Kao što je Saša dao nekoliko uzastopnih komentara pred američke izbore, ja ću pokušati sada u nekoliko komentara da analiziram post-izbornu situaciju - šta se desilo i šta se može očekivati kao posledica izbora. Počeću sa samim izborima, a kasnije, pošto će nova adminsitracija uskoro biti kompletirana - šta se od nje može očekivati, (s obzirom na to ko je sačinjava).
Prvo, sami izbori. Uprkos većini predviđanja, Trump je pobedio. Ovo nisu predvideli ni istraživanja javnog mnenja, ni betting markets. Većina statističkih modela su davali ogromnu prednost Clinton, od 90% do 99% verovatnoće za pobedu. Jedini izuzetak je bio Nate Silver koji je Trumpu davao oko 35% šansi, ali kako se ispostavilo, iz pogrešnih razloga. Trumpove pristalice ovo uzimaju kao krunski dokaz zavere elita i njihove odrođenosti od naroda, nesposobnosti da prepoznaju populističku revoluciju protiv establišmenta, kao što je nisu prepoznale u slučaju Brexita, itd. Nadasve, rezultat izbora uzimaju kao dokaz dubinske političke promene u Americi.
No, to je u osnovi pogrešno. Pogledajmo rezultate. Na osnovu više od 99% glasova (ostalo još malo listića da se prebroji u Kalifroniji što će učiniti rezultate još nepovoljnijim po Trumpa), Trump je osvojio elektorski koledž sa 308 glasova dok je Clinton osvojila 230. Međutim, kad je reč o ukupnom broju glasova on je izgubio izbore, i to dosta ubedljivo: prednost za Hillary Clinton je nešto preko 2.6 miliona glasova, ili oko 2%! To je nezabeleženo do sada u američkoj istoriji : da kandidat koji izgubi izbore za 2% osvoji većinu elektorskih glasova. Poslednji put kad se kombinacija "nacionalna većina = elektorska manjina" desila, 2000 godine, Al Gor je izubio osvojivši oko 530 000 glasova više od Busha (oko 0.5% razike!).
Sve ovo vam govori da popularna priča o tome da su sondaže javnog mnenja bile pogrešne, da nisu "uhvatile" Trumpove "stidljive glasače", republikansku "tihu većinu" i slične besmislice, naprosto nije tačna. Nacionalna ispitivanja javnog mnenja davala su Clinton u proseku oko 3% glasova prednosti, a ona će završiti sa nešto više od 2% prednosti. To je dosta dobro i precizno predviđanje, mnogo boljie nego 2012, kada su sondaže potcenile Obamin ukupni broj glasova za skoro 3%. Kako je onda bilo moguće da Trump pobedi?
Vrlo jednostavno, raspored glasača je bio povoljan po njega. On je vrlo tesno osvojio pet ključnih država, Floridu, Severnu Karolinu, Pensilvaniju, Mičigen i Viskonsin, poslednje tri sa manje od 100 000 glasova ukupno, dok je Clinton zabeležila bolji rezultat od Obame u državama koje su ili tradicionalno demokratske (Kalifornija, Njujork), ili pak solidno republikanske te ona nije imala šansu da svoj relativno bolji rezultat tamo ikad pretvori u elektorske glasove ( recimo Teksas, Džordžija, Južna Karolina - svejedno da li ćeš Teksas izgubiti sa 20% ili 12% razlike, imaš 0 elektorskih glasova. U Texasu Trump je pobedio sa 52% glasova prema 43%. Romney je pobedio Obamu 2012 sa 57% prema 41%! u Džordžiji Trump je osvojio 51%, Romney 2012 53%).
Koliko je Trumpov rezultat loš u smislu broja glasova najbolje se može videti ako uporedite njegov ukupni procenat glasova sa gubitnicima na prethodnim izborima: Richard Nixon je osvojio 1960 49.55%, Gerald Ford 1976 - 48.01%, Al Gore 2000 - 48.28%, John Kerry 2004 - 48.26%. Čuveni "luzer" Mitt Romney osvojio je 2012 oko 47.15% glasova. Trump 2016 - 46.1%! Dakle, Trump je osvojio manje od većine gubitnika na prethodnim izborima - najbliži mu je po procentu glasova luzer nad luzerima, Michael Dukakis (sa oko 45.65% glasova), koga je stariji Buš "isprašio" 1988.
