Ako uzmete stambeni kredit od 50,000 evra na 30 godina po sadašnjim kamatama, na kraju banci ukupno vratite 108,000. Iz toga Novosti zaključuju a B92 prenosi, kada kupujete stan na kredit: "jedan stan kupite sebi, drugi banci".
Nije tako. Prvo, inflacija postoji i u evrima. Ako je prosečna inflacija u evrozoni 2%, 50 hiljada evra danas je isto što i 90 hiljada za 30 godina. Pošto ne vraćate svu kamatu na kraju nego tokom perioda, inflacija ukupno pojede 20-ak hiljada od toga.
Drugo, kamata je normalna nagrada za odricanje od likvidnosti. Ako ste uzeli kredit, to znači da je neko prethodno uštedeo taj novac i preko banke ga dao vama umesto da ga potroši ili uloži u neki biznis. To je opravdanje kamate.
Ali post pišem zbog treće stvari, zbog zablude u naslovu. Ako se i složimo da je kamata visoka, ipak niste banci kupili još jedan stan, jer suštinski niste od banke ništa ni uzeli. Kredit ste uzeli od štediša banke i njima vratili. Banke imaju vrlo sopstvenog novca, one samo prikupljaju uloge štediša. I tu je njihova uloga veoma važna -- ako ne mislite tako, probajte da nađete nekog ko će vam pozajmiti 50 hiljada evra, sa kamatom, a da mu ih vratite za 30 godina. Funkcija banke je da a) pronalazi ljude koji štede i spaja ih sa onima koji pozajmljuju i b) kontinuirano pronalazi one koji štede kratkoročno, dok ona iz toga daje na zajam dugoročno. Iz obavljanja tih uloga banke ostvaruju profit, a ne zato što pozajmljuju svoj novac.
Šta je onda sa celim drugim stanom koji ste kroz kamate vratili? Jedan deo pojede inflacija, drugi država uzme kroz bankarske poreze, treći je kompenzacija za rizik, veća u zemljama nepouzdanog i neefikasnog sudstva, četvrti vratite štedišama koji su vam novac pozajmili. Udeo profita banke u svemu tome je srazmerno mali.
