Pages

20 July 2007

Da li je Draško Petrović dao krv?

Nije, ali je zato poklonio 20,000 evra narodnih para i tako kupio savest.

O konačnom rešenju za nedostatak krvi ovde.

Država vaspitačica

Evo materijala za libertarijanske feministkinje -- Evropska komisija poziva muškarce da više pomažu u kućnim poslovima. Objašenjenje je da bi to onda doprinelo smanjenju razlike u platama između muškaraca i žena.

Zašto je 9 od 10 postova ovde nekakva kritika?

Nije zbog toga što se uglavnom bavimo srpskom politikom i ekonomijom a oni ništa ne valjaju, nego zato što su svi liberali, uvek i svuda, tako raspoloženi. Iz bar dva razloga:

1) Jer se uvek bore protiv nečega, protiv novih državnih predloga i inicijativa. Sve što je liberal za, sve što on može predložiti, su mir, niski porezi i podnošljivo deljenje pravde. Ali to ne možete ponavljati previše često. Recimo liberalni ekonomisti – cela ideja je da se ekonomija prepusti prirodnom toku, tako da kada naiđu nove inicijative maštovitih ministara, vi možete samo da kritikujete. Austrijska škola ekonomije, najdosledni prijatelj slobodnog tržišta, je notorno negativna. Nema mnogo toga novog da se kaže, Adam Smith i posle njega Mises su već sve rekli. Posle njih intervencionistički ekonomisti samo izmišljaju razna opravdanja za državno mešanje, a tržišnim ekonomistima ostaje jedino da se bave razbucavanjem tih opravdanja.

2) Liberali uzimaju svoju ideologiju individualnih sloboda kao prirodno stanje. Nama teško ulazi u glavu da neko ne prihvata individualizam i slobodu pojedinca kao najvišu vrednost. Uopšte nam nisu jasni nacionalisti ili koncept zemlje «kao celine», niti kako političari smeju da ograničavaju našu slobodu trgovine sa nekim iz inostranstva radi nekakvog kolektivnog interesa (na stranu što to ne doprinosi ni tom kolektivnom interesu), niti kako to da «država» može da ima vlasništvo nad preduzećima i šta to uopšte znači. Naša definicija države je definicija Frederika Bastiata: «država je fikcija pomoću koje svako pokušava da živi na račun nekog drugog.» Ako uopšte može nešto da radi, neka čuva red i mir. Za hleb, mleko, naftu, poljoprivredu, avione, telefone ćemo se pobrinuti sami. Liberali neretko ulaze i u lične svađe baš zbog neshvatanja kako ostali to ne razumeju. Bilo je tolerantnih kao Friedman i Hayek, ali recimo Mises i posebno Rothbard i Ayn Rand su znali da prekinu sve odnose sa neistomišljenicima (očekivano, ovo dvoje poslednjih je bilo i u međusobnoj svađi.) Ali uglavnom, liberalima ama uopšte nije jasno kako to neki ljudi razmišljaju u kolektivnom terminima.