Ovo neizbežno upućuje na zakjučak da je fama koju su Trump i njegove pristalice napravili od navodnog "populističkog talasa" protiv establišmenta neopravdana. Kakva je to masovna "populistička" pobuna čiji lider ubedljivo izgubi glasove naroda, a pobedi samo zahvaljujući starinskom sistemu izbora od strane "elektora", koji je, uzgred budi rečeno, svojevremeno bio uveden od strane mudrih Očeva utemeljivača, upravo da bi sprečio bukače i demagoge poput njega da ikad dođu na vlast? A da omrznuta Hillary Clinton, oličenje "odnarođenog" establišmenta dobije 2.6 miliona glasova više od pobedonosnog "populističkog" vođe.
Najjasniji zaključak koji se može izvesti iz svega ovoga potvrđuje ocenu koju je Saša dao u njegovom komentaru pred izbore: imali smo dva najnepopularnija kandidata u modernoj istoriji. Svaki normalni demokratski kandidat bi pobedio Trumpa za bar 10-15% razlike kao što bi i svaki normalan republikanski kandidat pobedio Hilari sa sličnom razlikom. Razlog zašto je Trump pobedio na ovaj bizaran način je jednostavan: njegova podrška u odnosu na Romneya je kolabirala nešto manje nego podrška Clintonovoj u odnosu na Obamu. Drugi faktor je geografska i demografska kompozcija Trumpovih glasača: iako je njegov procenat glasova bio za 1% manji od Romneyjevog, njegovi su geografski bili mnogo srećnije raspoređeni: u "tesnim" državama Srednjeg Zapada. Trump je izgubio deo obrazovanih konzervatvnih glasača iz predgrađa i iz bogatijih država poput Teksasa, dok je dobio jedan deo "white trasha" - manje obrazovanih i siromašnijih glasača koji rade u industrijama i rudnicima na Srednjem Zapadu koji sve više propadaju u ekonomiji 21 veka, što zbog opštih promena ekonomskih uslova, što zbog opresivnih regulativa federalne vlade (ne zbog slobodne trgovine). Demografske analize posle izbora su pokazale da je opšta kompozicija Trumpovog biračkog dela slična Romneyjevoj (uključujući i sličan procenat crnih i Latino glasača, što je mnoge iznenadilo) a da je jedina drastična razlika u tome što je Trump osvojio neuporedivo više glasova belaca bez koledž diplome, preko 67%! Romney je osvojio oko 53% tih glasača. Što vam govori da su konzervativni Tea Party birači (koji su dominantno obrazovani i žive u predgrađima i disproporcionalno u bogatim državama) ostali kući 8 novembra 2016, još i više nego 2012. I Trump je pobedio samo zato što su njegovi white trash demokrati sa Srednjeg Zapada mnogo bolje strateški raspoređeni u elektorskom koledžu nego mnogobrojniji Tea Party konzervativci koje je izgubio.
Ali, republikanci koji misle da je to pobednosna strategija: prilagodiš poruku nisko informisanim glasačima koji vole "nacionalistički" naherenu veliku državu: carine, subvencije i državnu brigu za "nas" - napraviće veliku grešku. Brojevi su neumoljivo protiv toga. Evo ilustracije: četiri ključne države koje su omogućile Trumpu da pobedi uprkos ubedljivom porazu na nacionalnom nivou, Pensilvanija, Ohio, Michian i Wisconsin (sa visoko disproporcionalnim udelom belih neobrazovanih glasača) imale su 1980 godine kad je Reagan pobedio ukupno 79 elektorskih glasova. Ove godine ta cifra je bila 64. S druge strane, Kalifornija je 1980 imala 47, sada 55 elektorskih glasova. Texas je imao 29, sada ima 38.
