Kad bi resursi u jednoj privredi bili ograničeni, onda bi to što se političari bogate automatski značilo da mi siromašimo. Ali resursi u privredi nisu ograničeni, ekonomija nije torta koju treba iseći i podeliti između nas i njih. Ekonomija je tok -- ako ćemo već sa metaforama, zamislite reku -- i političar pravu štetu nanosi ne ako zahvata vodu iz reke, nego ako mu padne na pamet da postavi nekakvu branu.
Zato ove imovinske karte političara zaista ne znače puno. Možda ministar poljoprivrede Milosavljević ništa nije ukrao, ali je svojim subvencijama ili zabranom izvoza naneo milionske štete. Niti me interesuje imovinska karta Đelića, kada znam da se on zalagao za održanje javnih preduzeća u državnom vlasništvu. Kolika je samo šteta od odlaganja ovih privatizacija?
Ronald Coase je govorio da ako ekonomista samo uspe da odloži jednu štetnu vladinu meru (npr. zabranu izvoza pšenice ili uvoza polovnih automobila kod nas) za mesec dana, zaradio je platu za ceo život. Ja bih dodao da je isto tako i sa političarima. Politike koje donesu iz pukog neznanja nas koštaju više nego što oni za ceo mandat mogu da ukradu.
24 March 2008
Prva NATO država na svetu?
Kategorija:
Politika
Već pet dana naš odlazeći premijer bez prekida ponavlja kako je Kosovo prva NATO država na svetu!
U prvom trenutku sam posumnjao da su novinari to preslobodno preneli, i da nije baš rekao "prva na svetu", već nešto u stilu "lažna NATO država" itd. Ali, ne, evo ga čovek danas opet; bombardovanje Srbije koje je počelo na današnji dan pre 9 godina imalo je po njemu za cilj da se stvori "prva NATO država na svetu"! Ako je tako, ostaje nejasno ko je to onda bombardovao Srbiju 1999 da bi stvorio kosovsku državu - činilo se, do pre neki dan, da su to uradile 19 već postojećih NATO država. Al, sad čujemo da je Kosovo prva NATO država na svetu! No, kad je neko do te mere na ruskom tamjanu da optužuje protivnike u Srbiji da podržavaju izgradnju Bondstila a neće ruski gasovod, ne treba se čuditi ni kad u logičko-verbalnom univerzumu te osobe Hašim Tači postane osnivač NATO-a.
U prvom trenutku sam posumnjao da su novinari to preslobodno preneli, i da nije baš rekao "prva na svetu", već nešto u stilu "lažna NATO država" itd. Ali, ne, evo ga čovek danas opet; bombardovanje Srbije koje je počelo na današnji dan pre 9 godina imalo je po njemu za cilj da se stvori "prva NATO država na svetu"! Ako je tako, ostaje nejasno ko je to onda bombardovao Srbiju 1999 da bi stvorio kosovsku državu - činilo se, do pre neki dan, da su to uradile 19 već postojećih NATO država. Al, sad čujemo da je Kosovo prva NATO država na svetu! No, kad je neko do te mere na ruskom tamjanu da optužuje protivnike u Srbiji da podržavaju izgradnju Bondstila a neće ruski gasovod, ne treba se čuditi ni kad u logičko-verbalnom univerzumu te osobe Hašim Tači postane osnivač NATO-a.
Devet godina kasnije
Glas: Odluku o napadu je, prvi put mimo Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, doneo tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana 23. marta 1999. godine, pošto su propali pregovori u Rambujeu...
To je tačno koliko je tačno da je Tadić raspisao ove izbore. Dakle samo formalno. Odluku je suštinski doneo Bill Clinton, a složilo se 18 drugih, mahom socijaldemokratskih vlada. Ne sećam se svih, ali premijeri većih zemalja su bili iz levih partija: Bler, Šreder, Prodi, Žospen, Kretien.
I to je po meni jedna od najneopravdanijih vojnih intervencija u američkoj istoriji. Prvo, na Kosovu se nije radilo o genocidu kao što su levo-liberalni intelektualci često hteli da prošvercuju, nego o aparthejdu jednog diktatorskog režima prema Albancima. Toga se treba stideti, ali diskriminacija i aparthejd obično nisu dovoljno opravdanje za rat koji će izazvati nekoliko hiljada žrtava na obe strane. Kao što se iz Miloševićeve optužnice moglo videti, masovna ubistva na Kosovu su počela tek posle 24. marta, i to je bilo nešto što se moglo predvideti i što se, da nije bilo bombardovanja, verovatno ne bi dogodilo.
Drugo, međunarodna zajednica je godinama ignorisala Rugovinu gandijevsku borbu za autonomiju ili nezavisnost. Albanaca se setila tek kada je OVK uzela oružje u ruke i isprovocirala Miloševićeva da odgovori. U međuvremenu su njega zvali "garantom stabilnosti na Balkanu". Kakva je poruka time poslata drugim nezadovoljnim grupama? Ako mirno tražite šta vam pripada niko vas neće primetiti, ali ako počnete da postavljate mine i ubijate policajce, možda se desi da u uglavnom manihejskom pogledu na svet američke diplomatije vi ispadnete dobri momci, u kojem slučaju ćete dobiti oružje, novac, a na kraju možda i vazdušnu podršku.
