U raspravi o nacionalnim sportskim penzijama smo logično došli do neizbežnog pitanja treba li ulica Karla Marksa u Potsdamu da promeni ime.
Marks je najuticajniji pojedinačni autor svih vremena. Konkurent mu je jedino Muhamed, ali i to nije sigurno jer je Koran u potpunosti sastavljen tek posle njegove smrti. (To doduše važi i za Marksov Kapital). Posledice znamo, Marks je kriv za ubistvo nekoliko desetina miliona ljudi, ali samo iz nehata. Od Lenjina naovamo komunistički intelektualci su krivi i za saučesništvo. Ali pre 1917. komunizam je bio intelektualni pokret i Marx nije znao šta će se iz toga izroditi.
Da li je mogao znati? Mogao je, ali mogao je još mnogo toga znati pa je pogrešio. Često se čuje kako je Marx i pored svega bio veliki intelektualac. To je tačno u smislu da je mnogo znao i samo u Kapitalu citirao 3,000 knjiga na tri jezika. Ali je došao do nekih, čak i za to vreme očigledno pogrešnih zaključaka, i to uglavnom zbog zaslepljenosti emocijama. Njegova glavna teza je bila da kapitalistički intelektualci zbog klasnih interesa ne vide istinu -- ali ironično upravo je on bio taj koji je bio zaslepljen. Video je da radnici i njihova deca rade po 16 sati dnevno dok se kapitalisti bogate, ali mu nije palo na pamet da radnici u fabrikama ipak žive bolje od kmetova u feudalizmu i sami prelaze sa sela u gradove, a da kapitalisti za razliku feudalaca nešto i rizikuju. Sve osim svoje teorije je proglasio "nenaučnim" i zato nije mogao ni da diskutuje sa ostalima ili shvati argumente drugih ekonomista. Kada bi nailazio na njih kritikovao bi u efektnom novinarskom stilu, duhovito i emotivno, ali ne analitički.
Jedna stvar koju bi bilo interesantno znati je da li je Marks pročitao Mengera, Valrasa i Jevonsa -- trojicu koji su izneli marginalistočku revoluciju i time okrenuli klasičnu ekonomiju naglavačke. Marginalistička revolucija je Kopernikanski obrt u ekonomiji -- objasnila je da je vrednost subjektivna i to je ostao stub ekonomske nauke do današnjeg dana. Kada se to prihvati, cela Marksova ekonomska teorija, oslonjena na radnu teoriju vrednosti pada u vodu. Sva trojica su objavili knjige tokom 1870-ih. Kapital I je objavljen 1867, a Marks je umro 1883. Između marginalne revolucije i Marksove smrti ima nekoliko godina u kojima on ima rukopise za Kapital II i III, ali njih objavljuje tek Engels posle Marksove smrti. Marks se nikada nije izjasnio o marginalnoj revoluciji, a morao je znati za nju. Da li se predomislio? Nije mogao da reši problem i zato nije objavljivao Kapital II i III? Ne znam da li je ovo ikada utvrđeno.
Da li zaslužuje ulicu? Ne, zato što to ima simbolički značaj. Teško je priznati Marksa a ne priznati marksizam i na kraju Pola Pota i Staljina.
