Pages

29 November 2007

Zašto štrajk naučnika nema smisla?

Štrajk naučnika u državnim institutima nema smisla ne zbog toga što dosta njih ionako ne dolazi na posao pa niko i ne primećuje da ih nema, već zato što nisu dobro organizovani i jednostavno nemaju čime da ucene vladu za razliku od prosvetnih radnika. Doduše to i oni razumeju: Mi smo svesni činjenice da to što ćemo mi danas štrajkovati neće pogoditi zemlju Srbiju.

Ipak prete dugoročnim posledicama: To što ćemo mi štrajkovati... šteti kompletno nauci, ne u Srbiji samo u ovom momentu. Te će se posledice videti kasnije. Mene nisu ubedili, a sumnjam da će ubediti i ministra finansija. Najbolja strategija za njih je da lobiraju svoje bivše kolege koje trenutno vode Vladu Srbije. Bojim se da štrajk ide samo na njihovu štetu.

Naravno, poreski obveznici ne bi trebalo da finansiraju rad državnih naučnih instituta uopšte. Možda bi dobro prelazno rešenje za njih bilo da se samo delimično finansiraju iz budžeta a da ostatak zarađuju izradom studija i slično. Verujem da i sada žive od tezgarenja pa bi bilo fer da im se ti prihodi registruju i za toliko umanje plate koje im plaćaju poreski obveznici. Dosta ljudi i sedi po institutima samo zbog zdravstvenog i penzionog osiguranja, pa bi možda samo taj iznos trebalo da im se uplaćuje u nekom prelaznom periodu, dok se potpuno ne privatizuju.

Ne brinem se mnogo za naučnike, to su pametni ljudi koji bi lako našli posao negde drugde. Možda ne baš sa radnim vremenom koje sada imaju ali ipak posao.

Pitanje

Pitanje je sledeće - zašto kad dinar apresira novine izveštavaju o nezadovoljnim izvoznicima, a kada depresira izveštavaju o nezadovoljnim dužnicima? Zašto nisu izveštavali prethodnih nedelja o zadovoljnim dužnicima, a sada o zadovoljnim izvoznicima?

Kako izgleda kada su žene na vlasti?

Piše Slate.

Osnovni problem kada se porede države poput Švedske (gde je muško ženski paritet u vlasti skoro uspostavljen) i Saudijske Arabije (u kojoj nema žena u vlasti) jeste smer uzročnosti - da li Švedska izdvaja puno para za brigu o detetu zato što ima dosta žena u politici, ili u politici ima dosta žena zato što država pomaže kod brige o detetu? I ovo je uzrok toga da su skoro sve analize "vlasti žena" pristrasne, u statističkom smislu.

Ali, Indija je 1991. godine odlučila da u jednoj trećini sela (koja su izabrana potpuno slučajno), šefovi sela moraju da budu žene. Savršen eksperiment, a efekte su analizirale Duflo i Topalova. Koji su nalazi? Čini se da su sela u kojima su izabrane žene u malo boljem stanju od ostalih. Naime, u tim selima ima 30% više javnih česmi, a korupcija je za 25% niža.

Međutim, posebno je zanimljivo to da su birači u tim selima u proseku NEzadovoljniji kvalitetom vlasti, iako su objektivni pokazatelji bolji. Pitanje je zašto, a autorke nude nekoliko mogućih odgovora, kojima ni same nisu zadovoljne, tako da to ostaje otvoreno pitanje.