Aca Tomić se tereti da je pobunjenicima dao garancije da se Vojska neće mešati, a Koštunica da je javno podržao oružanu pobunu, uprkos svojoj ustavnoj dužnosti kao komandanta Vojske da je uguši. Na sajtu Peščanika prenesena je celokupna prijava sa svim detaljima i dokaznim materijalom. Taj materijal pokazuje da je vrlo verovatno postojala bliska koordinacija između Koštunice i njegovih ljudi na jednoj i Zemunaca i JSOa na drugoj strani tokom ovde pobune. Recimo, u materijalu se citira presretnuti razgovor između Dušana Spasojevića i još jednog nepoznatog lica u kome Duća traži od sagovornika da prenese Koštunici da je "ovaj" (Đinđić) otišao u Kulu, i da sad nema stajanja. Takođe možete naći zvaničan dokument Vojne službe bezbednosti u kome se konstatuje da se Aca Tomić, tadašnji šef ove službe i najbliži Koštuničin saradnik, tokom pobune Crvenih beretki sreo sa Legijom i Spasojevićem i dao im garancije da se Vojska neće mešati ni na koji način u njihovu pobunu. Ili recimo čuveni transkript razgovora Biljane Kajganić sa Bagzijem u kome ga ona ubeđuje da lažno optuži Čumeta za ubistvo Momira Gavrilovića, tvrdeći da je to sve dogovorila sa Jočićem i Bulatovićem, najbližim Koštuničinim saradnicima. Naravno, poenta je bila u tome da Čume izgubi status zaštićenog svedoka, čime bi optužnica protiv Legije i ostalih za Đinđićevo ubistvo pala. Zašto bi Jočić i Bulatović želeli da Legija bude oslobođen? Po mom sudu, ne teba biti neki neviđeni genije pa videti da je ovo pravac u kome treba tražiti i političku pozadinu Đinđićevog ubistva.
Reakcija DSS-a koja je odmah usledila je vrlo znakovita i zapravo predstavlja indirektno priznanje. U njoj se ne spominje se da su prijavu zapravo podnele majka i sestra ubijenog premijera, ne komentariše ni jedan fakat iznet u prijavi, već se samo lično napada advokat Popović na sledeći način:
Sa najdubljim gnušanjem odbacujemo optužbe protiv predsednika DSS i smatramo da je prevršena svaka mera u primitivnoj kampanji koja se neprestano vodi protiv DSS.
Samo moralno posrnulo i izopačeno biće kao što je advokat Srđa Popović, branilac ustaškog doglavnika Artukovića, može da se odvaži na tako dijaboličan i bezuman čin, da projektuje sebe i optužuje druge za dela za koja bi jedino on sam bio kadar.
Samo najgora vrsta podstrekača na ubijanje Srba kao što je advokat Popović, koji je potpisao zahtev da se bombarduju njegov rodni grad beograd i Srbija, može da pere svoju prljavu savest tako što lažno optužuje nevine ljude. DSS sa potpunim prezirom razobličava moralnu nakaznost advokata Popovića i najoštrije osuđuje raspirivača ove gnusobne histerije.