Demografska tranzicija od zemlje sa skoro 90% belaca do oko 70% sada (verovatno još manje u budućnosti), je jedan od uzroka ovoga ali ne jedini ni najvažniji: promena profila i strukture belih glasača je isto važna: od ionako manjeg udela belaca sve je manje neobrazovanih belaca koji su plodno tle za Trumpov primitivni nativistički i ksenofobičarski populizam ala Ross Perot ili Pat Buchanan. Zahvaljujući izuzetno bizarnom sticaju okolnosti oni su mu omogućili pobedu u elektorskom koledžu ovaj put, ali bilo ko iz republikanske stranke ko misli da je to način da dugoročno tuče demokrate uhvatio se za suvu granu. Ako želiš da načiniš republikansku stranku više etatističkom nego pre, i ako želiš da se osloniš na bele, a ne manjinske glasače u tom poduhvatu, jedini način je da prilagodiš poruku dramatično rastućem segmentu obrazovanih urbanih i suburbanih glasača sa koledž diplomama. A oni nisu zainteresovani za isterivanje Meksikanaca i Muslimana, izgradnju zidova, maltretiranje firmi koje outsourcuju i carine od 40% da se "sačuvaju naša radna mesta". Oni hoće klimatske promene, afirmativnu akciju, rasnu senzitivnost, veću i drastičniju regulaciju biznisa itd. Ili pak možeš nazad u Cruz-Rubio Tea Party konzervativizam, ali onda ništa od etatizma. Trump je hohštapler i prevarant, ali kao i svi talentovani politički prevaranti on ima vrlo istančan "njuh" za to šta prolazi a šta ne prolazi na dugu stazu. Sve više je znakova da on shvata prethodnu matematiku i da će pokušati da tiho remodeluje svoju politiku od agresivnog i primitivnog nacionalističkog kolektivizma koji sada praktikuje ka malo umivenijoj verziji gde će pokušati da napravi neki most prema američkim levičarima. Da proširi svoju etatističku bazu sa white trasha na određen broj "liberala. Ali, o tome više u sledećem komentaru.
Trumpov politički genije je u tome što je za trenutak politiku identiteta i afirmativne akcije doveo do njenog krajnjeg logičkog ishodišta, tj apsurda: levičari su decenijama izmišljali razne potlačene manjinske grupe kojima treba zaštita države od spoljnjeg sveta, tj belih opresora. Trump je došao na ideju da postoji jedna zapostavljena grupa, white trash u Apalačima i "Rust beltu" i da je najbolji način da konceptualizuje politiku identiteta za tu grupu - promena neprijatelja od bogataša i Amerike ka strancima i manjinama, i promena politike od afirmativne akcije, klimatskih promena i sličnih pitanja životnog stila ka carinama, ksenofobiji i promociji ekonomskog nacionalizma. Još jednom se potvrdila Hajekova stara ideja u novom obliku da je "fašizam stadijum u razvoju kolektivizma kada postane jasno da je internacionalistički socijalizam bio iluzija".
Prvo, sami izbori. Uprkos većini predviđanja, Trump je pobedio. Ovo nisu predvideli ni istraživanja javnog mnenja, ni betting markets. Većina statističkih modela su davali ogromnu prednost Clinton, od 90% do 99% verovatnoće za pobedu. Jedini izuzetak je bio Nate Silver koji je Trumpu davao oko 35% šansi, ali kako se ispostavilo, iz pogrešnih razloga. Trumpove pristalice ovo uzimaju kao krunski dokaz zavere elita i njihove odrođenosti od naroda, nesposobnosti da prepoznaju populističku revoluciju protiv establišmenta, kao što je nisu prepoznale u slučaju Brexita, itd. Nadasve, rezultat izbora uzimaju kao dokaz dubinske političke promene u Americi.
No, to je u osnovi pogrešno. Pogledajmo rezultate. Na osnovu više od 99% glasova (ostalo još malo listića da se prebroji u Kalifroniji što će učiniti rezultate još nepovoljnijim po Trumpa), Trump je osvojio elektorski koledž sa 308 glasova dok je Clinton osvojila 230. Međutim, kad je reč o ukupnom broju glasova on je izgubio izbore, i to dosta ubedljivo: prednost za Hillary Clinton je nešto preko 2.6 miliona glasova, ili oko 2%! To je nezabeleženo do sada u američkoj istoriji : da kandidat koji izgubi izbore za 2% osvoji većinu elektorskih glasova. Poslednji put kad se kombinacija "nacionalna većina = elektorska manjina" desila, 2000 godine, Al Gor je izubio osvojivši oko 530 000 glasova više od Busha (oko 0.5% razike!).
Sve ovo vam govori da popularna priča o tome da su sondaže javnog mnenja bile pogrešne, da nisu "uhvatile" Trumpove "stidljive glasače", republikansku "tihu većinu" i slične besmislice, naprosto nije tačna. Nacionalna ispitivanja javnog mnenja davala su Clinton u proseku oko 3% glasova prednosti, a ona će završiti sa nešto više od 2% prednosti. To je dosta dobro i precizno predviđanje, mnogo boljie nego 2012, kada su sondaže potcenile Obamin ukupni broj glasova za skoro 3%. Kako je onda bilo moguće da Trump pobedi?
