pripitomljene u jednom delu kontinenta mogu lako da se prošire po istoj geografskoj širini, jer je geografska širina dominantni klimatski faktor. Sa druge strane, biljke koje uspevaju u Andima, teško mogu da uspeju u Meksiku, ili dolini Misisipija.
Obilna i raznovrsna hrana je vodila porastu gustine populacije, što je omogućilo specijalizaciju stanovništva, ali i drugačije društveno uređenje, koje je dovelo do nastanka država, a koje su onda bile sposobne da organizuju (milom ili silom) i osvajačke pohode.
Dajmond analizira još jedan veoma bitan faktor - ove mikrobe iz naslova knjige. Njegova teza, koja meni kao laiku deluje uverljivo, je da je život u blizini domaćih životinja "ojačao" genetsku otpornost evroazijskih naroda na zarazne bolesti. I tako, dok su Španci ili Englezi bili otporni na grip i boginje (čije poreklo je vezano za domaće životinje), dotle Inke, Asteci ili australijski domoroci nisu ni mogli da razviju otpornost na te bolesti, jer ih nikada ranije nisu susreli. Dodatni problem za njih je bio i to što nisu imali nijednu "svoju" zaraznu bolest kojom bi zarazili evropske osvajače, a nisu ni mogli da ih imaju jer nisu ni živeli sa životinjama. Naravno da su česte epidemije tu i tamo desetkovale evroazijsko stanovništvo, ali je uravo to desetkovanje dovelo do razvoja imuniteta.
Inače, dosta dobar rezime knjige možete naći u prezentaciji Alexa Tabarroka, na temu ekonomskog razvoja.
Subscribe to:
Posts (Atom)