Somalilend

Proveo sam desetak dana u Somalilendu, kvazi nezavisnom severno-zapadnom delu Somalije. De facto nezavisna država od 1991. do sada nije priznata ni od jedne države iako ima razvijene odnose sa Etiopijom, najuticajnijim susedom. Zbog specifičnog statusa Somalilend ne dobija međunarodnu pomoć u velikim iznosima koja je više manje standard za afričke zemlje na tom nivou razvoja. Pošto ne mogu da se oslone na stranu pomoć razvili su veoma živahnu privredu zasnovanu na preduzetništvu. Primera radi imaju četiri (u nekom trenutku i šest) mobilnih operatera, tri kompanije koje prodaju električnu energiju (dve privatne), jednu od najvećih banaka u ovom delu Afrike (Dahabshiil) i naravno veliki broj manjih privatnih preduzeća. Veliki prihod imaju i od izvoza stoke u zemlje zaliva ali i od dotacija Somalilendersa iz dijaspore.

Najinteresantniji momenat je svakako žvakanje "kata", biljke koja sadrži neku vrstu amfetamina ili tome sličnu supstancu koja uživaocu daje energiju i, usled žvakanja većih količina, proizvodi halucinacije. Dok je kat u mnogim zemljama zabranjen u Somalilendu je savršeno legalan (alkohol je strogo zabranjen) i može se kupiti na svakom ćošku, kao cigare u Srbiji devedesetih. Većina muškaraca, iz svih slojeva društva, žvaće kat svaki dan. Neprijatnog je ukusa (gorak) i u manjim količinama ima sličan efekat kafeinu.

Prema Nicholas Eubanku relativno mali iznos donacija ima veoma pozitivnog efekta i na stabilnost političkog sistema. Po njemu, nedostatak inflacija je uticao na razvoj živahnog preduzetničkog sistema i biznis zajednice kojima smeta politička nestabilnost. Kako državne finansije zavise od preduzetnika i političarima je u interesu očuvanje stabilnost. U Americi je popularno reći "nema oporezivanja bez reprezentacije", što je ispisano na svim registarskim tablicama u Vašingtonu koji nema predstavnike u Kongresu. U zemljama u razvoju je uglavnom obrnuto tačno, "nema reprezentacije bez oporezivanja". Vlade koje ne zavise od finansijske podrške građana su uglavnom loše. Primer su vlade zemalja bogatih resursima koje ekonomski ne zavise od građana pa samim tim i nemaju motiva da unapređuju život građanima (takozvani black curse). Somalilendska vlada je relativno dobra jer zavisi od svojih građana.

Somalilendski ustav ograničava broj političkih partija u parlamentu na ne više od tri stranke. Kada sam pitao lidere tih stranaka zašto je takva odredba neophodna naveli su važnost stabilnosti političkog sistema. Ne zvuči ubedljivo. Ipak dobro je što ustav ne navodi koje su to tri stranke već dozvoljava da se one menjaju. Na lokalnim izborima može da učestvuje ko želi a tri najbolje stranke onda mogu da se nadmeću za parlament. Nigde nisam video sličan sistem.

Više puta odlagani predsenički izbori će se održati 26. juna. Dok je neki nivo opstrukcije od strane al-shabab fundamentalističkog pokreta iz Somalije izvestan izbori imaju potencijal da budu jedni od retkih u ovom delu sveta koji su relativno slobodni i pošteni pa čak i da rezultiraju promenom predsednika. Zanimljivo je i da je jedan od izvora stabilnosti u Somalilendu upravo nestabilna Somalija. Ubedljiv zaključak velikog broja političkih diskusija je da šta god da se uradi treba izbeći sudbinu Somalije. Kao što je u Istočnoj Evropi teško prodati komunističku ideju, u Somalilendu je malo kupaca anarho-liberalnog sna o raju bez države. Videli su to u praksi.

Teže do srpske vize

Dok se za građane EU omogućava putovanje samo sa ličnom kartom za građane država kojima je potrebna viza se procedura dodatno komplikuje. Od prvog juna više neće biti moguće izdavanje vize za jedan dan već će biti neophodno pribavljanje prethodne saglasnosti državnih organa (nije pomenuto kojih verovatno MUPa). Procedura će sigurno trajati nekoliko dana ili nedelja. Toliko o opredeljenju za otvorenije granice.

Federalizam

Konsenzus da je svaki govor o pravu federalnih država u Americi da ponište ili makar dovedu u pitanje odluke federalne vlade ravan zločinu je širi nego što biste možda na prvu loptu pomislili. Uz obećanje da nećete koristiti google, postavio bih pitanje: koji progresivni političar je rekao sledeće stvari:

The individual states of the American Union . . . could not have possessed any state sovereignty of their own. For it was not these states that formed the Union, on the contrary it was the Union which formed a great part of such so-called states.

ili

the cry for the elimination of centralization is really nothing more than a party machination without any serious thought behind it...and reveals...the inner hypocrisy of these so-called federalistic circles. The federative state idea, like religion in part, is only an instrument for their often unclean party interests

, ili

Since for us the state as such is only a form, but the essential is its content, the nation, the people, it is clear that everything else must be subordinated to its sovereign interests. In particular we cannot grant to any individual state within the nation and the state representing it state sovereignty and sovereignty in point of political power

Evo odgovora. Materijal ovde.