14 dana pre kraja izborne kampanje jedna stvar je potpuno sigurna. Narednu vladu će formirati SNS i to će moći da uradi bez ijednog koalicionog partnera. Postoji i mogućnost da istraživači javnog mnenja nešto prećutkuju, da raja namerno ćuti i čeka svojih pet minuta ili da će svi neopredeljeni koji se još lome otići svugde drugde, samo ne u SNS. SNS neće sam formirati vladu nego će pozvati neku od stranaka ili više njih, da mu pravi društvo da bi mogao da popuni menadžerska mesta za koje nema ni približno dovoljno iole uračunljivih kadrova i da bi imao koga da okrivi ako stvari krenu gde ne treba (odnosno da rekonstruiše partnere). U redu stoji ponajpre Nova demokratska stranka i to je degutantno očigledno, a odmah iza nje LDP i SPS koji se uzda u neke svoje adute. I to vam je to. Od tradicionalnih stranaka u opoziciji će ostati DSS jer se nije odrekla tekovina paljenja ambasada i kosovske politike i DS. URS će u istoriju, SRS i Dveri neće preći cenzus.
Kada je reč o novoj vladi, moje mišljenje, isključivo zasnovano na oceni onoga što smo videli u ove dve godine, može se sažeti u sledećim rečenicama. Kada je reč o spoljnoj politici, tu neće biti gluposti i ona će, baš kao i vlada u ostavci za klasu bolje odraditi taj posao od vlade Borisa... ops Mirka Cvetkovića. Na polju ličnih sloboda ponašaće se isto kao i do sada, dakle red blata, red skrivene cenzure, red pozitivnih podsticaja. I to je matrica koja postoji već godinama u Srbiji, nije je SNS izmislio. Kada je reč o ekonomiji, moje je mišljenje da će im efekti biti kao u prethodne dve godine, nepostojeći (sa časnim izuzetkom onoga što je radio Saša Radulović). Nažalost, politika "nećemo ništa raditi " sad će proizvoditi stagnaciju ili još verovatnije pad.
Zašto verujem u to da nećemo videti išta dobro? Od aprila počinje suočavanje sa činjenicom da će za sve što ne bude valjalo samo jedna stranka i jedan čovek biti krivi. Sada imamo obožavanje zasnovano na maestralnoj retorici i strategiji (drugo je da li se to nekom sviđa, poenta je da je pogođena žica vox populi), ali od kasnog proleća ne može se više maštati, mora da se radi i da se radi tako da se vidi u novčanicima glasača. Sa užasno oskudnim ljudskim resursima, stvaranjem uskog grla u donošenju odluka vezanih za privredu, verovanjem u to da nekoliko velikih projekata može da pokrene Srbiju, dubokim i istinskim nastavkom Dinikićevih politika subvencionisanja svega i svačega i daljim negovanjem ambicija ljudi da ima i za njih mesta u nekom javnom sektoru, sistem će proizvesti sve ovo što je proizvodio do sada. Veliko ništa. I da me neko ne shvati pogrešno, ja verujem da će iza ovog velikog ništa koje će se desiti, stajati najiskrenije namere da naša Srbija postane lepo mesto za život. Postoji i alternativa B da je ne shvatam najbolje i da će reforme za koje još uvek ne znamo šta sadrže preporoditi Srbiju. Alternativa B je za mene lagodna jer bi onda konačno mogao da batalim javni rad i da se posvetim isključivo radu za moje lično dobro, a ne da ubeđujem druge šta je za njih najbolje.
Ako verujete u alternativu B ne morate dalje čitati. Ako verujete u alternativu A, dolazimo do poente teksta. Nije pitanje kod glasanja za listu "Dosta je bilo" šta će se desiti 2014. godine. Isto vam se hvata osim ako se ne dvoumite između Radulovića i Vučića. Poenta je koga od sadašnjih stranaka vidite kao sposobne da odgovore na izazove koji će se desiti najkasnije do 2016. godine. Ili još više, ko ima moralno pravo da se nameće na tu poziciju. Čekači u redu koji su uz izuzetak LDP (koji stoji u redu za sopstveno obesmišljavanje) obesmislili tranziciju, tržišnu privredu, demokratiju i sve čemu smo se nadali 2000. godine. Možda vanvremenski DSS? Ili naši nacoši? DS koji je sa 1.5 miliona glasova sebe svela na borbu za cenzus? Na ovim izborima oni koji ne veruju u sposobnost nove vlade biraju ko će biti kredibilan da pruži odgovor ako se desi alternativa A. Na ovim izborima se bira da li ćemo još jedan neuspeh platiti tako što ćemo se opredeliti za nove i sada neslućene oblike demagogije ili ćemo imati zdrave ideje u parlamentu. Zato je gotovo svaki glas osim za "Dosta je bilo" i vrlo uslovno DS, a pogotovo beli listić ili apstinencija onih koji su skeptični prema novoj vladi, put u veliku glavobolju, jer mi za dve godine možda nećemo imati ikoga ko će povesti zemlju ako reforme nove vlade ne uspeju. Ne biramo mi 16. marta šta će se desiti 17.3. to je cementirano, mi biramo da li ćemo uopšte imati ikakvog izbora za 2 godine.