Treće, sva je prilika da se diplomatijom moglo postići više. Sporazum iz Rambujea je zaista bio farsičan i izledalo je kao da je napravljen sa namerom da ne bude prihvaćen -- posebno bespotreban vojni aneks koji je garantovao nesmetano kretanje NATO trupa na celoj teritoriji Srbije. Takva okupacija Srbije sigurno nije bila u interesu Albanaca, a pitanje je i zašto bi jedan odbrambeni savez kao NATO zahtevao okupaciju i šta bi se time uopšte postiglo. Ni danas ne razumem zašto je to urađeno, tim pre što je prethodno, dok je Holbruk posredovao, bilo pokušaja da se nešto postigne pregovorima. Milošević je od početka dosledno odbijao da pravi ustupke, tako da je možda nekome na kraju prekipelo -- ali to ne bi smelo da bude opravdanje.
Meni sve ovo nijednog trenutka nije pokolebalo veru u zapadnu civilizaciju, kapitalizam i demokratiju kao nekima, ali jeste učvrstilo libertarijanska uverenja. Tada sam se najviše obradovao kad sam video da su se libertarijanski i konzervativni tink-tenkovi kao Cato institut i Heritage fondacija protivili intervenciji. Jednostavno, kada se istim političarima koji ne umeju da organizuju ni gradsku biblioteku kako treba, dozvoli da upravljaju tolikom vojnom silom, ništa drugo se i ne može očekivati.
To je tačno koliko je tačno da je Tadić raspisao ove izbore. Dakle samo formalno. Odluku je suštinski doneo Bill Clinton, a složilo se 18 drugih, mahom socijaldemokratskih vlada. Ne sećam se svih, ali premijeri većih zemalja su bili iz levih partija: Bler, Šreder, Prodi, Žospen, Kretien.
I to je po meni jedna od najneopravdanijih vojnih intervencija u američkoj istoriji. Prvo, na Kosovu se nije radilo o genocidu kao što su levo-liberalni intelektualci često hteli da prošvercuju, nego o aparthejdu jednog diktatorskog režima prema Albancima. Toga se treba stideti, ali diskriminacija i aparthejd obično nisu dovoljno opravdanje za rat koji će izazvati nekoliko hiljada žrtava na obe strane. Kao što se iz Miloševićeve optužnice moglo videti, masovna ubistva na Kosovu su počela tek posle 24. marta, i to je bilo nešto što se moglo predvideti i što se, da nije bilo bombardovanja, verovatno ne bi dogodilo.
Drugo, međunarodna zajednica je godinama ignorisala Rugovinu gandijevsku borbu za autonomiju ili nezavisnost. Albanaca se setila tek kada je OVK uzela oružje u ruke i isprovocirala Miloševićeva da odgovori. U međuvremenu su njega zvali "garantom stabilnosti na Balkanu". Kakva je poruka time poslata drugim nezadovoljnim grupama? Ako mirno tražite šta vam pripada niko vas neće primetiti, ali ako počnete da postavljate mine i ubijate policajce, možda se desi da u uglavnom manihejskom pogledu na svet američke diplomatije vi ispadnete dobri momci, u kojem slučaju ćete dobiti oružje, novac, a na kraju možda i vazdušnu podršku.
Treće, sva je prilika da se diplomatijom moglo postići više. Sporazum iz Rambujea je zaista bio farsičan i izledalo je kao da je napravljen sa namerom da ne bude prihvaćen -- posebno bespotreban vojni aneks koji je garantovao nesmetano kretanje NATO trupa na celoj teritoriji Srbije. Takva okupacija Srbije sigurno nije bila u interesu Albanaca, a pitanje je i zašto bi jedan odbrambeni savez kao NATO zahtevao okupaciju i šta bi se time uopšte postiglo. Ni danas ne razumem zašto je to urađeno, tim pre što je prethodno, dok je Holbruk posredovao, bilo pokušaja da se nešto postigne pregovorima. Milošević je od početka dosledno odbijao da pravi ustupke, tako da je možda nekome na kraju prekipelo -- ali to ne bi smelo da bude opravdanje.
Meni sve ovo nijednog trenutka nije pokolebalo veru u zapadnu civilizaciju, kapitalizam i demokratiju kao nekima, ali jeste učvrstilo libertarijanska uverenja. Tada sam se najviše obradovao kad sam video da su se libertarijanski i konzervativni tink-tenkovi kao Cato institut i Heritage fondacija protivili intervenciji. Jednostavno, kada se istim političarima koji ne umeju da organizuju ni gradsku biblioteku kako treba, dozvoli da upravljaju tolikom vojnom silom, ništa drugo se i ne može očekivati.
Cena majčinskog instinkta
Kao što neki ekonomisti kažu, "Ekonomija se svodi na jednu rečenicu: ljudi reaguju na podsticaje." Dobar primer je nalaz ove studije iz Australije: "Uvođenje subvencije od 3.000 dolara po rodjenom detetu je dovelo do povećanja radjanja za 1000 za samo sedam nedelja."
