Paul Romer

1. Pročitajte Romerov govor na konferenciji Economist magazina, koja je održana 30. aprila u Atini. Pored zanimljive makro-priče o potencijalnom i ostvarenom GDP-ju i naglašavanju da neke mere koje možda i pomažu povećanju ostvarenog GDP-ja na kratak rok, mogu veoma da štete dugoročnom povećanju potencijalnog GDP-ja, Romer ima i zanimljivu ideju za prevazilaženje grčkih problema sa sveprisutnom korupcijom.

Naime, on predlaže osnivanje nove agencije za borbu protiv korupcije, čijeg bi šefa imenovala EU, a ne grčki političari. Time bi možda mogli da prevaziđu problem upotrebe borbe protiv korupcije za unutarpolitičke sukobe i borbe.

Ovo mi veoma liči na ideju koja se u Srbiji ozbiljno razmatrala, ali koja je na kraju propala, da šef domaće antimonopolske komisije bude neki stranac. Jednostavno, u situaciji u kojoj niko nikome ne veruje, a teško je bilo šta dokazati, može imati smisla da dođe neki potpuni autsajder koji bi mogao da ima neki autoritet.

2. Pogledajte i veoma zanimljiv tekst o Romerovoj ideji Charter Cities-a u Atlanticu. Ovde je i stari Slavišin post na tu temu. Kao što sam u komentaru na Slavišin post rekao, osnovni problem sa Romerovom idejom nije kako ubediti političare da se odreknu kontrole nad delom teritorije, već kako ubediti narod u tim državama da je odricanje od suvereniteta nad delom teritorije opravdano. Primer sa Madagaskarom, o kojem Romer govori u linkovanom tekstu, na žalost upravo to potvrđuje.

A sladoled?

Slaviša je prethodno linkovao predlog koji su privrednici uputili Tadiću. Meni se posebno dopada tačka B.

B – novi monetarni model
Srce nove srpske privrede treba da čini monetarni model čiji je zadatak da ispuni tri cilja:
a) stabilnost cena,
b) stabilnost deviznog kursa
c) smanjenje nezaposlenosti

Cinik bi dodao:
d) besplatan sladoled četvrtkom.

Kritički osvrt na ofanzivne strategijske i defanzivne taktičke mere

Predlozi sadrže dve grupe mera: ofanzivne strategijske i defanzivne taktičke mere.

Ali autor predloga nije Radomir Antić -- radi se o antikriznim ekonomskim merama koje su u pismu funkcionerima predložili predsednik Saveza ekonomista Dragan Đuričin i predsednici udruženja privrednika Toplica Spasojević i Branislav Grujić.

Evo šta su spremili:

Glavni igrač u novom modelu ponašanja je država. ... Po tom predlogu jedan oslonac su „arhitekte sistema, odnosno, ekspertska elita u državnoj administraciji i javnom sektoru pošto u uslovima krize ’vidljiva ruka’ države treba da koriguje negativne efekte ’nevidljive ruke tržišta’ kroz novu regulativu i ekonomske politike koje dovode do proinvesticione orijentacije. Drugi oslonac je, smatraju autori pisma, privredna i naučna elita.

...Prirodno je da o ceni kapitala kao bitnom trošku poslovanja treba da vodi računa Vlada... Takođe, vlada mora da vodi računa o finansiranju investicija koje utiču na rast zaposlenosti...

...Prva putanja su investicije u strategijske grane (energetika i telekomunikacije, pre svega) čiji dominantni oblik prikupljanja sredstava treba da bude dokapitalizacija državnih preduzeća sa strateškim partnerima iz Kine, Rusije, Norveške, Kuvajta... Drugi paralelni put investiranja treba da budu investicije u prehrambenu industriju i selektivne delove poljoprivrede koje će se finansirati iz privatnih izvora ili kroz projekte partnerstva javnog i privatnog vlasništva.

Šta je treće -- ujedinjavanje predsedničke i premijerske funkcije u "vođu", a onda militarizacija i mobilizacija radi vraćanja teritorija oduzetih sramnim Kumanovskim sporazumom? Jer na to me ovaj plan podseća. Slične ideje su u nekim delovima Evrope bile veoma popularne pre 70-ak godina.