Kriza rizičnih kredita

Komentator je ostavio ovaj link za lošu vest: Bush je objavio plan za spašavanje hipotekarnih dužnika. To što se dešava ovih dana u SAD, a proširilo se i na Evropu, zovu sub-prime kriza. Sub-prime je drugo ime za loše kredite, kredite sa visokim rizikom. Banke su prethodnih godina davale mnogo rizičnih kredita, ne obraćajući dovoljno pažnje na dohodak dužnika i njegov potencijal za vraćanje. U isto vreme, Fed je još od 2001. držao nisku kamatnu stopu da bi se predupredila privredna recesija. U poslednjih godinu-dve, zbog straha od inflacije, Fed je počeo da povećava kamate.

Taj rast kamata se međutim odrazio na hipotekarno tržište, jer mnogi koji su uzeli zajmove sada više ne mogu da ih vraćaju. To je izazvalo finansijsku krizu, jer su zbog velikog broja rizičnih kredita investicione banke počele da propadaju. A pošto se finansijske krize obično šire, zavladao je opšti strah od nedostatka likvidnosti, kamate na međubankarske zajmove su još više porasle, to se odrazilo na berzu, i tako dalje.

Fed je već reagovao smanjenjem kamata, što treba da upumpa novu likvidnost. A sada je reagovao i predsednik, koji je smislio jedan populistički plan da pomogne dužnicima. Bush će plan predložiti Kongresu, a ne sumnjam da će ga demokratski Kongres prihvatiti.

I Fedovo smanjenje kamata i Bushov plan su pogrešni potezi. Fed samo upumpava dodatni novac, što će ili izazvati inflaciju ili će ubrzo biti potrebno ponovo povećati kamate da bi se inflacija sprečila, a to samo može izazvati još jednu sličnu krizu. Drugo, izlaženjem u susret fondovima koji su zarađivali na visokom riziku, Fed kažnjava one koji su sve to vreme bili konzervativni i odricali se veće zarade. Time se onda ohrabruje rizik i stvara moralni hazard -- hajde da od sada rizikujemo, jer ako dobijemo zaradićemo, a ako izgubimo Fed će pomoći.

Bushov plan takođe stvara moralni hazard, kod dužnika. Država će garantovati za sve koji kasne sa otplatom hipoteka. To je popularan potez jer će mnogi biti spašeni, ali umesto da sami snose rizik svojih odluka, kupce nekretnina spašavaju svi ostali koji nisu ulazili u rizik i koji zbog toga možda nisu kupili kuću. I naravno, kada se neodgovornost subvencioniše, to onda pre ili kasnije izaziva novu takvu krizu.

Nekoliko dobrih i par loših izjava

Za Politikin poslovni klub danas govori Dinkić. Prvo, dobre stvari:
"Наш највећи проблем није спољнотрговински дефицит већ незапосленост, па је њено смањење приоритет овог министарства. Са трговинским дефицитом земље које се брзо развијају могу да живе и по 20 година."
"Много већа претња макроекономској стабилности, по мени, јесу плате у јавном сектору..."
"Србија следеће године завршава процес приватизације друштвених предузећа."
"Мислим да су камате, иначе ниже него раније, много мањи проблем од бирократије."
"Надао сам се да бисмо сада могли да идемо на чистији концепт: да продајемо одмах већински пакет НИС-а, 60 одсто..."

Slede loše:
"...ако треба, платићемо како би у Србију дошли прави инвеститори"
"Као стратешке маркирали смо аутомобилску и електронску индустрију и индустрију софтвера."

Problemi sa koncesijom i još po nešto

Danas za Blic govori potpredsednik Vlade, Đelić:

"Dobro je da Srbija gradi autoputeve. Ali, ubuduće moramo obezbediti da naša državna NIS ima privilegije u postavljanju benzinskih pumpi, zatim da se podizvođači biraju na transparentan način i da naša građevinska operativa dobije što više posla."

Sada DS pominje ozloglašeni "šesti i nulti princip" (koji su, po meni, imali logike tada, a još više logike imaju sada):

"Jasno je da će Tadić pobediti na izborima i verujem da će imati podršku celog demokratskog bloka. Pamet i zdrava logika je da se koalicija udruži i za lokalne izbore. Politička poligamija nije nikada uspela na dugi rok."

I naravno, ako je iko sumnjao, Đelić dokazuje da je postao pravi političar. Na pitanje kako će DS reagovati ako neka zemlja prizna nezavisnost Kosova, potpredsednik odgovara na sledeći način:

"Ne želim da se bavim spekulacijama - šta bi bilo kada bi bilo."

Još jedna lepa vest

Potpredsenik Đelić je potvrdio da je postignut dogovor da Jelašić ostane guverner, ali i da se prošire nadležnosti Saveta Narodne banke. Obe stvari su dobre, po mom mišljenju.

Dobro je da Jelašić ostane iz dva razloga. Prvo, jer je relativno dobar guverner (mada ja lično mislim da su mere koje NBS trenutno primenjuje nepotrebno oštre), a drugo, da bi se prekinula praksa obračuna sa guvernerima (prvo skidanje Dinkića, a onda i Udovički).

Takođe, mislim da je veoma dobro da se proširi uloga Saveta Narodne banke. Savet sada praktično nema nikakvu ulogu u vođenju monetarne politike, niti u oblasti kontrole banaka (suštinski, samo određuje platu guverneru, donosi budžet i usvaja završni račun NBS). Jednostavno, dobro je da postoji što više kontrola u sistemu. Posebno ako zaista budu izabrane "izuzetno kvalifikovane nestranačke ličnosti".

Lepa vest

Sarkozy inicira ukidanje 35-časovne radne nedelje.

Da se podsetimo, socijalisti su u Francuskoj uveli 35-časovnu radnu nedelju iz najglupljeg mogućeg razloga: smanjenja nezaposlenosti. U pitanju je klasična zabluda o ekonomiji kao igri sa nultim zbirom, odnosno ubeđenju da u privredi nekako postoji fiksni broj radnih mesta. Pa ako se broj radnih sati smanji, radna mesta će biti pravilnije raspoređena i nezaposlenost će opasti.

Bilo je potrebno desetak godina (to je uvedeno negde 1997-98., i ustvari je bilo jedno od predizbornih obećanja Žospena kada je dobio izbore), da se shvati da to ne funkcioniše tako. Poslovi, kao i bogatsvto, se kreiraju. Oni nam nisu dati pa da ih mi međusobno raspodeljujemo. Što slobodnije tržište rada, to više radnih mesta.