NATO

Mnogi "proevropski" i "prozapadno" nastrojeni ljudi ovih dana protive se Rezoluciji koja je upravo juče doneta u Skupštini, i po kojoj će Srbija prekinuti integracije sa EU ako oni priznaju Kosovo, i po kojoj će Srbija da ostane van NATO. Najčešći argument prozapadnih komentatora je, čak i kad kritikuju anti-NATO odredbu, otprilike sledeći: "ni ja ne volim NATO, jer su nas oni bombardovali, ali...".

Meni to sve izgleda jeftino i kukavički. Ja volim NATO. NATO je skupina 19 liberalnih i demokratskih zemalja, vojna alijansa koja je pola veka štitila mir u svetu, koja je bila jedini mač pravde kome je iko mogao da se nada. On je sprečio da komunizam zavlada u većem delu sveta. Da nije bilo NATO-a i američkog vojnog kišobrana, Rusi bi se kupali na Atlantiku za 5 meseci, kao što su za kratko vreme osvojili Istočnu Evropu, suprotno dogovoru na Jalti da se dozvole slobodni izbori i slobodan put za svaku istočnoevropsku zemlju. Meni nikakav problem ne predstavlja članstvo Srbije u alijansi koja je štitila slobodu i pravdu u svetu 50 godina od komunističke agresije. Naprotiv - ja u tome vidim racionalan znak pripadnosti Srbije zapadnom svetu, gde su naši preci od početka XIX veka težili, kao i bezbednosnu garanciju za Srbiju uvek u budućnosti. To što naši nacionalisti i političari koji ne žele da se odreknu gubitičke Miloševićeve politike i njegove vizije mesta Srbije u svetu, ponavljaju Miloševićeve mantre iz 90-ih, i nade u Kinu, Rusiju i Indoneziju, za mene nije nikakav argument. Kao ni činjenica da je NATO bombardovao Srbiju. NATO jeste bombardovao Srbiju, ali potpredsednik srpske Vlade je pet dana pre toga rekao da "Albanaca na Kosovu neće biti", a ta Vlada odmah krenula da ih masovno ubija i raseljava uz oduzimanje ličnih karata i pasoša da ne bi nikad mogli da se vrate. Leševi civila su masovno uništavani ili razvoženi i zakopavani po Srbiji, pa smo tako posle rata otkrili hladnjaču u Dunavu punu leševa dece i žena, te masovne grobnice civila u Batajnici i Petrovom selu, gde su pokopani pobijeni Albanci sa Kosova. Dakle, Srbija treba da odbaci zločinačku politiku koja ju je dovela u sukob sa 19 vodećih demokratskih zemalja sveta, a ne da odbaci ponovo, u XXI veku, vojne i političke integracije sa tim zemljama, u ime iste propale Miloševićeve politike. To bi bilo kao da neki Nemac 1946 kaže da je okupacija nelegitimna jer su nas oni bombradovali. Mislite da Milošević nije isto što i Hitler? Samo napred, onda, u odbranu Miloševića. Dosta je nezgodno što ispada da morate dosta temeljno i sofistikovano da branite Slobu od nepoželjnih analogija sa raznim lošim ljudima, da biste argumentovali ostanak Srbije van NATO-a na osnovu činjenice bombardovanja.

Posebno je cinično kad oni koju oživljavanje politike 90-ih odobravaju i sprovode, potežu argument o "nacionalnoj nezavisnosti" i kvalifikuju svoje protivnike kao izdajnike. Tomislav Nikolić je sa mesta predsednika Skupštine Srbije izjavio da bi on voleo da Srbija bude ruska gubernija, a od izjava bezgranične ljubavi Vladimiru Putinu ne možemo živeti po ceo dan. Pri kraju je proces zaključivanja dogovora o poklonu NIS-a Rusima bez tendera, kao protivusluge za rusku političku podršku oko Kosova! Ja takve stvari smatram nacionalnom veleizdajom. Zamislite da Čedomir Jovanović kaže da bi voleo da Srbija bude 51 američka država ili da se na isti način napravi zakulisni dil sa firmom iz neke zapadne zemlje. U čemu je razlika?

Da li je Mlađen Kovačević konačno u pravu?

U tekstu u Politici profesor Kovačević pobija tezu da je kurs dinara potpuno nebitan za izvoz. Što se mene tiče, u pravu je. Tvrdnja guvernera da su izvoz i uvoz potpuno neosetljivi na kurs je prosto besmislena (a mislim da se i Slaviša sa time slaže). Kurs je cena kao i svaka druga, a tražena i prodavana količina pre svega zavisi od nje.

Međutim, postoji jedan argument za guvernerovu tvrdnju. Naime, devalvacija dinara bi verovatno dovela do inflacije (2004. i 2005. su dobar dokaz za to), što može indirektno da škodi izvoznicima. Ja lično ne verujem da bi se sva devalvacija direktno "prelila" u inflaciju, ali veliki deo svakako bi. Guverner, umesto da ulazi u te priče, treba prosto da kaže "GDP, izvoz i uvoz me apsolutno ne interesuju, moj posao je da održavam stabilnost cena".

Takođe, mislim da treba još jednom naglasiti sledeću stvar - visok izvoz i visoke strane investicije su na kratak rok suprotstavljeni ciljevi. Veliki priliv stranih investicija drži kurs niskim, što otežava izvoz. Zato mislim da je politika Vlade i NBS koja otprilike glasi "što više izvoza i što više stranih investicija" potpuno besmislena. Politika treba da bude (a efektivno verovatno i jeste) "što više stranih investicija, a izvoz će doći sam po sebi pre ili kasnije".

Šta to u stvari hoće Chomsky

Kada bi morao da bira između predsedničkih kandidata Rona Paula i Hillary Clinton, Noam Chomsky kaže da bi podržao Hillary. Dakle kada jednom u istoriji ima priliku da podrži predsedničkog kandidata koji hoće da odmah povuče sve vojne trupe iz inostranstva (pogledajte ovde naše ranije postove o Paulu), Chomsky se odlučuje za Hillary, koja je podržala rat u Iraku i čije se spoljnopolitičke ideje ne razlikuju mnogo od stavova sadašnje Bushove administracije.

Tako ovaj veliki pobornik mira i borac protiv američkog imperijalizma pokazuje pravo lice. Nije problem agresivna spoljna politika -- problem je kapitalizam. Bolje i ratoborni levičar nego miroljubivi ljubitelj slobodnog tržišta.