Ovde je u stripu.
Hayekova teza iz Puta u ropstvo, da planiranje uvek zahteva još planiranja što na kraju vodi u opštu represiju, nije se ispostavila tačnom. Francuska i druge evropske zemlje, Japan, Indija su imale ekonomsko planiranje počev od II svetskog rata, ali to nije ugrozilo ostale lične slobode i na kraju nije vodilo ka više nego ka sve manje planiranja. Zemlje kao SFR Jugoslavija i Mađarska su funkcionisale u prelaznom tipu socijalizma i nisu se kretale ka sovjetskom modelu nego naprotiv, postepeno uvodile političke slobode i elemente tržišta sve do sloma komunizma.
Tačno je da postoji neravnoteža između političkih i ekonomskih sloboda, ali po pravilu prevagne u korist demokratije i pretežno tržišne privrede. Nema obratnog slučaja, da je neko počeo da se meša u privredu i onda malo po malo završio u komunističkoj diktaturi.
Naravno da je knjiga bila izuzetno važna u trenutku kad je pisana (1944.) i prodata je sa velikim uspehom iako su i ekonomisti i javno mnjenje bili protivtržišno nastrojeni. Ali glavna teza nije prošla test vremena.
