Pošto je ponovo
aktuelna mogućnost privatizacije Telekom Srbija, ovde se bavimo time koliko bi
ta firma danas mogla da vredi. Prethodna Vlada je pokušala da proda 51% akcija
za 1,4 mlrd evra, ali je dobila jednu ponudu od 950 miliona evra (kasnije
navodno poboljšana na 1,1 milijardu). Ako pretpostavimo da je premija za sticanje
kontrolnog paketa od 51% (zbog koje preostalih 49% vredi manje) iznosila oko
20%, možemo pretpostaviti da je Vlada Srbije (verovatno potpuno nesvesno) procenila 100% firme na
2,3 milijarde evra, a Telekom Austrija u poboljšanoj verziji na 1,8 milijardi evra, zbog čega su se pregovarači
razišli.
Postavlja se
pitanje da li je bilo realno zastupati tezu da Telekom vredi više od 2 mlrd
evra pre 3 godine i da li je uopšte realno očekivati bilo koju veću cifru
danas?
Svi iznosi su u milionima evra.
(klikni na tabelu za uvećanje)
U tabeli iznad su
ključni parametri za OTE i Telekom Austrije, firme koje se u optimističnom
pogledu na realnost mogu uzeti kao uporedive u ovom slučaju. Obe su
listirane na berzi, što bi trebalo da je dobar indikator njihove vrednosti. Da
ne bismo ulazili previše u detalje, poenta je da ove dve firme trenutno vrede
oko 1.5x njihov godišnji prihod. U tu vrednost je uračunat dug koji imaju, pa
vlasnici firme ako bi prodali svoje akcije bi mogli dobiti iznos koji je
umanjen za dug.
(klikni na tabelu za uvećanje)
U tabeli iznad su
date ključne informacije za Telekom Srbija. Koristićemo prosečne vrednosti iz
zadnje dve kolone kao standard na tržištu, da bismo dobili cifre koje nas
interesuju za Telekom Srbija. Šta dobijamo?
(klikni na tabelu za uvećanje)
Dakle, umesto ponuđenih 950 miliona evra pre 3 godine, Vlada Srbije bi danas za 51% kapitala mogla da očekuje između 650 i 850 miliona evra. Naravno,
stvari mogu izgledati i drugačije ako bude veliko interesovanje za ovaj
potencijalni proces, ali koliko je realno očekivati da tržište
Srbije, Bosne i Crne Gore bude bilo kome toliko važno da bi iracionalno skočila cena, kao ranije kada je Telekom Srbija kupovao firmu u Bosni?
Međutim, iako je cena važna, ona ne treba da bude kriterijum za odlučivanje o tome da li ići u prodaju ili ne. Kriterijum je sadašnje vlasništvo nad firmom i negativni efekti koje ono proizvodi (npr. raniji napori za usporavanje liberalizacije tržišta). Cena samo pomaže u izboru između više investitora (ako ih uopšte bude).