Kako je to moguće? Kako je moguće da se efekat vidi već za sedam nedelja? Moguće je, ako je dovoljan podsticaj. Naime, porođaj deteta često nije sasvim prirodan, odnosno u nekim slučajevima se on može pomeriti koji dan pre ili kasnije. Pošto je subvencija stupala na snagu 1. jula 2004. godine, žene koje su imale zakazan porođaj za kraj juna su ga pomerile za koji dan i tako ostvarile pravo na subvenciju. Time su rizikovale zdravlje deteta za 3.000 dolara. A država Australija im je dala podsticaj da to urade!
Ovo je klasičan primer bacanja para na stvari koje nemaju nikakav pozitivan (a možda imaju negativan efekat), jer bi se ta deca i inače rodila. Bilo je toga i kod nas - recimo isplaćivanje otpremnina ljudima koji i inače odlaze u penziju za koji mesec.
Ako već žele da podstiču rađanje, onda je taj program trebalo da stupi na snagu tek za devet meseci. Ili za 7 meseci, ako žele da se bore i protiv abortusa.
Kako je to moguće? Kako je moguće da se efekat vidi već za sedam nedelja? Moguće je, ako je dovoljan podsticaj. Naime, porođaj deteta često nije sasvim prirodan, odnosno u nekim slučajevima se on može pomeriti koji dan pre ili kasnije. Pošto je subvencija stupala na snagu 1. jula 2004. godine, žene koje su imale zakazan porođaj za kraj juna su ga pomerile za koji dan i tako ostvarile pravo na subvenciju. Time su rizikovale zdravlje deteta za 3.000 dolara. A država Australija im je dala podsticaj da to urade!
Ovo je klasičan primer bacanja para na stvari koje nemaju nikakav pozitivan (a možda imaju negativan efekat), jer bi se ta deca i inače rodila. Bilo je toga i kod nas - recimo isplaćivanje otpremnina ljudima koji i inače odlaze u penziju za koji mesec.
Ako već žele da podstiču rađanje, onda je taj program trebalo da stupi na snagu tek za devet meseci. Ili za 7 meseci, ako žele da se bore i protiv abortusa.
Parola vredna milion dolara
Kategorija:
Sport
Čavićev menadžer se takođe sastao sa direktorima javnih preduzeća koji su obećali pomoć. Prema pomenutoj studiji plivaču treba 250,000 dolara godišnje za spremanje a kako olimpijski ciklus traje četiri godine jasno je koliko bi novca bilo idealno.
Da li je moguće da su menadžeri javnih preduzeća veće patriote od mendažera privatnih preduzeća? Gde su ti privatnici kada se brani Srbija? A nacionalni interes? Da li je verovatno da Čaviću niko ne bi pomagao da su sva javna preduzeća u Srbiji privatizovana? A gde rastu čokoladne banane?
Da li je moguće da su menadžeri javnih preduzeća veće patriote od mendažera privatnih preduzeća? Gde su ti privatnici kada se brani Srbija? A nacionalni interes? Da li je verovatno da Čaviću niko ne bi pomagao da su sva javna preduzeća u Srbiji privatizovana? A gde rastu čokoladne banane?
Vesti iz sporta
Trenutno, Pavlović zauzima 14. poziciju u ukupnom poretku i zaostaje 30 bodova za vodećim Grožanom.
Sad se već brinem i za reputaciju NIS-a i Ministarstva sporta. Bolje da su sve pare dali Bojanu Krkiću.
Sad se već brinem i za reputaciju NIS-a i Ministarstva sporta. Bolje da su sve pare dali Bojanu Krkiću.
Ponuda i tražnja
Za sada, potražnja za nekretninama u Beogradu najmanje je pet puta veća od ponude.
piše Blic.
Tražnja može biti veća od ponude jedino ako je cena administrativno ograničena. To se onda zove nestašica.
A na tržištu, kao što je tržište stanova, tražnja je uvek jednaka ponudi. Može se reći da bi tražnja bila veća od ponude samo za neku datu cenu, ali u praksi to onda odmah dovodi do promene cene. Tako da opet tražnja i ponuda ne mogu biti manji i veći jedno od drugog, jer je cena ono što ih uvek izjednačava.
A ipak često čujemo u javnosti, čak i od ekonomista da je tražnja ili ponuda veća. Blic je otišao i korak dalje pa je čak i izračunao da je pet puta veća.
piše Blic.
Tražnja može biti veća od ponude jedino ako je cena administrativno ograničena. To se onda zove nestašica.
A na tržištu, kao što je tržište stanova, tražnja je uvek jednaka ponudi. Može se reći da bi tražnja bila veća od ponude samo za neku datu cenu, ali u praksi to onda odmah dovodi do promene cene. Tako da opet tražnja i ponuda ne mogu biti manji i veći jedno od drugog, jer je cena ono što ih uvek izjednačava.
A ipak često čujemo u javnosti, čak i od ekonomista da je tražnja ili ponuda veća. Blic je otišao i korak dalje pa je čak i izračunao da je pet puta veća.
Subscribe to:
Posts (Atom)