Zašto treba ukinuti obavezno&besplatno školovanje

Prosvetari kažu da će lagano radikalizovati štrajk. Ne ove nedelje, već od sledeće. Njima se ne žuri. Super.

Mislim da bi bilo stvarno lepo da TR isprati ove tradicionalne sindikalne jesenje prosvetne poklade. Za tu priliku sam pripremila prigodan recital. Ide ovako. Na svaki viši stepen sindikalne radikalizacije, predložiću novu poemu iz opusa tržišne radikalizacije.

Na ovaj prvi sonet presudno je uticao čitalac koji je komentarisao Markov post o štrajku prosvetara. Hvala za ideju i zanimljive opservacije. Evo nekih mojih asocijacija.

Obavezno osnovno školovanje delendam esse. Fino, ukinuti stavku u zakonu. Zašto?

Obaveza (osnovnog) obrazovanja postoji za svu decu u Srbiji. Odnosno, ako se preraste regularno školovanje, mora se završiti vanredno. E sad, to što je danas obavezno, ne znači da tako mora da ostane. Nije urezano u kamenu.

Jasno, dok je nešto obavezno, mora da bude besplatno. Pitanje je da li to ima ikakvu svrhu danas kada su u osnovnoj školi stopa obuhvata (procenat dece iz generacije prvaka koja se upiše u prvi razred) i stope dospevanja, prelaska (procenat dece koja završava razred za razredom) danas vrlo blizu 100 posto. Kulturološki razlozi ispisivanja devojčica iz škole, zbog kojih se išlo u zatvor pre 50 godina (da, neki ljudi su stvarno verovali da ćerke ne treba da idu u školu, pa su robijali!) u Srbiji stvarno više nisu aktuelni. Osim za vrlo specifične kategorije (Romi, Vlasi). A za njih ništa ne znači da li je obrazovanje obavezno i da li je besplatno. Prosto, obrazovanje nema vrednost za njih kao kod ostalih. Nije stvar u siromaštvu i nije vezano isključivo za etniju ili kulturu, da mi neko ne pripiše rasizam. Objašnjenje zahteva složenu analizu, to nećemo sada.

Dakle, to što se neke kategorije ne školuju (čak ni na nivou obaveznog obrazovanja), to ne može da promeni zakon. Inače ne bi stopa upisa u prvi razred bila za trećinu manja kod Roma i stopa napuštanja osnovne škole duplo veća nego kod ostatka populacije. I to nije nikada promenjeno tokom ovih silnih decenija "blagostanja" i komunističkog obrazovnog fetišizma. Znači, devijacija ne može da bude izgovor za maltretiranje svih poreskih obveznika i primoravanje da dobijaju obrazovnu uslugu sa kvalitetom najgore socijalne usluge, samo zato što neko ne može ili neće da plati.

Neko će reći da ni prosečni srpski građani nemaju para, odnosno da ljudi iz sela ne mogu da finansiraju putovanje deci do škole u gradu. Prvo, infrastruktura seoskih škola je katastrofa, kadrovi koji tamo rade još gori. Drugo, ipak je taj deo sistema još uvek najskuplji - finansira se cela ŠKOLA i sve što uz nju ide, sa JEDNIM nastavnikom i JEDNIM učenikom. I šta s tim da radimo? Jednostavno, vrednost školovanja nekoga ko svaki dan putuje ili mu je potreban asistent ako ima invaliditet, dakle, sve te stvari ulaze u cenu i ulaze u vrednost vaučera. Samo bi bilo dobro da to već jednom izračunamo.

Vaučeri bi bili podsticaj da neka nova firma, neka nova škola (to mogu biti školice a ne mutanti za 2000 đaka) tu decu vozi, makar džipovima i helikopterima! Usput, taj argument "lošeg terena koji nužno zahteva da postoje male škole", uvek je korišćen da bi se sprečilo njihovo zatvaranje. A to što koštaju ko Svetog Petra kajgana i daju očajno obrazovanje, to stvarno nije bitno gospodinu Pavloviću iz sindikata.

Uostalom, treba malo razmišljati outside the box. Danas ima toliko mogućnosti za učenje na daljinu (u USA je bum te vrste obrazovanja, i to za osnovce), za fleksibilne i mentorske oblike nastave. Samo treba pustiti trzište da nađe modus. A roditeljima dati pare.

Reason TV

Časopis Reason je pre par meseci otvorio i sajt Reason TV, gde se mogu videti zanimljivi video snimci. Posebno preporučujem tri epizode (za sada) koje je specijalno za Reason TV snimio komičar Drew Carey.

Prva epizoda se bavi gužvama na autoputevima, druga je o medicinskoj upotrebi marihuane, a treća o urbanističkoj regulativi.Vrlo zanimljivo.

Da li su nastavnici malo plaćeni?

Miss T bi rekla da nisu. Oni bi, naravno, rekli da jesu.

Ja bih rekao da je pravi odgovor - ne znam. Ali, ne u smislu "ne znam jer se nisam time bavio", već u smislu "ne znam, a niko ne može ni da zna". Radi se o tome da ako nema slobodnog tržišta u prosveti, nema ni tržišnih cena. A ako nema tržišnih cena, onda se za svaku platu može u isto vreme tvrditi i da je suviše niska i da je suviše visoka i ne postoji nikakav način da se utvrdi istina.

