Richard Epstein, poznati američki pravni teoretičar komentariše predlog predsednika Obame da se na upražnjenom mesto u Vrhovnom sudu postavi sudija Sonya Sotomayor. Sudija Sotomayor je postala predmet raznih kritika uglavnom zbog govora na Berkli univerzitetu (prilično odurne rasističke propovedi) gde je rekla da "Latino žena sa njenim životnim iskustvom će verovatnije donositi dobre odluke kao sudija nego neki beli muškarac koji nije živeo takav život." Nije teško zamilsiti kako bi se proveo neki beli muški sudija koji bi izjavio išta slično. Druga stvar je odluka koja sada dolazi pred Vrhovni sud a koju je kao deo jednog sudskog veća donela Sotomayor ranije, po kojoj se poništavaju rezultati testa za unapređenje u jednoj vatrogasnoj ekipi, samo zato što ni jedan crnac nije položio test. Sve je ovo pobudilo velike kritike kod konzervativaca i libertarijanaca i svih zagovornika originalizma da Sotomayorova zapravo predstavlja kandidata koji simbolizuje radikalnu levičarsku politiku identiteta, koja zagovara obrnuti rasizam, afirmativnu akciju, sudijski aktivizam itd. Čak i sam Epstein u prethodnoj svojoj kolumnni piše nešto slično.
Epstein međutim obrće ploču u novom tekstu. Sad želi malo da kritikuje konzervativizam (to je postalo deo nekog pomodnog rituala među američkim libertarijancima, da se svaki napad na liberale mora radi verodostojnosti propratiti i nekim prigodnim i obavezno jačim napadom na konzervativce. Mada, u ranijoj debati sa Walterom Blockom o eminent domenu Epstein nije uopšte delovao tako "libertarijanski"). Njegov tekst je konfuzna lekcija o razlici između konzervativizma i libertarijanizma upravnoj filozofiji, koja se na kraju svodi na inmplicitno usvajanje socijalističkih pogleda na ulogu sudova, njihovo nazivanje "libertarijanskim" i osudu "konzervativnih" u ime tih kobajagi "libertarijanskih". Evo šta on recimo kaže: "But it doesn't follow from these points that it's a cardinal judicial sin to upset federal or state legislation. Nor does some implicit, overarching judicial norm of "strict construction" condemn most forms of judicial intervention."
Ovo su dve potpuno različite stvari. Prva rečenica je čovek od slame: ni jedan konzervativac nikada ne bi rekao da je veliki greh poništiti neki zakonodavni akt. Naprotiv, svi će se složiti da je poništavanje protiv-ustavnih zakona u opisu posla sudije Vrhovnog suda, te je nejasno s kime ovde polemiše Epstein. Druga rečenica je već izlaganje neke nove aktivističke filozofije koja se protivstavlja "konzervativizmu". Epstein zapravo insinuira da Ustav nema konačno značenje koje sudija mora da štiti, nego da je on otvoren dokument čije pravo značenje ostaje da bude tek otkriveno. On zapravo prihvata intervencionizam "liberala" ali ga iz nekog čudnog razloga želi nazvati "libertarijanizmom" ("najveći deo" intervencionizma je po njemu opravdan). Dalje: "That narrow conception of the judicial role may be congenial to conservatives who think democratic outcomes almost always have greater legitimacy than judicial ones. As a libertarian, however, I do not share that judgment." Opet čist čovek od slame. Koji je konzervativac ikad tvrdio da Kongres može da donese bilo kakav zakon, i da Vrhovni sud nema pravo da ga poništi? Ne, konzervativci samo kažu da sudije nemaju pravo da svojim odlukama kreiraju pravo i pretumačuju i prekrajaju Ustav kako to odgovara njihovim političkim željama. Ne znam šta bi bilo "libertarijansko" gledište po ovom pitanju. Takođe, zapazite mutnu insinuaciju da "demokratski ishodi" nemaju uvek "veći legitimitet od sudskih". Šta bi to trebalo da znači? Ako znači da sudovi nekad imaju pravo da opozovu zakone, to nije sporno i to je opet kucanje na otvorena vrata. Međutim, ja mislim da je reč o nečem drugom - o tvrdnji da sudsko rešavanje nekog "socijalnog problema" kreiranjem presedana koji ima snagu zakona, može biti legitinije od zakona donetog u Kongresu. To je čista filozofija "živog Ustava" po kojoj Ustav nema zakucano značenje i odluke sudova kreiraju zakone a ne tumače ih. Ne, sudski ishodi nikad nemaju veći "legitimitet" od zakonodavnih. Sudski ishodi su u ovom smislu uvek nelegitimni. I nelegalni, što je još važnije. Ako si originalista. Tj "konzervativac". Tj "libertarijanac".
Naravno, "sudijski aktivizam" može da ima i jedno drugačije značenje. Sudovi mogu biti "aktivistički" u odbrani Ustava, tj često intervenisati u zaštiti Ustava, ali to je već retorička manipulacija. Niko ne govori o aktivizmu u tom smislu. Ono što "konzervativci" prigovaraju nije da će Sotomayorova mnogo agresivno gurati originalistički "aktivizam" u kontroli Kongresa, nego da će gurati Sud u pravcu agresivnijeg nametanja ličnih i političkih standarda "empatije za manjine i siromašne" kao pravne filozofije, da će zagovarati ulogu suda kao neizabranog zakonodavnog organa.