Vrlo jednostavno, raspored glasača je bio povoljan po njega. On je vrlo tesno osvojio pet ključnih država, Floridu, Severnu Karolinu, Pensilvaniju, Mičigen i Viskonsin, poslednje tri sa manje od 100 000 glasova ukupno, dok je Clinton zabeležila bolji rezultat od Obame u državama koje su ili tradicionalno demokratske (Kalifornija, Njujork), ili pak solidno republikanske te ona nije imala šansu da svoj relativno bolji rezultat tamo ikad pretvori u elektorske glasove ( recimo Teksas, Džordžija, Južna Karolina - svejedno da li ćeš Teksas izgubiti sa 20% ili 12% razlike, imaš 0 elektorskih glasova. U Texasu Trump je pobedio sa 52% glasova prema 43%. Romney je pobedio Obamu 2012 sa 57% prema 41%! u Džordžiji Trump je osvojio 51%, Romney 2012 53%).
Koliko je Trumpov rezultat loš u smislu broja glasova najbolje se može videti ako uporedite njegov ukupni procenat glasova sa gubitnicima na prethodnim izborima: Richard Nixon je osvojio 1960 49.55%, Gerald Ford 1976 - 48.01%, Al Gore 2000 - 48.28%, John Kerry 2004 - 48.26%. Čuveni "luzer" Mitt Romney osvojio je 2012 oko 47.15% glasova. Trump 2016 - 46.1%! Dakle, Trump je osvojio manje od većine gubitnika na prethodnim izborima - najbliži mu je po procentu glasova luzer nad luzerima, Michael Dukakis (sa oko 45.65% glasova), koga je stariji Buš "isprašio" 1988.
Ovo neizbežno upućuje na zakjučak da je fama koju su Trump i njegove pristalice napravili od navodnog "populističkog talasa" protiv establišmenta neopravdana. Kakva je to masovna "populistička" pobuna čiji lider ubedljivo izgubi glasove naroda, a pobedi samo zahvaljujući starinskom sistemu izbora od strane "elektora", koji je, uzgred budi rečeno, svojevremeno bio uveden od strane mudrih Očeva utemeljivača, upravo da bi sprečio bukače i demagoge poput njega da ikad dođu na vlast? A da omrznuta Hillary Clinton, oličenje "odnarođenog" establišmenta dobije 2.6 miliona glasova više od pobedonosnog "populističkog" vođe.
Najjasniji zaključak koji se može izvesti iz svega ovoga potvrđuje ocenu koju je Saša dao u njegovom komentaru pred izbore: imali smo dva najnepopularnija kandidata u modernoj istoriji. Svaki normalni demokratski kandidat bi pobedio Trumpa za bar 10-15% razlike kao što bi i svaki normalan republikanski kandidat pobedio Hilari sa sličnom razlikom. Razlog zašto je Trump pobedio na ovaj bizaran način je jednostavan: njegova podrška u odnosu na Romneya je kolabirala nešto manje nego podrška Clintonovoj u odnosu na Obamu. Drugi faktor je geografska i demografska kompozcija Trumpovih glasača: iako je njegov procenat glasova bio za 1% manji od Romneyjevog, njegovi su geografski bili mnogo srećnije raspoređeni: u "tesnim" državama Srednjeg Zapada. Trump je izgubio deo obrazovanih konzervatvnih glasača iz predgrađa i iz bogatijih država poput Teksasa, dok je dobio jedan deo "white trasha" - manje obrazovanih i siromašnijih glasača koji rade u industrijama i rudnicima na Srednjem Zapadu koji sve više propadaju u ekonomiji 21 veka, što zbog opštih promena ekonomskih uslova, što zbog opresivnih regulativa federalne vlade (ne zbog slobodne trgovine). Demografske analize posle izbora su pokazale da je opšta kompozicija Trumpovog biračkog dela slična Romneyjevoj (uključujući i sličan procenat crnih i Latino glasača, što je mnoge iznenadilo) a da je jedina drastična razlika u tome što je Trump osvojio neuporedivo više glasova belaca bez koledž diplome, preko 67%! Romney je osvojio oko 53% tih glasača. Što vam govori da su konzervativni Tea Party birači (koji su dominantno obrazovani i žive u predgrađima i disproporcionalno u bogatim državama) ostali kući 8 novembra 2016, još i više nego 2012. I Trump je pobedio samo zato što su njegovi white trash demokrati sa Srednjeg Zapada mnogo bolje strateški raspoređeni u elektorskom koledžu nego mnogobrojniji Tea Party konzervativci koje je izgubio.
