Prošle su tri predsedničke i jedna potpredsednička debata, kao i snimci koji Trampa prikazuju u lošem svetlu. U jednom trenutku ankete su pokazivale da je trka rešena, posebno nakon što se i deo Republikanske stranke odrekao Trampa. Međutim, poslednjih dana ankete pokazuju Trampov oporavak, tako da nam, ako se ne desi nešto epohalno poput državnog udara na dan izbora ili uragana koji je svojevremeno oduvao Romnija, sleduje interesantna noć 8-9.11.
Rassmunsen i još neke organizacije pokazuju da u trci četiri kandidata među opredeljenim glasačima Tramp ima prednost na nivou SAD. Takođe, Tramp ne stoji preterano loše među Afroamerikancima i Latinosima za bilo kog republikanca, posebno onog sa kontroverznim stavovima za američki politički establišment. Trampovi glasači pokazuju fanatizam koji je sličan onome koji su pokazali glasači Obame. Na to treba dodati pokazatelje lepog odziva republikanaca na prevremeno glasanje. S druge strane Klinton vodi na nacionalnom nivou u anketama, ali se prednost smanjuje. Ista je tendencija u swing states (zovimo ih prevrtljivim državama).
Da ne bude da podgrevam previše nade ljudima u Srbiji koji vole Trampa ili mrze Hilari. Još uvek je Hilari u prednosti u većini anketa na nacionalnom nivou i kada je reč o trkama u ključnim zemljama. Međutim, hajde da bacimo pogled šta se do sada dešavalo i kako bi mogla da izgleda trka.
Na nacionalnom nivou Hilari, kada se posmatraju pokretni uprosečeni rezultati različitih anketa je imala vođstvo koje je u njenim pikovima bilo malo iznad 7% (sredina avgusta i sredina oktobra), dok su za nju najgori rezultati zabeleženi sredinom septembra (prednost od 0,7%) i početkom avgusta kada je Tramp na kratko bio u prednosti. Sadašnja tendencija je da prednost Hilari pada (trenutno je 3,4%) i da bi do 8.11. ona mogla biti u domenu statističke greške i kod najvećih uzoraka. Džonson je u značajnom padu sa skoro 10% na 5%, ali njegov pad ne ide posebno na ruku ikome od dva glavna takmaca. Stejn je konstantno na 2-3%. Međutim, postoji i peti kandidat, Mek Malin koji je jak u Juti (koja je postala trka tri takmaca) i koji ima realne šanse za 6 elektorskih glasova, a Juta (u kojoj demokrate obično nemaju kampanju jer nema potrebe usled izvesnosti poraza) je postala otvorena trka.
Ako posmatramo elektorske glasove, koji su jedini merodavni, Tramp ima problem što je tamo gde je njegova pobeda sigurna, njegova prednost veća nego što je to kod Hilari. U sistemu kao što je američki, bolje je tesno pobediti u pet država nego ubedljivo trijumfovati u dve, a izgubiti tri, na primer. Za sada Klinton ima 169 sigurnih glasova u državama gde je njena prednost dvocifrena, nasuprot Trampovih 90. Kada se tome dodaju države gde je prednost 5-10pp Klinton ima 252 elektorska glasa, a Tramp 126. Države gde je trka tesna (toss-up), to jest gde jedan kandidat ima prednost do 5pp daju dodatnih 160 elektorskih glasova. Te države su: Teksas, Florida, Pensilvanija, Ohajo, Severna Karolina, Džordžija, Nevada, Arizona, Ajova i Mejn 2 (Mejn ima dve izborne jedinice). Ako bi izbori bili danas, Tramp bi gotovo sigurno dobio u Teksasu i Džordžiji, ali bi Hilari bila veliki favorit u Pensilvaniji. Ostalih 7 trka su potpuno otvorene.
Postoji nekoliko država koje su bile jako blizu toss-up i tu je najveći neuspeh Trampa za sada. Njemu je iz ruku ispala neizvesna trka u Minesoti, Viskonsinu, Mičigenu, Nju Hempširu, Mejnu, Virdžiniji i Koloradu. Kolorado je posebno bolan jer je Tramp krajem septembra bio u vođstvu u Koloradu, a sada je Kolorado ispao iz toss-up. Sa Koloradom u igri ne bi bilo skoro pa nemoguće misije moranja pobede u Pensilvaniji.
Hilari za pobedu treba još 18 elektorskih glasova, odnosno da pobedi još samo u Pensilvaniji, Floridi, Ohaju ili Teksasu (što je najveći udarac za republikance, povratak Teksasa u toss-up posle nekoliko decenija). Bilo koja od ovih država je dovoljna Hilari, a republikanci baš dugo nisu pobedili u Pensilvaniji. Takođe, ako Hilari pobedi u Severnoj Karolini ili Džordžiji i još bilo kojoj od država koje su toss-up, Bela kuća ostaje demokratska.
Ovi izbori su malo izmiksali plavo-crvenu mapu, prevashodno što Arizona i Severna Karolina vrlo realno mogu izmaći republikancima, a loša vest za republikance je što je Virdžinija definitivno otišla iz njihovog domašaja osim za nekog predsedničkog kandidata koji bi jako ličio na demokratskog. Nju Hempšir je potvrdio da je plav. S druge strane Ajova se vraća u crveni tabor i manja jedinica u Mejnu.
Sve u svemu, ako nova afera curenja ne poremeti kampanju Hilari Klinton ili ako ne presudi mnogo veća motivacija Trampovih glasača, moja inicijalna prognoza od pre mesec i po dana da verovatno pobeđuje Tramp neće biti tačna. Uz jedno veliko zrno opreza koje ide uz atipične izbore. Kako nijedan od kandidata ne budi u meni jake i preterano lepe emocije, relaksirano čekam 8-9.11 koji ću tradicionalno probdeti.