Kada je reč o novoj vladi, moje mišljenje, isključivo zasnovano na oceni onoga što smo videli u ove dve godine, može se sažeti u sledećim rečenicama. Kada je reč o spoljnoj politici, tu neće biti gluposti i ona će, baš kao i vlada u ostavci za klasu bolje odraditi taj posao od vlade Borisa... ops Mirka Cvetkovića. Na polju ličnih sloboda ponašaće se isto kao i do sada, dakle red blata, red skrivene cenzure, red pozitivnih podsticaja. I to je matrica koja postoji već godinama u Srbiji, nije je SNS izmislio. Kada je reč o ekonomiji, moje je mišljenje da će im efekti biti kao u prethodne dve godine, nepostojeći (sa časnim izuzetkom onoga što je radio Saša Radulović). Nažalost, politika "nećemo ništa raditi " sad će proizvoditi stagnaciju ili još verovatnije pad.
Zašto verujem u to da nećemo videti išta dobro? Od aprila počinje suočavanje sa činjenicom da će za sve što ne bude valjalo samo jedna stranka i jedan čovek biti krivi. Sada imamo obožavanje zasnovano na maestralnoj retorici i strategiji (drugo je da li se to nekom sviđa, poenta je da je pogođena žica vox populi), ali od kasnog proleća ne može se više maštati, mora da se radi i da se radi tako da se vidi u novčanicima glasača. Sa užasno oskudnim ljudskim resursima, stvaranjem uskog grla u donošenju odluka vezanih za privredu, verovanjem u to da nekoliko velikih projekata može da pokrene Srbiju, dubokim i istinskim nastavkom Dinikićevih politika subvencionisanja svega i svačega i daljim negovanjem ambicija ljudi da ima i za njih mesta u nekom javnom sektoru, sistem će proizvesti sve ovo što je proizvodio do sada. Veliko ništa. I da me neko ne shvati pogrešno, ja verujem da će iza ovog velikog ništa koje će se desiti, stajati najiskrenije namere da naša Srbija postane lepo mesto za život. Postoji i alternativa B da je ne shvatam najbolje i da će reforme za koje još uvek ne znamo šta sadrže preporoditi Srbiju. Alternativa B je za mene lagodna jer bi onda konačno mogao da batalim javni rad i da se posvetim isključivo radu za moje lično dobro, a ne da ubeđujem druge šta je za njih najbolje.
Ako verujete u alternativu B ne morate dalje čitati. Ako verujete u alternativu A, dolazimo do poente teksta. Nije pitanje kod glasanja za listu "Dosta je bilo" šta će se desiti 2014. godine. Isto vam se hvata osim ako se ne dvoumite između Radulovića i Vučića. Poenta je koga od sadašnjih stranaka vidite kao sposobne da odgovore na izazove koji će se desiti najkasnije do 2016. godine. Ili još više, ko ima moralno pravo da se nameće na tu poziciju. Čekači u redu koji su uz izuzetak LDP (koji stoji u redu za sopstveno obesmišljavanje) obesmislili tranziciju, tržišnu privredu, demokratiju i sve čemu smo se nadali 2000. godine. Možda vanvremenski DSS? Ili naši nacoši? DS koji je sa 1.5 miliona glasova sebe svela na borbu za cenzus? Na ovim izborima oni koji ne veruju u sposobnost nove vlade biraju ko će biti kredibilan da pruži odgovor ako se desi alternativa A. Na ovim izborima se bira da li ćemo još jedan neuspeh platiti tako što ćemo se opredeliti za nove i sada neslućene oblike demagogije ili ćemo imati zdrave ideje u parlamentu. Zato je gotovo svaki glas osim za "Dosta je bilo" i vrlo uslovno DS, a pogotovo beli listić ili apstinencija onih koji su skeptični prema novoj vladi, put u veliku glavobolju, jer mi za dve godine možda nećemo imati ikoga ko će povesti zemlju ako reforme nove vlade ne uspeju. Ne biramo mi 16. marta šta će se desiti 17.3. to je cementirano, mi biramo da li ćemo uopšte imati ikakvog izbora za 2 godine.
