Autorska prava i reklamiranje

Imali smo ranije par postova o autorskim pravima. Osnovni problem sa autorskim pravima je što se uglavnom odnose na proizvode koji imaju sve karakteristike javnog dobra. Pošto autorima to ne odgovara, oni su se izborili da država štiti njihova autorska prava. Ali, ti proizvodi i dalje imaju karakter javnog dobra (suštinski, možeš da ih koristiš, a oni ne mogu da to naplate).

Kako se tehnologija unapređuje (brz Internet, Torrenti, P2P software, YouTube), postaje sasvim moguće da se sa Interneta skidaju ne samo slike ili pojedine pesme, nego i filmovi i kompletni muzički albumi, pa i čitave sezone serija, kompletne muzičke diskografije, ili igrice na DVDju. To naravno, pravi probleme producentima, ali i domaćim televizijskim stanicama (dok oni otkupe prvu sezonu Losta, Prison Breaka, Heroesa, ili Battlestar Galactice, ja ću već da gledam petu sezonu). U dogledno vreme će sve to početi da nanosi ozbiljne troškove producentima i TV stanicama i moraće nešto da urade. Imaju nekoliko rešenja za ovaj problem.

Prvo rešenje je strožija kontrola kompletnog internet saobraćaja. Drugo rešenje su državne subvencije producentima, koje već postoje u velikom broju zemalja. Ova oba rešenja su loša.

Treće rešenje je tržišno, a zove se reklame. Reklame su, naime, omogućile veoma živahno TV tržište i pored toga što je TV signal javno dobro u ekonomskom smislu. Reklame su omogućile i potpuno besplatne dnevne novine. Ali, to ne bi mogle da budu reklame u sadašnjem smislu, jer se one mogu lako iseći, već bi to moralo da bude direktno reklamiranje proizvoda u filmu/igrici. Naravno, to se i sada radi, ali u manjoj meri. Recimo, u sporskoj simulaciji je moguće staviti reklame kako na stadion, tako i na sportistu. Ono što je zanimljivo, a tehnologija za to već postoji, je što bi te reklame mogle da budu prilagođene državi u kojoj igrač igra, tako da bi se u Americi reklamirao Chase Manhatten, a u Srbiji Meridian banka. U simulacijama vožnje bi mogli da se pored puta nalaze bilbordi, isto kao i u FPS igricama. Sve se to odnosi i na filmove. Firme bi mogle da plaćaju da glavni lik vozi baš određeni auto i nosi tačno određenu majcu.

Ovo rešenje ne bi moglo da funkcioniše kod muzike i knjiga. Međutim, mnogi muzičari i pisci već sada omogućavaju besplatno skidanje njihovih dela, u nadi da će taj gubitak da pokriju bilo kroz koncerte (predavanja), bilo da će na neki drugi način da unovče svoju popularnost. Od nedavno to radi i Radiohead.

Tri put ura za Mises institut u Alabami!

Dame i gospodo, Mises institut u Auburnu, Alabama, omogućio nam je da besplatno čitamo Hayekove knjige Prices and Production i Monetary Theory and the Trade Cycle.

Ekonomistima ne treba da objašnjavam kakav je značaj i vrednost ovih knjiga.

Za ostale: Fridrich Hayek je autrijski ekonomista liberalne orijentacije koji je1974 godine dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju. Pomenute knjige razvijaju "austrijsku" teoriju poslovnog ciklusa koja predstavlja jedan od najvažnijih doprinosa Austrijske škole ekonomskoj teoriji. Nobelov komitet je posebno naveo knjigu Prices and Production, u svom obrazloženju dodeljivanja nagrade Hajeku.

Knjiga je inače vrlo retka i do sada se mogla nabaviti po cenama od 300 do preko 1000 američkih dolara! Sada vas od nje dele dva klika mišem!