Alter glob(a)

Malo, malo, pa naši javni budžeti istresu finu sumicu para za neko antiglobalističko smeće iz skupa "kulturnih projekata" koji se bave "pred-narativnim i meta-kognitivnim" ili beše "meta-kolektivnim i sub-narativnim"...Whatever, bitno je jedno: pod taj kišobrančić koji Grad i Država altruistično plate za projekte koji se bave "meta-sub-ultra" pitanjima kosmosa, mogu da stanu svi ti angažovani talenti koje inače niko neće da angažuje...svi performativni i vaginalni recitatori i drombuljaši, a podrazumeva se da je uvek lepše sa neizbežnim Žižekom.

Vreme je za proklete vaučere u kulturi. Meni molim jedan vaučer kojim ću si omogućiti projekciju Dead Meat-a u Beogradu!

Javna preduzeća II

Mislim da se prečesto, kada se govori o javnim preduzećima, postavlja pitanje privatizacije. Meni je neuporedivo bitnije pitanje konkurencije.

Zato, da sam u prilici, ne bih pitao Dinkića i Đelića "kada će biti privatizovan NIS?", nego "kada će biti ukinuta uredba o zabrani uvoza nafte?". Ne bih ih pitao "kada će biti privatizovani JAT i Železnica?", nego "kada ćete dozvoliti low-cost kompanijama da lete iz Beograda i Niša?" i "kada će biti omogućeno privatnim vozovima da saobraćaju?".

Ne kažem da privatizacija nije bitna, nego da su ova druga pitanja ipak mnogo bitnija. Kada bi bio slobodan uvoz nafte, kada bi postojali jeftini letovi iz Beograda i kada bi privatni vozovi išli prugama, ne bi mi toliko smetalo postojanje državnih firmi, kao što mi ni sada previše ne smeta postojanje Komercijalne banke, koja je većinski državna.

Javna preduzeća

Paralelni intervju Đelića i Dinkića. Prvo ćete se prijatno iznenaditi Dinkićem:
Zato moram da priznam da sam bio neprijatno iznenađen najnovijim predlozima DS-a, pre svega Božidara Đelića i Slobodana Milosavljevića, da bi NIS trebalo da ostane državna firma, jer je to u suprotnosti sa stavovima većine ozbiljnih srpskih ekonomista, kao i sa stavovima MMF-a. To je očigledan uticaj francuskog etatizma na nove ekonomske stavove DS-a, sa kojima se G17 Plus apsolutno ne slaže.

Ali onda on nastavlja:
Što se tiče ostalih javnih preduzeća, država mora da odluči šta želi da privatizuje, a šta ne ... Sve dok se njime efikasno upravlja i dok stvaraju profit i plaćaju odgovarajuće dividende budžetu, nisam pobornik njihove privatizacije. Telekom je takav primer i smatram da za vreme mandata nove vlade ne treba ni razmišljati o njegovoj privatizaciji, pri čemu treba pustiti konkurenciju, koja će naterati Telekom da permanentno poboljšava svoje usluge. Smatram, takođe, da ne bi trebalo privatizovati ni Aerodrom, a za železnicu, na žalost, čak i kada bi hteli, ne bi mogli da nađemo kupca.

Dakle NIS je za njega poseban slučaj. (Razlog?) A druga javna preduzeća ne treba privatizovati. Ono sa francuskim etatizmom se odnosi samo na NIS.

Blagostanje u tri koraka

Da ne bude da samo kritikujem evo predloga za ekonomski program.

1. Stabilna valuta
2. Slobodna trgovina
3. Smanjenje redistribucije bogatstva

Ove tri stvari je Milton Friedman naveo kao odgovor na pitanje koja bi koraci ekonomske politike garantovali najbrži razvoj. Milton Friedman je dodao i obrazovanje ali verujem da je to pomenuo jer se pred kraj života najviše bavio obrazovanom politikom.

Stabilna valuta znači prelaz na evro:

• Inflacija - Naša centralna banka jednostavno nije dovoljno kredibilna da garantuje stabilnost cena. Okvirno možemo da nagadjamo da će inflacija biti bilo gde izmedju 2 i 20 posto. To naravno ne pomaže privrednicima da planiraju. Evropska banka je dosta kredibilnija. Težimo tome da budemo deo EU nema razloga da samoinicijativno ne predjemo na evro. Naravno prvih par godina imali bi višu inflaciju od zemalja EU ali samo dok se cene u Srbiji ne izjednače sa cenama u okruženju. Crna Gora danas ima inflaciju na nivou EU.
• Liberalizacija tokova kapitala - Danas mislim da samo dve hiljade evra možete da iznesete iz zemlje bez odobrenja. Liberalizacija kapitala doprinosi većim investicijama. Ako znam da mogu da iznesem pare iz zemlje bez problema, znači da ću radje i da ih unesem.
• Trgovinski deficit - Deficit, precenjenost dinara i slične gluposti koje okupiraju pažnju domaćih ekonomista bi bile stvar prošlosti.

Slobodna trgovina bi značila:

• ukidanje svih državnih monopola (uvoz nafte, Telekom, EPS i slično)
• privatizaciju svih javnih i društvenih preduzeća (zbogom politički upravni odbori)
• ozbiljno smanjenje a možda i ukidanje carina (zbog prelaska na evro ne bi bilo više trgovinskih deficita)

Smanjenje redistribucije bogatstva:

• smanjenje javne potrošnje (neophodna reforma penzionog sistema, ukidanje svih subvencija, privatizacija obrazovnog i zdravstvenog sistema)
• smanjenje svih poreza (pogotovu poreza na zarade)
• ukidanje nekih poreza (možda na dobit, kapitalnu dobit i finansijske transakcije)