Geoinženjering

Obamin savetnik za nauku John Holdren je izjavio da su "sva moguća rešenja za problem klimatskih promena na stolu", uključujući i geoinženjering.

Ideja deluje relativno jednostavno - ako se Zemlja zagreva, dobar način da je ohladimo je da sprečimo Sunčeve zrake da dođu do Zemlje, tako što ćemo u više slojeve atmosfere lansirati razne reflektivne čestice. Na prvi pogled, meni ova ideja deluje dobro. Deluje mi znatno jeftinija od radikalnog smanjenja korišćenja fosilnih goriva. Još ako je moguće i povlačenje tih čestica ukoliko se ukaže potreba, onda super. Takođe, za razliku od smanjenja fosilnih goriva, ovo rešenje ne zavisi od razloga Zemljinog zagrevanja. Jer, ako se Zemlja ne zagreva zbog CO2, nego zbog nečeg drugog, smanjenje emisije CO2 verovatno ne bi pomoglo, ali bi emitovanje reflektivnih čestica pomoglo. Sve u svemu, čini mi se da je ovo najjeftiniji način da se globalno zagrevanje, ako je uopšte realan problem, zaustavi.

Da li ima šanse da se ovo i desi? Grubo posmatrano, postoje dve grupe ljudi - oni koji smatraju da je GZ realni problem i oni koji smatraju da je cela priča oko GZ-a prenaduvana. Ovi drugi svakako neće podržati predlog. Ali, ja mislim da ni oni prvi neće podržati predlog. Zašto? Pa, zato što za većinu njih borba protiv GZ nije cilj, već sredstvo. Oni ne žele jednostavna i jeftina, visokotehnološka rešenja, koja nam omogućavaju da nastavimo da spaljujemo naftu i gas - oni žele da mi radikalno promenimo svoj način života, a GZ je tu samo korisno sredstvo.

Tako da mislim da od geoinženjeringa nema ništa.

Eh Miško

Delta agrar traži od države da daje povoljne agrokredite i da dodatno subvencioniše proizvodnju jabuka. Veliki dobrotvori iz Delte bi onda otkupili 100 procenata tih jabuka (proizvedenih po njihovim standardima) i plasirali ih u Rusiju. Delta ne bi dobila subvencije ali bi dobila jeftinije jabuke. Dobitnici u ovom poslu bi bili: stotinak proizvođača jabuka, Delta i kupci jabuka u Rusiji. Gubitnici: svi građani Srbije.

Naslov u Blicu je pritom genijalan: Šansa srpske ekonomije je izvoz jabuka u Rusiju. Primereniji naslov bi bio: Poreski obveznici u panici - Delta planira otimačinu.

Problem nisu velike porodice već velika država

Već smo pričali o Malthusu i njegovoj teoriji koja otprilike krivi veliki prirodni priraštaj za sprečavanje ekonomskog razvoja. Mi smo više puta skrenuli pažnju na ovu zabludu jer prirodni priraštaj ograničava relativno bogatstvo pojedinca (porodice) dok je sveukupno (zajedničko) bogatstvo irelevantno.

U Africi sa druge strane postoji objektivni problem. Neke zemlje poput Južne Afrike imaju recimo desetine hiljada novih ljudi koji se svake godine pojavljuju na tržištu rada. Neke cifre kažu da ih ima oko 150.000 godišnje. Ja ne znam koliko je to tačno. Video sam jedan podatak da je nezaposlenost porasla sa 33 na preko 40 procenata od nezavisnosti do 2002. Ipak, pošto država ne treba da zapošljava ljude, što veruju i u Južnoj Africi, onda je to pre svega lični problem. Sa druge strane, u većini afričkih zemalja koje imaju socijalistički sistem funkcionisanja i gde su mnoge kompanije državne onda to zaista postaje i državni problem. Znači nije problem priraštaj već državno uređenje.

Problem je još izraženiji u slučaju zdravstva i obrazovanja. Ako neka zemlja ima recimo prirodni priraštaj od 4% godišnje, da bi potrošnja po učeniku ili osobi (bolesniku) ostala otprilike na istom nivou, onda je neophodno da država troši isto 4% više na obrazovanje i zdravstvo. Naravno pretpostavka je da je kvalitet obrazovanja i zdravstva imaju direktnu korelaciju sa potrošnjom, što ne mora da bude tačno. Kako afričke zemlje nemaju dovoljno visok rast one ne mogu značajno da povećaju potrošnju na godišnjem nivou. To je rezultiralo činjenicom da su usluge u skoro svim afričkim zemljama lošije nego što su bile u prvim godinama od sticanja nezavisnosti.

Skoro sve afričke zemlje imaju ovaj problem jer sve nude državno obrazovanje i zdravstvo. I u ovom slučaju je krivo državno uređenje, jer da država ne nudi ove usluge besplatno, obrazovanje i zdravstvo bi bili problemi pojedinca. Malthus nije u pravu kada kaže da je prirodni priraštaj problem ekonomskom razvoju. Pravi problem su velike države koje nažalost ne nude dobro rešenje za tradicionalno velike afričke porodice.

Ko želi da se informiše o političkoj situaciji u Africi od nezavisnosti do danas, predlažem mu sjajnu knjigu Martin Mereditha, The Fate of Africa. Definitivno najbolja knjiga koju sam našao na tu temu.