Novi izveštaj Cato instituta o tome koliko troše guverneri, tj federalne države. Uključuje i rang- listu sličnu onakvim kakve prave Heritage i Fraser, samo što je jedina varijabla koju mere - visina poreza i potrošnje.
Interesantno da je guverner Kalifornije Schwarzeneger sada sa ocenom D medju fenjerdžijama, iako je ranije 2003-04 imao visoke ocene. U međuvremenu je izgleda, pored navlačenja na zelenu agendu, postao i jedan od najvećih trošadžija.
20 October 2006
Hazlitt online
Za one među vama koji nemaju knjigu "Economics in One Lesson" Henrija Hazlita u srpskom izdanju Global booka, preporučujem engleski original koji se sada može naći online.
Možda sam malo subjektivan, ali ovo je po meni najvažnije knjiga za pitanja ekonomske politike koja je napisana u XX veku. Njen siže je Bastijina poznata priča o razbijenom prozoru primenjena na sve moguće forme državnog razbijanja prozora, od javnih radova, subvencija, carina, "pune zaposlenosti", inflacije, minimalnih nadnica i mora drugih sličnih varki intervencionističke ekonomske filozofije.
Kažu da odelo čini čoveka, ja nekako mislim da je literatura važnija. I dalje idealistički verujem da kad bi Dinkić pročitao Hazlitta počeo bi drugačije da razmišlja o svojim "investicionim planovima".
Posebno važno, Hazlitt nije profesionalni ekonomista (napustio studije ekonomije posle nekoliko meseci) već ekonomski novinar, bivši kolumnista New York Timesa. Neki cinici upravo odsustvu indoktrinacije modernom ekonomijom pripisuju Hazlittovu suvislost i ingenioznost u tretiranju ekonomskih problema. A New York Times danas ima Kruegmana umesto Hazlitta, što dovoljno govori o tome kuda je pomenuti list u međuvremenu otišao (da zadržim pristojnost)...
Možda sam malo subjektivan, ali ovo je po meni najvažnije knjiga za pitanja ekonomske politike koja je napisana u XX veku. Njen siže je Bastijina poznata priča o razbijenom prozoru primenjena na sve moguće forme državnog razbijanja prozora, od javnih radova, subvencija, carina, "pune zaposlenosti", inflacije, minimalnih nadnica i mora drugih sličnih varki intervencionističke ekonomske filozofije.
Kažu da odelo čini čoveka, ja nekako mislim da je literatura važnija. I dalje idealistički verujem da kad bi Dinkić pročitao Hazlitta počeo bi drugačije da razmišlja o svojim "investicionim planovima".
Posebno važno, Hazlitt nije profesionalni ekonomista (napustio studije ekonomije posle nekoliko meseci) već ekonomski novinar, bivši kolumnista New York Timesa. Neki cinici upravo odsustvu indoktrinacije modernom ekonomijom pripisuju Hazlittovu suvislost i ingenioznost u tretiranju ekonomskih problema. A New York Times danas ima Kruegmana umesto Hazlitta, što dovoljno govori o tome kuda je pomenuti list u međuvremenu otišao (da zadržim pristojnost)...
Subscribe to:
Posts (Atom)