Da se zna red

Čitam da se u beogradskom javnom prevozu, osim drugačije naplate, uvodi i neki sistem organizovanog ulaska i izlaska na određenim vratima vozila. Koliko vidim razlog je čuveno "svuda u svetu", mada ja to u životu nigde nisam video. Možda nisam bio na pravim mestima. 

Umesto ugledanja na svet mislim da su pravi razlozi iza novog sistema, znali to planeri ili ne, drugačiji. Ljudi koji vole vlast vole i da kontrolišu kretanje ljudi. Ovo organizovano sprovođenje od jednih vrata do drugih, od ulaza do izlaza, njih privlači na visceralnom nivou. Ako im neko takvu ideju predstavi, njima će se to instinktivno dopasti, a neki konkretan povod, od efikasnosti do "svuda u svetu" će se već naći. I oni sami će poverovati u njega, nesvesni da iza svega ustvari stoji mali Musolini u njihovim glavama.

Iz istog razloga socijalisti vole vozove. Ako se pitate zašto su najbolji vozovi danas u Francuskoj i Kini, zašto Amerika u tome zaostaje ali se Obama trudi da uhvati priključak, eto vam razloga. Vozovi su ultimativni organizovani prevoz jer se velika grupa ljudi prevozi po određenom vremenskom rasporedu i još bolje, po tačno određenoj trasi. Reč prepuštam Georgeu Willu: 

The real reason for progressives’ passion for trains is their goal of diminishing Americans’ individualism in order to make them more amenable to collectivism.


To progressives, the best thing about railroads is that people riding them are not in automobiles, which are subversive of the deference on which progressivism depends. Automobiles go hither and yon, wherever and whenever the driver desires, without timetables. Automobiles encourage people to think they—unsupervised, untutored, and unscripted—are masters of their fates. The automobile encourages people in delusions of adequacy, which make them resistant to government by experts who know what choices people should make.


Time was, the progressive cry was “Workers of the world unite!” or “Power to the people!” Now it is less resonant: “All aboard!"