U narednom člansku više o izborima za Senat, Predstavnički dom i guvernere.
Rassmunsen i još neke organizacije pokazuju da u trci četiri kandidata među opredeljenim glasačima Tramp ima prednost na nivou SAD. Takođe, Tramp ne stoji preterano loše među Afroamerikancima i Latinosima za bilo kog republikanca, posebno onog sa kontroverznim stavovima za američki politički establišment. Trampovi glasači pokazuju fanatizam koji je sličan onome koji su pokazali glasači Obame. Na to treba dodati pokazatelje lepog odziva republikanaca na prevremeno glasanje. S druge strane Klinton vodi na nacionalnom nivou u anketama, ali se prednost smanjuje. Ista je tendencija u swing states (zovimo ih prevrtljivim državama).
Da ne bude da podgrevam previše nade ljudima u Srbiji koji vole Trampa ili mrze Hilari. Još uvek je Hilari u prednosti u većini anketa na nacionalnom nivou i kada je reč o trkama u ključnim zemljama. Međutim, hajde da bacimo pogled šta se do sada dešavalo i kako bi mogla da izgleda trka.
Na nacionalnom nivou Hilari, kada se posmatraju pokretni uprosečeni rezultati različitih anketa je imala vođstvo koje je u njenim pikovima bilo malo iznad 7% (sredina avgusta i sredina oktobra), dok su za nju najgori rezultati zabeleženi sredinom septembra (prednost od 0,7%) i početkom avgusta kada je Tramp na kratko bio u prednosti. Sadašnja tendencija je da prednost Hilari pada (trenutno je 3,4%) i da bi do 8.11. ona mogla biti u domenu statističke greške i kod najvećih uzoraka. Džonson je u značajnom padu sa skoro 10% na 5%, ali njegov pad ne ide posebno na ruku ikome od dva glavna takmaca. Stejn je konstantno na 2-3%. Međutim, postoji i peti kandidat, Mek Malin koji je jak u Juti (koja je postala trka tri takmaca) i koji ima realne šanse za 6 elektorskih glasova, a Juta (u kojoj demokrate obično nemaju kampanju jer nema potrebe usled izvesnosti poraza) je postala otvorena trka.
Ako posmatramo elektorske glasove, koji su jedini merodavni, Tramp ima problem što je tamo gde je njegova pobeda sigurna, njegova prednost veća nego što je to kod Hilari. U sistemu kao što je američki, bolje je tesno pobediti u pet država nego ubedljivo trijumfovati u dve, a izgubiti tri, na primer. Za sada Klinton ima 169 sigurnih glasova u državama gde je njena prednost dvocifrena, nasuprot Trampovih 90. Kada se tome dodaju države gde je prednost 5-10pp Klinton ima 252 elektorska glasa, a Tramp 126. Države gde je trka tesna (toss-up), to jest gde jedan kandidat ima prednost do 5pp daju dodatnih 160 elektorskih glasova. Te države su: Teksas, Florida, Pensilvanija, Ohajo, Severna Karolina, Džordžija, Nevada, Arizona, Ajova i Mejn 2 (Mejn ima dve izborne jedinice). Ako bi izbori bili danas, Tramp bi gotovo sigurno dobio u Teksasu i Džordžiji, ali bi Hilari bila veliki favorit u Pensilvaniji. Ostalih 7 trka su potpuno otvorene.
Postoji nekoliko država koje su bile jako blizu toss-up i tu je najveći neuspeh Trampa za sada. Njemu je iz ruku ispala neizvesna trka u Minesoti, Viskonsinu, Mičigenu, Nju Hempširu, Mejnu, Virdžiniji i Koloradu. Kolorado je posebno bolan jer je Tramp krajem septembra bio u vođstvu u Koloradu, a sada je Kolorado ispao iz toss-up. Sa Koloradom u igri ne bi bilo skoro pa nemoguće misije moranja pobede u Pensilvaniji.
Hilari za pobedu treba još 18 elektorskih glasova, odnosno da pobedi još samo u Pensilvaniji, Floridi, Ohaju ili Teksasu (što je najveći udarac za republikance, povratak Teksasa u toss-up posle nekoliko decenija). Bilo koja od ovih država je dovoljna Hilari, a republikanci baš dugo nisu pobedili u Pensilvaniji. Takođe, ako Hilari pobedi u Severnoj Karolini ili Džordžiji i još bilo kojoj od država koje su toss-up, Bela kuća ostaje demokratska.
Ovi izbori su malo izmiksali plavo-crvenu mapu, prevashodno što Arizona i Severna Karolina vrlo realno mogu izmaći republikancima, a loša vest za republikance je što je Virdžinija definitivno otišla iz njihovog domašaja osim za nekog predsedničkog kandidata koji bi jako ličio na demokratskog. Nju Hempšir je potvrdio da je plav. S druge strane Ajova se vraća u crveni tabor i manja jedinica u Mejnu.
Sve u svemu, ako nova afera curenja ne poremeti kampanju Hilari Klinton ili ako ne presudi mnogo veća motivacija Trampovih glasača, moja inicijalna prognoza od pre mesec i po dana da verovatno pobeđuje Tramp neće biti tačna. Uz jedno veliko zrno opreza koje ide uz atipične izbore. Kako nijedan od kandidata ne budi u meni jake i preterano lepe emocije, relaksirano čekam 8-9.11 koji ću tradicionalno probdeti.
U narednom člansku više o izborima za Senat, Predstavnički dom i guvernere.