Verovatno ste primetili (a ako niste, ja vam sada skrećem pažnju) da nije bilo mnogo štrajkova u privatnom sektoru od 2001. na ovamo. Ako mene pitate zašto, odgovor je - zato što funkcioniše tržište rada. Čistačice su u svim firmama relativno malo plaćene, a ljudi sa fakultetskom diplomom relativno mnogo. I to tako i treba da bude. Velike razlike su praktično ostale samo unutar državnog sektora, pa je tako moguće da ljudi sa istom školom i istim sposobnostima rade za veoma različite plate (meni recimo činjenica da su plate u NBS i dalje mnogo veće nego u Ministarstvu finansija govori da je Jelašić veoma dvoličan kada se zalaže za smanjenje plata u javnom sektoru). I to onda dovodi do štrajkova. Ako čovek sa srednjom školom i na jednostavnom poslu u Narodnoj banci zarađuje dva ili tri puta više nego isti takav čovek u pravosuđu ili prosveti, naravno da će biti štrajkova.

Ali, kako odrediti platu lekara ili nastavnika matematike? Kako uopšte znati da li su precenjeni ili potcenjeni? Odgovor je - nikako, dok se ne privatizuju i dok ne bude bilo konkurencije. Onda će biti jasno. Međtuim, činjenica da ni lekari ni prosvetari ne žele privatizaciju mi govori da oni sami misle da im se ne bi svidelo to što bi im tržište reklo. A mislim da greše. Naročito dobri lekari i dobri nastavnici - njima bi plate sigurno bile mnogo više nego danas.

Ju-ta-ta

Srpski reformatori obrazovanja (tzv. "gašisti") umeli su da kažu da reformu uvek u krajnjem ishodu izvode nastavnici. Oni na kraju zatvore vrata učionice i vi ne znate šta je tamo na delu...

Zato nije ni bilo reforme. Niti će je biti, ako nastavnički Monolog bude jedina beseda koju slušamo mi siroti kupci njihove robe. Da li možda ima nekoga ko još nije naučio refren: “Tražimo-veće-plate-jer-mi-radimo-najodgovorniji-posao, mi-obrazujemo-decu-a-deca-su-budućnost-ove, zemlje, la-la-la-la...” Onda sledi horsko pevanje sa čistačicama koje govore kako čiste 20 godina i da je sramota da njihov koeficijent bude mizerni X (ako je suditi po žutici u školama, one su se pošteno "belo" naštrajkovale!)

Ništa to nije čudno i niko zdravorazuman ne bi očekivao išta bolje od nastavničkih sindikata. Šta su sad uradili? Skratili časove, traže povećanje...Stop, neću o njihovom Monologu. Premotavam. Šta su uradili? Uradili su OPET onu stvar sa SKRAĆIVANJEM ČASOVA. Čudno je da taj metod niko ne dovodi u pitanje. Neverovatno. Zašto mislim da je to gore nego štrajk šalterana u sudu, odnosno zašto je isto ili opet gore od štrajka medicinara? Zbog Bekera. I još nekih teoretičara.

Prosto, sticanje obrazovanja je čudna aktivnost. Tu uslugu ne možete kupiti jednostavnom isporukom kao kad odete na pregled kod ORL ili kupite Šabačko mleko u radnji iza ćoška.

Da bi usluga bila isporučena kako treba, moraju da učestvuju i oni koji je primaju. Učenici. To je ugrađeno u sam proces isporuke. Ne mogu se jednostavno NADOKNADITI ČASOVI. Ljudski kapital (sve veštine koje iznosiš na tržište i neko hoće da ih kupi) neverovatno mnogo zavisi od TAJMINGA. Tačnije, od životne faze, životne godine, meseca. Sve utiče na stopu povraćaja onoga što je uloženo. A ono što je prethodno uloženo utiče na sledeće ulaganje. Ako nastavnik skarabudži lekciju o fašizmu, onda vi ne možete da skapirate posle šta je neofašizam. (Srećom, tu je Ivan Janković da vam objasni:)

Nastavnici ugrožavaju životne zalihe ljudskog kapitala svih nas osuđenih na usluge tih propalih firmi. I od njih neki očekuju da uhvate sebe za perčin i uvedu, blago nama, “kvalitetno obrazovanje za sve”.

U Juti, pak, malo manje veruju sindikalnim Baronima. Tamo je nedavno propao predlog uvođenja generalnih vaučera u obrazovanje. Ne vaučera za socijalu i posebne kategorije učenika (što postoji u nekoliko država SAD), već pravog modela koji bi počivao na “izboru za sve”. Šta je tu sad drugačije od Srbije kad su propali? Tri stvari.

Prvo, o obrazovanju tamo odlučuju KUPCI.

Drugo, obrazovni sindikat je samo jedna strana u toj priči. Naravno, ništa manje jaka ekipa nego naš sindikalni Trio. Oni su širili propagandu protiv vaučera, sve obaveštavajući ljude da će finansijski resursi biti iscrpljeni vaučerizacijom (što nije tačno, objasniću drugi put). Lepo, ali njihova pedagoška ekspertiza može biti okačena mačku o rep, sa porastom ljudi koji decu školuju kod kuće, sa porastom cyberškola. Mi ovde još negujemo ekspretizam (nastavnici moraju najviše da se pitaju za reformu) pa zato deca u petom razredu rade na strugu da bi nastavnik tehničkog imao posao...

Treće, najvažnije, mnogi veruju da je jedan bitan razlog delovao da 60% ljudi glasa protiv vaučera u Juti. Istina je, vaučeri su opasna igračka, mogu da dovedu do kontraefekta, odnosno lako se može prišunjati državna kontrola nad procesom i ishodima obrazovanja. Da li obavezno testiranje dece, standardi, inspekcije privatnih škola zaista znače “izbor”? To je trebalo da bude u paketu. Možda je i to odvratilo Jutance...Da li je bolje imati krnji izbor ili nikakav izbor? To je već pitanje za više razrede. Mi smo još u pačjoj školi slobode (i) izbora.