Ali, republikanci koji misle da je to pobednosna strategija: prilagodiš poruku nisko informisanim glasačima koji vole "nacionalistički" naherenu veliku državu: carine, subvencije i državnu brigu za "nas" - napraviće veliku grešku. Brojevi su neumoljivo protiv toga. Evo ilustracije: četiri ključne države koje su omogućile Trumpu da pobedi uprkos ubedljivom porazu na nacionalnom nivou, Pensilvanija, Ohio, Michian i Wisconsin (sa visoko disproporcionalnim udelom belih neobrazovanih glasača) imale su 1980 godine kad je Reagan pobedio ukupno 79 elektorskih glasova. Ove godine ta cifra je bila 64. S druge strane, Kalifornija je 1980 imala 47, sada 55 elektorskih glasova. Texas je imao 29, sada ima 38.
Demografska tranzicija od zemlje sa skoro 90% belaca do oko 70% sada (verovatno još manje u budućnosti), je jedan od uzroka ovoga ali ne jedini ni najvažniji: promena profila i strukture belih glasača je isto važna: od ionako manjeg udela belaca sve je manje neobrazovanih belaca koji su plodno tle za Trumpov primitivni nativistički i ksenofobičarski populizam ala Ross Perot ili Pat Buchanan. Zahvaljujući izuzetno bizarnom sticaju okolnosti oni su mu omogućili pobedu u elektorskom koledžu ovaj put, ali bilo ko iz republikanske stranke ko misli da je to način da dugoročno tuče demokrate uhvatio se za suvu granu. Ako želiš da načiniš republikansku stranku više etatističkom nego pre, i ako želiš da se osloniš na bele, a ne manjinske glasače u tom poduhvatu, jedini način je da prilagodiš poruku dramatično rastućem segmentu obrazovanih urbanih i suburbanih glasača sa koledž diplomama. A oni nisu zainteresovani za isterivanje Meksikanaca i Muslimana, izgradnju zidova, maltretiranje firmi koje outsourcuju i carine od 40% da se "sačuvaju naša radna mesta". Oni hoće klimatske promene, afirmativnu akciju, rasnu senzitivnost, veću i drastičniju regulaciju biznisa itd. Ili pak možeš nazad u Cruz-Rubio Tea Party konzervativizam, ali onda ništa od etatizma. Trump je hohštapler i prevarant, ali kao i svi talentovani politički prevaranti on ima vrlo istančan "njuh" za to šta prolazi a šta ne prolazi na dugu stazu. Sve više je znakova da on shvata prethodnu matematiku i da će pokušati da tiho remodeluje svoju politiku od agresivnog i primitivnog nacionalističkog kolektivizma koji sada praktikuje ka malo umivenijoj verziji gde će pokušati da napravi neki most prema američkim levičarima. Da proširi svoju etatističku bazu sa white trasha na određen broj "liberala. Ali, o tome više u sledećem komentaru.
Trumpov politički genije je u tome što je za trenutak politiku identiteta i afirmativne akcije doveo do njenog krajnjeg logičkog ishodišta, tj apsurda: levičari su decenijama izmišljali razne potlačene manjinske grupe kojima treba zaštita države od spoljnjeg sveta, tj belih opresora. Trump je došao na ideju da postoji jedna zapostavljena grupa, white trash u Apalačima i "Rust beltu" i da je najbolji način da konceptualizuje politiku identiteta za tu grupu - promena neprijatelja od bogataša i Amerike ka strancima i manjinama, i promena politike od afirmativne akcije, klimatskih promena i sličnih pitanja životnog stila ka carinama, ksenofobiji i promociji ekonomskog nacionalizma. Još jednom se potvrdila Hajekova stara ideja u novom obliku da je "fašizam stadijum u razvoju kolektivizma kada postane jasno da je internacionalistički socijalizam bio iluzija".
